Američki katolički kardinali: Tramp izgubio moralni kompas u spoljnoj politici

U zajedničkom saopštenju kardinali Blejz Kupič iz Čikaga, Robert Makleroj iz Vašingtona i Džozef Tobin iz Nuarka, savezne države Nju Džersi, upozorili su da je bez moralne vizije, debata oko spopljne politike Vašingtona zaglibila u "polarizaciju, predrasude i uske ekonomske i socijalne interese".

"Većina SAD i sveta su skrenuli s puta kada je reč o spoljnoj politici. I dalje verujem da Sjedinjene Države imaju ogroman uticaj na svet", rekao je Makelroj za AP.

Ovo je drugi put u dva meseca da su članovi američke katoličke hijerarhije digli glas protiv Trampove administracije za koju mnogi veruju da ne podržava osnovna načela ljudskog dostojanstva. U novembru cela Američka konferencija katoličkih biskupa osudila je to što je Trampova administracija masovno deportovala migrante i što ih ocrnjuje u javnom govoru.

Trojica kardinala, koji su istaknute figure u progresivnijem krilu američke katoličke crkve, kao početnu tačku u svojoj kritici uzeli su obraćanje pape Lava XIV 9. januara ambasadorima akreditovanim u Svetoj stolici ;o spoljnoj politici.

U govoru održanom gotovo u potpunosti na engeskom papa Lav je rekao kako nacije koriste silu da učvrste svoju dominaciju širom sveta, čime potpuno podrivaju mir i međunarodni pravni poredak uspostavljen posle Drugog svetskog rata.

Papa Lav nije imenovao pojedinačne zemlje, ali govor održao neposredno posle američke vojne operacije u Venecueli i pretnje Grenlandu, kao i u vreme dok traje ruski rat u Ukrajini.

U svom saopštenju trojica kardinala naveli su Venecuelu, Grenland i Ukrajinu navodeći da one pokreću osnovna pitanja o upotrebi vojne sile i značenju mira, a osvrnuli su se i na smanjenje strane pomoći koje je pokrenula administracija Donalda Trampa prošle godine.

"Moralna uloga naše zemlje u suočavanju sa zlom širom sveta, održavanju prava na život i ; ljudsko dostojanstvo i podržavanju verske slobode se preispituju", upozorili su oni.

"Odričemo se rata kao instrumenta uskih nacionalnih intersa i proglašavamo da vojna akcija treba da se vidi samo kao poslednja mogućnost u ekstremnim situacijama, a ne kao normalni instrument nacionalne politike", napisali su kardinali.

"Tražimo spoljnu politiku koja poštuje i unapređuje pravo na ljudski život, versku slobodu i isticanje ljudskog dostojanstva širom sveta, posebno kroz ekonomsku pomoć", rekli su oni.

Tobin je opisao moralni kompas koji bi kardinali želeli da SAD koriste globalno.

"Ne može biti da moj prosperitet bude zasnovan na nehumanom tretmanu drugih. Pravi argument nije samo moje pravo, ili individualna prava, već šta je zajedničko dobro", rekao je on za AP.

Kupič i Makelroj su rekli da su potpisnici bili inspirisani da izdaju saopštenje pošto su čuli nekoliko kolega kardinala tokom sastanka 7. i 8. januara u Vatikanu. Ti kardinali izrazili su bojazan oko američkih akcija u Venecueli, smanjenju strane pomoći i pretnjama o preuzimanju Grenlanda, rekao je Kupič.

U govoru pape Lava diplomatskom koru, Amerikancima su date reči koje su im bile potrebne, a koje su mogli da iskoriste, rekao je kardinal Kupič.

Tramp je insistirao na tome da je hvatanje Madura bilo legalno. Oko Grenlanda Tramp je više puta dao argument da je Americi potrebno da ima kontrolu nad tim ostvom, koje je poluautonomna oblast Danske, saveznice u NATO, zbog svoje nacionalne bezbednosti. ;

Trampova administracija prošle godine znatno je smanjila Američku agenciju za međunarodni razvoj, navodeći da njeni projekti zastupaju liberalu agendu i predstavljaju rasipanje novca.

Tobin je izrazio žaljenje zbog povlačenja pomoći USAID-a i rekao da američka filantropija čini veliku razlliku u svemu, od gladi do zdravlja.

Tri kardinala rekla su da njihov ključni cilj nije da se kritiukuje administracija, već da se ohrabre SAD da povrate moralni položaj u svetu sledeći spoljnu politiku koja se rukovodi etikom i traga za zajedničkim dobrom.

"Mi ne podržavamo neku političku partiju ili politički pokret", rekao je Tobin i dodao da vernici u crkvi i svi ljudi dobre volje imaju ulogu u tome i da mogu da iznesu argument za osnovnu ljudsku pristojnost.