Ali već prve noći, Keni, koji ima ozbiljne respiratorne probleme, delovao je kao da konačno može da diše bez teškoća, po prvi put ikada, kaže Elser, penzionisana naučnica koja je radila za saveznu vladu SAD, piše CNN.

Obično bi tokom noći, kada bi čula da se muči sa disanjem, proveravala njegov nivo kiseonika u krvi pomoću pulsnog oksimetra na prstu, ali u Latroniku se dogodilo nešto neuobičajeno.

„Iskreno, pomislila sam da mu je merač kiseonika pokvaren i da ne očitava tačno“, kaže Elser. „Promenila sam uređaj i očitavanje je i dalje bilo dobro. A onda sam te noći, dok mu je disanje bilo mirno, bila potpuno zadivljena - samo sam ga posmatrala kako diše. Više nisam ni pokušavala da mu podignem glavu na jastuke, što je pre bila rutina“, rekla je.

Dok je bdela, Kenijev nivo kiseonika u krvi stabilno je ostajao iznad 95 odsto. Puls mu je bio normalan.

„Strašno je gledati dete koje ne može da diše, koje se muči sa svakim udahom, kada nivo kiseonika ne raste, a srce mu lupa preko 250 otkucaja u minuti“, kaže ona. „U Latroniku nije imao taj problem, nije se borio za vazduh.“

Videvši poboljšanje sinovljevog zdravlja, Elser je shvatila da Latroniko, gradić na brdu sa oko 4.500 stanovnika, u južnom italijanskom regionu Bazilikata, mora postati njihov stalni dom.

Elser je prvobitno privukao Latroniko nakon što je pročitala CNN-ov tekst o programu povoljne kupovine nekretnina, čiji je cilj da privuče nove kupce i preokrene trend depopulacije, nastao decenijama zbog odlaska ljudi u potrazi za poslom. To je jedno od brojnih ruralnih mesta širom Italije koja nude kuće po vrlo niskim cenama.

Velike promene

U septembru 2024. Elser je kupila renoviranu staru kuću od 100 kvadratnih metara u Latroniku, bez da je prethodno vidi uživo, preko gradske onlajn platforme, za 50.000 evra (oko 59.000 dolara).

Planirala je da je koristi kao kuću za odmor i da uživa u mirnom mestu koje nije turističko, blizu mora i planina, okruženo prirodom.

Ali kada su ona i Keni došli da prvi put vide šta su zapravo kupili, sve se promenilo.

Tokom te iste posete, kupila je i napušteni objekat ispod, kako bi kuću proširila u četvorospratni dom. Trenutno završava renoviranje.

Keni je u SAD više puta bio hospitalizovan zbog problema sa disanjem i ima višestruke posebne potrebe. Ima autizam i neverbalan je, sa teškim razvojnim kašnjenjem i alergijama, kao i istorijom niskog nivoa kiseonika u krvi koji često pada ispod 90 odsto, što je situacija koja obično zahteva medicinsku intervenciju.

Elser veruje da je „lekovita“ lokacija Latronika ono što sada pomaže Keniju da lakše diše noću. Grad je dovoljno visoko na brdima da bude iznad šuma i polena drveća, vazduh je svež, ima malo automobila i nema smoga, što su uslovi koji generalno predstavljaju manje rizično okruženje za osobe sa respiratornim tegobama.

Rozalija Loresko, lekar i pedijatar iz Latronika, kaže da je kod drugih pacijenata sa respiratornim problemima takođe primećivala koristi od čistog vazduha u tom području.

„Mnogi pacijenti sa astmom i respiratornim oboljenjima prijavljuju da im je disanje lakše i da se generalno osećaju bolje tokom boravka u ovom kraju“, kaže ona.

Kvalitet života

Dok je kupovina nekretnine bila u toku, Elser je stalno razmišljala o tome koliko lako Keni diše u Latroniku i predala je dokumenta da im to bude glavno mesto boravka, što joj omogućava i da izbegne poreze koji se inače plaćaju za drugi dom.

Trenutno ona i Keni žive u prvobitnoj kući u gradu, koja se sastoji od dva gornja sprata i ima dve velike spavaće sobe. Kuća je već bila useljiva prilikom kupovine, uz potrebu za manjim popravkama, kao što su unapređenje grejanja i struje, ugradnja klima-uređaja, zaštitni premaz za spoljne zidove, kao i energetski efikasni prozori i vrata.

Drugi objekat od 83 kvadratna metra, koji se nalazi na dva donja sprata (jedan skoro ispod nivoa ulice), zahteva mnogo više radova. Koštao je 18.000 evra i ranije je služio za držanje svinja. Elser ulaže 63.000 evra da ga pretvori u stambeni prostor sa dve spavaće sobe, kupatilima, kuhinjom, instalacijama i strujom. Renoviranje je završeno oko 95 odsto, a planirani kraj radova je leto 2026, kada će biti okrečeni i spoljašnji zidovi.

Kada se obe nekretnine spoje, ukupno će imati 183 kvadratna metra, sa tremom i više balkona sa pogledom na planine i dolinu. Elser planira da kupi i obližnju garažu. Prostor će omogućiti da Keni ima svoju sobu za igru.

„Novac nikada nije bio problem“, kaže ona. „Uvek sam radila da bih mogla da kupim ono što želim. Ako nešto nisam mogla da priuštim, samo bih radila više i čekala. Naravno da sam gledala cenu kuće i troškove renoviranja, ali više sam bila fokusirana na kvalitet života.“

„Prelepi anđeo“

U martu 2025. Elser je podnela zahtev za vizu za boravak po osnovu sopstvenih prihoda, koja zahteva pasivni prihod od 31.000 evra po osobi i preselila se u Latroniko sa Kenijem u julu.

Na proleće planira da upiše Kenija u seosku školu i završava papirologiju.

Elser veruje da će se bolje snaći u učionicama u Latroniku, gde ima daleko manje đaka sa posebnim obrazovnim potrebama nego u Tenesiju,zbog čega je tamo ostvarivao slab napredak.

Kaže da su se ona i njen usvojeni sin za nekoliko meseci već uklopili u lokalnu zajednicu, dok dane provode šetajući po parkovima i kupujući u prodavnicama.

Ljudi Kenija zovu „bellissimo angelo“ – „najlepši anđeo“, kaže ona. U prodavnici mu daju čokoladice i praznične poslastice. Većina trgovaca zna nešto engleskog ili, kada je potrebno, koristi aplikaciju za prevođenje.

„Mnogo puta su se prodavci dodatno potrudili da mi pomognu da pronađem pravu stvar“, kaže Elser. „Komšije koje prolaze ulicom kažu ‘buono’ i podignu palac kada vide nove pločice na stazi ili novi prozor.“

To gostoprimstvo veoma se razlikuje od Krosvila, gde su, kako kaže, komšije češće imale zamerke nego komplimente, a odlazak u prodavnicu podrazumevao vožnju od 20 minuta.

„Ljudi deluju zadovoljnije svojim životom“, dodaje ona. „Razumem da je mnogo mladih otišlo tamo gde je ekonomija bolja, ali oni koji su ostali deluju srećno i bez tog stalnog mentaliteta takmičenja.“

„Sve što nam treba“

Kod kuće vežbaju radnu terapiju, uz posebne bojice, slagalice i igračke. Jednom nedeljno odlaze u veći obližnji grad da kupe stvari poput tonera za štampač ili nameštaja. Miran tempo života u gradu pomaže i Keniju da ne bude previše stimulisan, što je čest izvor stresa kod osoba sa autizmom.

„Srećni smo zbog našeg mirnog života. Kada krene u školu, fokusiraću se na učenje italijanskog jer ću na kraju morati da položim vozački ispit, a onda ću se vratiti i hobijima poput šivenja prekrivača“, kaže ona.

Kenijeva ishrana se takođe poboljšala. Voli da za doručak jede ugljene hidrate poput kroasana ili peciva, umesto proteinskog američkog obroka sa jajima, šunkom ili slaninom. Troškovi života su znatno niži nego u Tenesiju, naročito kada je reč o hrani. Mnogi lekovi na recept mogu se dobiti besplatno u okviru italijanskog javnog zdravstvenog sistema.

Elser kaže da joj prija jednostavniji način života u Latroniku, sa manje vidljivih znakova potrošačkog mentaliteta. Trenutno nema televizor i kaže da Keniju to ne smeta.

„Mnogo je manje impulsivnih kupovina. Sve što nam treba je u gradu“, kaže ona.