Analitičar: Završen rat, pregovorima do dužeg mira u Karabahu

Podsetimo, postignut je dogovor o prekidu "antiterorističke operacije" na Nagorno Karabahu koje podrazumeva i dogovor da oružane formacije Nagorno Karabaha polože oružje, saopštilo je Ministarstvo odbrane Azerbejdžana.
"Bilo je tri zahteva od strane Azerbejdžana. Zahtevali su da se razoruža Jermenska vojska koja se nalazila u Karabahu. Drugi zahtev je da prekid postojanja nelegalnog separatističkog režima Jermenije, kao i da se jermenski vojnici vrate u Jermeniju. Iako Jermenija odbacuje mogućnost da se njihovi vojnici nalaze u Karabahu, činjenica je da su vojnici u tom području dobijali oružje iz Jermenije", kaže Orujlu.

Prema njegovim rečima, sada je opšta ocena da su dve zaraćene strane došle do dogovora. Nije postignut sporazum o sva tri postignuta uslova, ali jeste o sastanku predstavnika Azerbejdžana i predstavnika jermenske manjine, ali ne i sa članovima separatističkog režima u gradu koji j 100 kilometara udaljen od glavnog grada Nagorno Karabaha.

Podseća da su do pre početka sukoba u ovoj oblasti 1988. godine, ljudi na ovom prostoru živeli zajedno. Postojale su pomešane porodice, a u Karabahu su živeli zajedno Jermeni i Azerbejdžanci. Živelo se normalno sve do sukoba, nakon čega je infrastruktura uništena.

"Ljudi su počeli da se međusobno ubijaju, slično kao što se odigralo u bivšoj Jugoslaviji", rekao je Orujlu.

Ukazao je na sve sukobe u ovoj oblasti od vremena raspada SSSR-a i da nakon svega Azerbejdžan insistira da se u spornoj oblasti prihvati Ustav ove zemlje, kao i da građani prihvate azerbejdžansko državljanstvo.

"Azerbejdžan je garantovao bezbednost svim građanima i ostala ljudska prava, ali je u Karabahu jermenska nacionalistička uprava koja je vreoma radikalna. Oni to ne prihvataju i traže da dobiju nezavisnost, iako je tokom 2020. godine Azerbejdžan povratio neke teritorije, i Jermenija je zvanično priznala da je to posed Azerbejdžana. Odnos Jermena i Azerbejdžanaca u Karabahu je unutrašnja stvar Azerbejdžana", ocenio je Orujlu.

Smatra da u sukobu na ovom prostoru postoje tri strane, Azerbejdžan, separatistički režim u Karabahu i ruski mirotvorci koji odbacuju da Jermenija utiče na Karabah, a tu je i država Jermenija.

"Ukoliko bi želeli reintegraciju, sukobi u tome ne pomažu. Potrebno je vreme  da bi se dobilo poverenje i sigurnost. A do svega toga treba doći pregovorima", zaključuje Orujlu.