Američku vizu za "izuzetne kreativce" najviše traže i dobijaju OnlyFans modeli i influenseri

Decenijama kasnije, Vajlds je zastupao neke od najvećih glumaca i pevača svoje generacije. Ali danas se sve veći broj onih koji mu se obraćaju radi dobijanja vize sastoji od influensera sa društvenih mreža i modela sa OnlyFansa, striming platforme za seksualne radnike i poznate ličnosti, piše Fajnenšel Tajms.

„Znao sam da su dani zastupanja ikona poput Boja Džordža i Šinejd O’Konor prošli“, rekao je Vajlds, opisujući pomak ka onome što je nazvao „kraljevima i kraljicama skrolovanja“.

Prema imigracionim advokatima poput Vajldsa, menadžerima talenata i samim kreatorima, broj influensera koji su uspešno aplicirali za američku O-1B vizu, namenjenu „izuzetnim“ kreativcima, naglo je porastao od pandemije kovida-19.

Neki imigracioni advokati kažu da influenseri sada čine više od polovine njihove klijentele.

Rado prihvataju takve klijente, ne samo iz finansijskih razloga, već i zato što su „lajkovi“ i broj pretplatnika laki i merljivi pokazatelji, za razliku od često nejasnog procesa dokazivanja „izuzetnih sposobnosti“.

„Običnog čoveka vrlo lako impresionira veliki broj pratilaca. Ne morate biti raketni naučnik“, rekla je imigraciona advokatica Elektra Jao, osnivačka partnerka advokatske kancelarije Yao Law Group.

Broj O-1 viza - koje uključuju O-1B umetničku vizu i O-1A za izuzetne sposobnosti u nauci, obrazovanju, biznisu ili sportu - koje se odobravaju svake godine porastao je za više od 50 odsto između 2014. i 2024. godine, poslednje godine za koju su dostupni podaci.

Istovremeno, ukupan broj izdatih neimigrantskih viza porastao je za 10 odsto.

Ipak, O-1 vize čine mali deo svih neimigrantskih viza koje se godišnje dodeljuju.

U 2024. godini odobreno je manje od 20.000 takvih viza, što je manje od jedne desetine broja H-1B viza dodeljenih kvalifikovanim stranim radnicima.

U septembru je predsednik SAD Donald Tramp uveo jednokratnu taksu od 100.000 dolara za nove H-1B zahteve.

Vajldsov otac Leon pomogao je da se utre put za O-1B vizu.

Kada je administracija Ričarda Niksona pokušala da deportuje Lenona 1972. godine, nije postojala posebna viza za umetnike, pa je podneo zahtev za bivšeg Bitlsa kao „izuzetnu osobu u umetnosti i nauci“.

Kongres je kasnije formalizovao O-1B vizu donošenjem Zakona o imigraciji iz 1990. godine.

Kriterijumi za O-1B vize - koji mogu uključivati glavnu ulogu u uglednoj produkciji, dokaz komercijalnog uspeha ili značajno priznanje stručnjaka - prilagođeni su tako da obuhvate i onlajn influensere, kažu advokati.

Veliki broj pratilaca i visoki prihodi mogu se koristiti kao dokaz komercijalnog uspeha, dobijanje ugovora za promociju određenog brenda može se smatrati potvrdom talenta, a pojavljivanje na otvaranju prodavnice može se tumačiti kao uloga u uglednoj produkciji, rekla je Fiona Mekinti, osnivačka partnerka kancelarije McEntee Law Group.

„Ako razmislite o tome koliko ljudi svakodnevno koristi društvene mreže, a koliko malo njih zapravo od toga živi - to zaista jeste veština“, dodala je.

Ali drugi strahuju da će pomeranje fokusa ka metrima zasnovanim na pažnji uticati i na način na koji se ocenjuju tradicionalni umetnici.

„Imamo situacije u kojima ljudi koji nikada nisu trebalo da dobiju odobrenje dobijaju O-1 vize. Standardi su razvodnjeni jer ljudi samo formalno ispunjavaju kategorije“, rekla je imigraciona advokatica Protima Darjanani, upravna partnerka kancelarije Daryanani Law Group.

Advokat iz Njujorka Šervin Abači, osnivač kancelarije Abachi Law, upozorio je da postoji rizik da će umetnici čiji rad nije osmišljen za onlajn popularnost biti u nepovoljnijem položaju, kako imigracioni službenici sve više budu koristili domet na internetu kao merilo uspeha prilikom razmatranja O-1B zahteva.

„Službenicima se podnose zahtevi u kojima je vrednost gotovo u potpunosti definisana algoritamskim metrikama. Kada se to normalizuje, sistem počinje da tretira umetničku vrednost kao rezultat na semaforu", rekao je Abači.

To znači da će tradicionalno školovani umetnici, čiji je rad ključan za američki kulturni ekosistem, ali koji ne profitiraju nužno od algoritama društvenih mreža, teže dokazivati svoju vrednost.

Prema Abačiju, imigracioni službenici sada imaju zadatak da odluče ko može da pretvori onlajn popularnost u održivu karijeru u SAD.

„To je strukturna promena, a ne marginalni fenomen. Ono što izgleda kao nagli porast zahteva influensera možda ukazuje na širu promenu u načinu na koji se raspodeljuju prilike", rekao je.