Amnesti Internešenal osudio bogate zemlje zbog gomilanja vakcina

Ova organizacija je takođe optužila Kinu i druge zemlje da iskorišćavaju pandemiju kako bi umanjile ljudska prava stanovništva.
U godišnjem izveštaju međunarodne organizacije za ljudska prava navodi se kako je zdravstvena kriza razotkrila "propale" politike i da je saradnja jedini put prema napretku.

"Pandemija je obasjala svetlo na nesposobnost sveta da delotvorno i ravnopravno sarađuje", rekla je Agnes Kalamar, koja je prošlog meseca stupila na dužnost generalne sekretarke Amnesti Internešenala.

"Najbogatije zemlje postigle su gotovo monopol nad svetskim snabdevanjem vakcinama, ostavljajući zemlje s najmanje resursa da se suoče s najgorim posledicama po zdravstvo i ljudska prava", dodala je.

Kalamar je apelovala da se odmah ubrza vakcinacija na globalnom nivou, nazvavši kampanju imunizacije "najtemeljnijim, čak i osnovnim testom svetske sposobnosti za saradnju".

Rastuća nejednakost

Prema proračunu agencije AFP, više od polovine od 680 miliona datih doza vakcine otpada na razvijene zemlje, poput SAD, Velike Britanije i Izraela, dok su stanovnici najsiromašnijih zemalja primili samo 0,1 odsto ukupnog broja doza.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je krajem marta upozorila na sve neuravnoteženiju distribuciju vakcina.

Amnesti Internešenal je podržao platformu Svetske zdravstvene organizacije C-TAP, putem koje se dele podaci, saznanja i intelektualno vlasništvo povezano s vakcinom protiv kovida-19.

Ta bi inicijativa mogla biti iskorišćena za izgradnju dodatnih proizvodnih kapaciteta, pogotovo u Africi, Aziji i Latinskoj Americi, navodi SZO.

Amnesti je odluku grupe G20 da suspenduje otplatu dugova 77 zemalja ocenio kao "jadnu polumeru".

Kineska 'neodgovornost'

Organizacija za ljudska prava takođe u svom godišnjem izveštaju piše o "velikoj neodgovornosti" Kine tokom pandemije i optužuje Peking za cenzuriranje zdravstvenih radnika i novinara koji su pokušali da upozore na uzbunu na početku pandemije.
"Kovid-19 pojačao je suzbijanje slobode izražavanja, dok je više građanskih novinara koji su izveštavali o nastanku epidemije nestalo, a u nekim slučajevima su zatvoreni", navodi se u izveštaju.

Amnesti je ukazao i na gomilanje dokaza o "velikim kršenjima ljudskih prava" u Kini, "uključujući mučenje i otmice" Ujgura i drugih muslimanskih manjina u regiji Sinđijang.

Zemlje poput Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Mađarske su pak koristile pandemiju kako bi dodatno ućutkale kritiku, poručuje Amnesti i posebno naglašava nasilje bezbednosnih snaga u Brazilu i Nigeriji protiv demonstranata prošle godine.

Neke vođe pokušale su da normalizuju vanredne mere koje su uveli u borbi protiv kovida-19, dok su drugi otišli korak dalje, rekla je Kalamar.

"Oni su ovo videli kao priliku za učvršćivanje vlastite moći. Umesto da podržavaju i štite ljude, oni su jednostavno iskoristili pandemiju kako bi oskrnavili ljudska prava", dodala je.

Amnesti takođe navodi da su tokom krize grupe poput žena i migranata dodatno marginalizovane u pojedinim delovima sveta.

Organizacija navodi da njen izveštaj pokazuje da su "postojeće nejednakosti kao rezultat decenija toksičnog vođstva dovele do toga da su etničke manjine, izbeglice, stariji ljudi i žene neproporcionalno negativno pogođeni".

"Suočeni smo sa svetom u rasulu. U ovom trenutku pandemije čak bi i lideri koji najviše žive u zabludi teško mogli poreći da su naši socijalni, ekonomski i politički sistemi slomljeni", kazala je Kalamar.

Više vesti o kovidu-19 i posledicama pandemije u zemlji i svetu čitajte na stranici Koronavirus.