"Najnovija informacija da je napadnuta zgrada veća eksperata u Komu, gde 88 klerika trenutno odlučuje o novom vrhovnom lideru, upravo potvrđuje sve teze da je priča o nuklearnom programu samo puki povod za vojnu intervenciju, a da se zapravo radi o eliminaciji fizičkoj režima i svih ključnih ljudi i poluga vlasti koje u Iranu traju od 1979. godine pa naovamo", kaže profesor.

Nuklearni program i balistički projekti Irana jesu bili uzrok tenzija, ali obezbedili su da Bliski istok funkcioniše kroz svojevrsnu ravnotežu straha i da niko od aktera te ograničene sukobe ne gurne u eskalaciju koju sada vidimo, navodi Ajzenhamer.

"Ovde govorimo o narušenoj ravnoteži straha, ali i srušenoj ravnoteži moći i sada smo na putu objektivno gledano ka jednom regionalnom haosu".

"Uvođenje demokratije američkim bombama ne drži vodu"

On kaže i da je već sada jasno da će Iran podneti mnogo veće žrtve, i civilne žrtve, nego zemlje u zalivskim monarhijama.

"Bojim se da je ideja Trampova da će bombama doneti demokratiju i da će Iranci pohrliti puni entuzijazma na ulice da uzmu vlast - jedna fantazmagorija i njegova utopija koja prija njegovom umu možda da bi lakše spavao. Činjenica je, međutim, po svemu što znamo o Bliskom istoku i što nas novija istorija uči, da će ovo pre ličiti na Irak posle 2003. godine, možda i Avganistan, ali to bi bio najgori scenario. Jednostavno imamo to iskustvo da uvođenje demokratije američkim bombama jednostavno ne drži vodu i nije dobar temelj", objašnjava profesor.

Ajzenhamer kaže da je "Tramp 2.0", odnosno američki predsednik Donald Tramp u svom drugom mandatu, "poprilično ratoboran", a već imamo - Madura, a sada i Iran gde se izvodi "atentatorska politika".

"Za Trampa pacifikacija Irana bitan deo opkoljavanja Kine"

Profesor kaže da Tramp ovakvim nastupom ima za cilj da obezbedi stabilniji Bliski istok kako bi mogao da se okrene ka Kini, a to je takozvana politika "pivot to Asia".

"Tu na kraju Tramp posmatra pacifikaciju Irana kao bitan deo opkoljavanja Kine, jer Kina 10-15 posto energenata, nafte pre svega, uzima od Irana. Dakle, iseći joj taj izvor snabdevanja uopšte nije malo, a kolateralna šteta će biti i druge azijske države", navodi Ajzenhamer.

Zalivske zemlje su već uvučene u sukob samim tim što su američke baze na njihovim teritorijama postale legitimne mete, smatra on.

"Ja tu malo tumačim i iransko upozorenje, koliko tim državama, toliko i SAD - da neće igrati u rukavicama. Dakle ako im ubijate rukovodstvo i radite to što radite, onda će Iran udariti gde god da boli Ameriku, a to znači i njene saveznike. To može provocirati i same petromonarhije, pre svega Saudijsku Arabiju koja je najmoćnija, da se direktnije umešaju u konflikt braneći same sebe - tada već govorimo o razbuktavanju rata u Zalivu", kaže profesor.

Ono što Tramp želi, ali što neće biti toliko lako, jeste da uništi sve lansere i da balistički program svede na nulu. Spekuliše se o brojkama naoružanja, ali Ajzenhamer kaže da "Iran očigledno ima čime da uzvrati".

"Naredne nedelje o kojima Tramp govori biće vreme lova, kako na personalni kadar Islamske Republike Iran, tako i na njene vojne kapacitete", navodi Ajzenhamer.

"Restauracija monarhije nema uporište u iranskoj realnosti"

Ono što Amerika i Izrael priželjkuju jeste neka vrsta restauracije monarhije u Iranu i dovođenje Reze Pahlavija Mlađeg, sina pokojnog šaha, nazad u zemlju.

"Međutim, to je jedna fantazmagorija koja možda prija uhu Vašingtona, ali nema nikakvo uporište u iranskoj realnosti. Većina Iranaca su propatili pod vlašću šaha i njegovom čuvenom policijom SAVAK... To je u mnogo čemu bila klasična tiranija zapravo", kaže profesor.

Na pitanje da li se vojna operacija u Iranu može završiti za nekoliko nedelja, Ajzenhamer navodi da može - uz žestoku upotrebu sile i inteziviranje napada.

"Ali onda kasnije govorimo o pretvaranju ovog sukoba u jedan asimetrični sukob, tenzije će se nastaviti. Iran ili ono što ostane od njegovih frakcija će dugo vremena kasnije pokušavati da se osveti. Dakle, ulazimo bez obzira na trajanje operacije u jednu dužu nestabilnost, ako režim padne. Ako režim nekako opstane, onda ćemo se naći u limbu gde će on biti izuzetno oslabljen, ali i dalje paradoksalno sposoban da održi vlast", objašnjava profesor na Fakultetu bezbednosti Vladimir Ajzenhamer.