Ukrajina dobila bitku za Harkov, intenzivne borbe u Donbasu

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko posetiće 16. maja Rusiju kako bi učestvovao na samitu Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) i razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, saopštio je kabinet beloruskog lidera, prenosi TASS.

"Šef države će učestvovati na sastanku lidera ODKB u Moskvi 16. maja. Taj dogadjaj obeležava 30. godišnjicu potpisivanja Ugovora o kolektivnoj bezbednosti i 20. godišnjicu stvaranja organizacije", navodi se u izveštaju.

Lideri država članica razmeniće stavove o relevantnim aktuelnim pitanjima u regionu i svetu, razgovaraće o načinima zajedničkog odgovora na različite izazove i pretnje koje se pojavljuju.

Planirani su i bilateralni razgovori beloruskog i ruskog lidera.

"Pitanja razvoja saradnje i zajedničkih napora na supstituciji uvoza postaće jedno od glavnih pitanja o kojima će se razgovarati", navodi se u izveštaju.

Zamenik predsednika Saveta za nacionalnu bezbednost Rusije Dmitrij Medvedev izjavio je da Rusiju ne zanima da li će članice Grupe 7 priznati promenu granica u Ukrajini i istakao da je važno samo mišljenje ljudi koji žive na tim teritorijama.

„Zapadni prijatelji, ne zaboravite presedan sa Kosovom“, poručio je Medvedev, komentarišući saopštenje posle trodnevnog sastanka predstavnika Grupe 7 u Nemačkoj, prenosi Tass.

Članice Grupe 7 pozvale su Kinu da odlučno traži od Rusije da prekine rat u Ukrajini, a istakli su i da na Tajvanu mora da se očuva mir i stabilnost.

U neuobičajeno oštroj poruci Kini, ministri spoljnih poslova članica Grupe 7 izrazili su zabrinutost da bi kinesko-ruski sporazum o "bezgraničnom partnerstvu", potpisan pre invazije na Ukrajinu, mogao da umanji efekte zapadnih sankcija Rusiji, prenosi Politiko.

Ovo utoliko pre, kako se navodi, zbog toga što je Kina više puta ponovila da smatra da su te sankcije nezakonite i da će nastaviti sa normalnim trgovinskim aktivnostima sa Rusijom.

"Ohrabrujemo Kinu da, u skladu sa međunarodnim pravom, podrži suverenitet i nezavisnost Ukrajine i njene međunarodno priznate granice, kao i da od Rusije odlučno traži da prekine agresiju na Ukrajinu", navodi se u saopštenju.

Pored toga, Kina se poziva da ne pomaže Rusiji u ratu protiv Ukrajine, da ne potkopava sankcije koje su joj nametnute, da ni na koji način ne opravdava akciju ruske vojske i da ne učestvuje u manipulacijama informacijama i dezinformacijama, čiji je cilj da se legitimizuje napad na Ukrajinu.

Kako prenosi Politiko, u saopštenju se ne navodi kakve bi posledice eventualno snosila Kina ukoliko se bude ponašala drugačije od ovih zahteva.

Članice Grupe 7 su SAD, Nemačka, Francuska, Italija, Japan, Velika Britanija i Kanada.

Ukrajinka Antonina Samoilova ove se nedelje popela na Mont Everest u sklopu ekspedicije čiji je cilj bio pokazati "nepobedivost ukrajinskog duha".

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je da je teško predvideti koliko će hibridni rat Zapada protiv Rusije potrajati, ali je upozorio da će njegove posledice svi osetiti.

"Kolektivni Zapad je Rusiji objavio totalni hibridni rat i teško je predvideti koliko će on trajati, ali je jasno da će posledice osetiti sve zemlje, bez izuzetka“, rekao je Lavrov u obraćanju pred Savetom za spoljnu i odbrambenu politiku, prenosi Sputnjik.

On je istakao da je Zapad krađom tuđe aktive u potpunosti potkopao svoju reputaciju kao predvidivog partnera, sa kojim se moguće dogovarati.

Prema njegovim rečima, niko više nije osiguran od eksproprijacije i „državne piraterije“, zbog čega ne samo Rusija, već i mnoge druge zemlje trenutno rade na tome da smanje zavisnost od američkog dolara, od zapadne tehnologije i njihovog tržišta.

"Siguran sam da demonopolizacija svetske ekonomije više nije toliko daleka budućnost", naglasio je šef ruske diplomatije.

Lavrov je kazao da zapadni političari treba da razumeju da su njihovi pokušaji da izoluju Rusiju osuđeni na propast, što mnogi svetski stručnjaci počinju da potvrđuju, doduše ne tako javno, jer je se još smatra da je to „politički nekorektno“.

Zbližavanje Rusije sa zemljama van kruga „zlatne milijarde“, kao što su Kina i Indija, je neizbežan proces i to se dešava na uzajamnoj osnovi, rekao je Lavrov.

Ocenio je da su rusko-kineski odnosi trenutno najbolji u istoriji, a radi se na jačanju i strateškog partnerstva sa Indijom, Alžirom, Egiptom, kao i sa zemljama Persijskog zaliva.

"U ovom presudnom trenutku se formira mesto Rusije, kao i svih drugih zemalja, u budućoj arhitekturi svetskog poretka“, poručio je Lavrov.

On je posebno kritikovao Evropsku uniju, za koju je rekao da je izgubila i poslednje znake samostalnosti i potpuno se sjedinila sa NATO.

Predsednik Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas izjavio je da je ta stranka "principijelno protiv uvođenja sankcija Rusiji", ali da se Srbija nalazi u situaciji u kojoj "ne može da bira".

[video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=bgdjilassankcijerusijisotnoa20220514183341373-n1info-rs-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=n1info&u=n1info&p=n1Sh4redSecre7iNf0" video-id="9904021"]

U izveštajima o ratu u Ukrajini glavna vest 14. maja je da su ukrajinske snage uspele da odbrane grad Harkov, a da se Rusi povlače ka granici. BBC u svojoj analizi objašnjava zašto je drugi najveći grad po veličini bitan za obe strane u ratu.

Predsednik Finske Sauli Niniste razgovarao je telefonom s predsednkom Rusije Vladimirom Putinom i obavestio ga da Helsinki narednih dana namerava da podnese zvaničan zahtev za prijem u NATO. On je ponovio svoj ranije iznet stav, da svaka zemlja teži da uveća svoju bezbednosti i istakao da je to ono što se danas dešava.

Ministri spoljnih poslova G7 najavili su da će "proširiti" ekonomske sankcije Moskvi, "na sektore od kojih Rusija posebno zavisi". Grupa industrijski najrazvijenijih zemalja je pozvala Kinu da "ne podriva" te mere i da ne podržava Rusiju u napadu na Ukrajinu.

Komanda ukrajinske vojske je u svom dnevnom izveštaju navela da su ruske trupe trenutno fokusirane na povlačenje iz Harkova, a da se napori čine radi zadržavanja okupiranih teritorija i ruta za snabdevanje.

Glavni cilj Rusije je da ozbezbedi punu kontrolu nad teritorijama Donjecka, Luganska i Hersona i obezbedi sigurnost kopnenog koridora ka trenutno okupiranom Krimu, saopšteno je iz ukrajinskog generalštaba.