Amerika je jednom već kupila teritoriju od Danske uz poruku: “Ili prodajte, ili ćemo osvojiti”

U drugoj polovini 19. veka i sa završetkom Građanskog rata Sjedinjene Američke Države su počele da razmatraju proširenje svoje teritorije i uticaja i na Karipsko more. Za oko su joj zapala Danska zapadnoindijska ostrva (Danski Antili). Međutim, ni tada, kao ni sada, kupo-prodaja nije išla lako i glatko.

Danska Zapadnoindijska ostrva kontrolisalo je više evropskih država pre nego su konačno došla pod dansku kontrolu krajem 17. veka. Teritorija Danskih Antila je dodatno proširena kupovinom ostrva Sent Kroa od Francuske 1733. godine.

Do tada je Danska na ostrvima imala velike plantaže šećera na kojima su radili porobljeni Afrikanci koje su na ostrva dovodili evropski trgovci robljem. Pobuna 1848. godine dovela je do ukidanja ropstva u koloniji.

Druga polovina 19. veka donela je promene i ostrva su ušla u period ekonomskog pada. Danska vlada je otkrila da je kolonija postajala sve skuplja za upravljanje, dok je dansko stanovništvo nikada nije doživljavalo kao svoju teritoriju.

Američki državni sekretar Vilijam Henri Sjuard je 1867. godine pokušao je da pripoji Danska Zapadnoindijska ostrva kao deo svog plana za mirno teritorijalno širenje.

Njegova namera je bila da preduhitri dogovor koji se dešavao na evropskom tlu i bojazan da bi ostrva mogla da pređu u ruke Prusa ili Austrijanaca koji su pobedili Dansku u ratu 1864. godine.

Danska je bila iznenađena američkom ponudom da otkupi ostrva, ali je polako popustila uz uslov da se s tim slože dve velike evropske sile – Velika Britanija i Francuska. Dogovor je bio koristan za obe strane – ostrva su sve više predstavljala teret za dansku krunu, a Sjedinjenim Državama su bila potrebna kao strateške tačke sa kojih će se kontrolisati, odnosno braniti američki trgovački brodovi.

Luka na ostrvu Sent Tomas smatrana je savršenim mestom za kontrlisanje Karipskog mora.

Sporazum je konačno sklopljen 24. oktobra 1867. godine i Amerika se saglasila da plati 7,5 miliona dolara u zlatu za tri ostrva. Danski parlament je ratifikovao sporazum u januaru 1868, ali transakcija nije obavljena pošto je američki Senat odbio da ratifikuje sporazum ljut na Sjuarda zbog podrške tadašnjem predsedniku Endrjuu Džonsonu tokom impičmenta.

Sjuard je, ipak, uspeo da delimično ostvari svoju zamisao proširenja teritorije SAD, tako što je sproveo u delo kupovinu Aljaske od Rusije.

Novi vek, novi problemi

O kupovini Danskih zapadnoindijskih ostrva ponovo se pregovaralo na samom početku 20. veka. Sporazum je sklopljen 1900. godine, ratifikovan u američkom Senatu 1902, ali je ovaj put odbio da ga ratifikuje gornji dom danskog parlamenta.

Prvi svetski rat doneo je nove brige Sjedinjenim Američkim Državama, koje su dugo odlagale da se uključe u svetski sukob. Predsednik SAD Vudro Vilson i državni sekretar Robert Lansing plašili su se da bi Nemačka mogla da anektira Dansku, u kom slučaju bi Nemci stekli pristup i Danskim Antilima gde bi instalirali svoju pomorsku ili podmorničku bazu odakle bi mogli da kreću u napadane na brodove u Karibima i Atlantiku.

Lansing se zato u junu 1915. obratio Konstantinu Brunu, danskom ambasadoru u Sjedinjenim Američkim Državama, u vezi sa mogućom kupovinom Danskih zapadnoindijskih ostrva, ali je Brun odbio predlog.

Mnogi Danci su se opirali američkom sticanju ostrva, jer su očekivali da će loš položaj građanskih prava u SAD početkom 20. veka imati katastrofalne posledice po pretežno crno stanovništvo ostrva. Danska vlada je zato zahtevala da svaki ugovor kojim se vlasništvo nad ostrvima prenosi na Sjedinjene Američke Države sadrži odredbe o lokalnom plebiscitu, američkom državljanstvu za stanovnike ostrva i slobodnoj trgovini.

Kupovina iz trećeg pokušaja

Lansing je odbacio ove odredbe tvrdeći da ova pitanja spadaju u nadležnost Kongresa i da se stoga ne mogu proširiti ugovorom. Međutim, zabrinut zbog ratnih dešavanja i danskog otpora, on je poručio da ako Danska ne bude voljna da proda, Sjedinjene Države bi mogle da okupiraju ostrva kako bi sprečile njihovo zauzimanje od strane Nemačke.

Preferirajući mirni prenos umesto okupacije, danska vlada je pristala na Lansingove zahteve, a Brun i Lansing su potpisali sporazum u Njujorku 4. avgusta 1916. Sporazum su odobrila oba doma danskog parlamenta, a potvrđen je i na referendumu.

Na kraju ga je ratifikovao i danski kralj Kristijan Deseti. Američki predsednik Vudro Vilson je potpisao sporazum u januaru 2017. godine, a formalni prenos se dogodio poslednjeg dana marta uz isplatu Danskoj od 25 miliona dolara u zlatnicima.

Ostrvima je promenjen naziv i ona su postala Američka Devičanska ostrva. Njima je upravljala američka mornarica od 1917. do 1931. godine. Puno američko državljanstvo svim stanovnicima rođenim na Američkim Devičanskim ostrvima dato je 1932. godine aktom Kongresa, a zakon iz 1936. ostrvima je dodelio veći stepen samouprave.

Međutim, izabranog guvernera imaju tek od 1970. godine.