Profesor Erdi Ozturk: Turska bi da se drži podalje od rata - ali ako se poveća broj raketa, odgovor će biti oštar

Turska je saopštila da je američki protivvazdušni sistem "Patriot" raspoređen u jednoj jugoistočnoj provinciji, u okviru pojačanih mera protivvazdušne i protivraketne odbrane NATO-a.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan ranije upozorio Iran da ne preduzima nove provokativne korake, nakon što je balistička raketa ušla u turski vazdušni prostor.

Profesor Metropolitan univerziteta u Londonu Ahmet Erdi Ozturk kaže da je pozicija Turske prilično teška zbog dugih granica sa Iranom, Sirijom, Irakom...

"Istovremeno, regionalni rat za Tursku znači da je ona istočni čuvar NATO-a. Drugi akteri, kao što su Izrael ili Amerika, nakon rata mogu da se vrate kući, ali to nije moguće za Tursku. Ona ne može da izbegne svoju geografiju, pa zato pokušava da se smesti negde između protivljenja Izraelu, da ne podržava direktno iransku politiku, niti rat, a da opet štiti svoje granice. Tako da Tursku poziciju možemo da definišemo kao zaglavljenu u ovom konfliktu", opisao je on.

U vazdušnom prostoru ove članice NATO juče su presretnute jedna ili dve rakete.

Na pitanje kakve će biti posledice, ukoliko ovo ne ostane izolovan incident, profesor ukazuje da su i Erdogan i ministar spoljnih poslova Hakan Fidan rekli da se neće uključivati u rat, ukoliko ne bude direktnih napada na tursku teritoriju ili ugrožavanja bezbednosti zemlje.

"Međutim, to se desilo juče. I pre tri dana rakete su prelazile preko turske teritorije - ne znamo jesu li gađali Kipar ili neke NATO baze u Turskoj. Turska je druga najveća vojska u NATO i, ako bi se ona direktno uključila u rat na severnoj granici Irana, to bi bila katastrofa. Upravo zato, logično i vrlo strateški, Turska pokušava da se zadrži podalje od rata. Ali ako se broj ovih raketa poveća u narednim danima, odgovor Turske će biti drugačiji i biće prilično oštar", smatra on.

Kipar i indirektne posledice sukoba

Avioni koje je Turska poslala turskom delu Kipra indirektno su povezani sa ratom u Iranu, objašnja Erdi Ozturk.

"Avioni F-16 koje je Turska poslala na Kipar su sporedni efekat ovog rata. Postoje direktni i indirektni uticaji sukoba u regionu, a jedan od indirektnih je eskaliranje tenzija i konkurencije na istočnom Mediteranu", naveo je on.

"Kurdi svesni da direktna pormena režima u Iranu nije moguća - za sad se neće uključiti u sukob"

Upitan o pozivu Kurdima u Iranu da se uključe u promenu režima, koji je u jednom trenu usledio iz Sjedinjenih Država, Erdi Ozturk odgovara da Kurdi imaju mnogo iskustva u ovakvim pitanjima, te da su vrlo svesni da je to nemoguće.

"Predsednik SAD Donald Tramp i Mark Rubio, verovatni kreatori politika u Izraelu, voleli bi da kurdskim pobunjenicima u severnom Iranu predlože da se uključe u ovaj konflikt. Ali treba da shvatimo jednu stvar. Kurdi u Turskoj, u Siriji, u Iraku i u Iranu imaju mnogo iskustva u ovakvim konfliktima i oni su svesni da nije moguće napraviti direktnu promenu režima u Iranu. Stoga se oni neće direktno uključiti u ovaj proces", smatra on.

Međutim, ukoliko se u narednom periodu stvore uslovi za promenu režima u Iranu, i to bi moglo da se promeni, pretpostavlja.

"Novi ajatolah - nepoznanica"

Da li će novi verski vođa u Iranu doneti kontinuitet ili promene, veliko je pitanje na koje je teško odgovoriti, navodi profesor, podsećajući da čak ni Otomansko carstvo nije uspelo da osvoji Iran.

"Iran je većinom šiitska zemlja i u toj šiitskoj kulturi otpor je jedan od ključnih aspekata režima, nacije i zemlje. Stoga bi bilo prilično teško promeniti, transformisati stvari spolja. U ovim okolnostima prilično sam siguran da će ovo dovesti do jednog slabljenja režima, a u dugoročno nije realno očekivati da se režim promeni odjednom. To je potpuno nerealno", odlučan je on.

Međutim, ono što je već sada stvarnost jesu ekonomske i energetske posledice sukoba.

"Ovo je teška situacija za Tursku, jer ona je energetski zavisna zemlja. Oni dobijaju energente iz severnog Iraka, gas iz Katara... U 2025. godini Erdogan i Tramp su se našli u Beloj kući i Tramp je 'otvoreno' tražio od Erdogana da prekine energetske veze sa Rusijom. Ali u ovim okolnostima to bi moglo da utiče na pregovore i sporazume u oblasti energetike i u Turskoj, i u celom regionu. To se odnosi čak i na hranu na našim stolovima, na svetlo u našim domovima, grejanje i tako dalje. Tramp je ranije rekao da nakon ove krize - zahvaljujući Americi - možemo očekivati globalno pojeftinjenje energenata, ali mislim da je to još jedna nerealna i populistička izjava američkog predsednika", ocenio je Erdi Ozturk.

Pogledajte još: "Turska ne može da primi novi talas izbeglica"