Avi Dabuš: Molim se nogama

Svet 14. jun 202407:42 0 komentara
Shutterstock/ David Cohen 156

Avi Dabuš, glavni izvršni direktor izraelske nevladine organizacije Rabini za ljudska prava (RLP), kaže da je odnos njegove organizacije prema ratu u Gazi i situaciji na Zapadnoj obali odjek reči rabina Džošue Hešela, koji je jednom marširajući s Martinom Luterom Kingom u Alabami rekao: „Molim se nogama“.

Govoreći za Novi magazin, Avi Dabuš, koji završava školu za rabina, kaže da je to zapravo ono što i članovi RLP-a rade pomažući Palestincima da obrađuju svoju zemlju ili marširajući s njima u Jerusalim pod međuverskim barjakom. Dabuš, nekadašnji član levičarske Mertz stranke koju je napustio kad je postao direktor RLP-a, i danas veruje da je graditi mir koji bi doveo do rešenja konfederacije dve države jedini put izlaska iz sukoba

Prenosimo intervju koji je za ovaj nedeljnik radila Marina Coblentz u celini:

Koliko dugo je vaša porodica u Izraelu? Koji vas je put doveo do RLP?

Moji baba i deda su došli u Izrael iz Sirije negde još 1946. i iz Libije 1950. godine. Napustili su svoje zemlje porekla u nadi da će živeti bez uznemiravanja, napada i antisemitizma, ali su takođe bili podstaknuti osećanjem žudnje za zavičajem, prapostojbinom. Moji roditelji su rođeni u Izraelu.

Rođen sam i odrastao nekoliko kilometara od Gaze. Više od 20 godina bavim se širokim spektrom pitanja kao što su životna sredina, socijalna pravda, država i religija, ljudska prava. Postao sam aktivan član levičarske stranke Meretz 2015. koju sam napustio kada sam postao glavni izvršni direktor RLP 2019. Kao posledica napada Hamasa na Izrael 7. oktobra, moja porodica i ja smo raseljeni iz našeg doma u Nirim kibucu. Danas još uvek živimo kao raseljena lica u Berševi.

Šta je podstaklo osnivanje RLP 1988? Koliko rabina ima danas u članstvu? Ko su vaši finansijeri?

RLP su osnovali rabini različitih denominacija tokom prve Intifade zbog kršenja prava Palestinaca. Njegovo trenutno članstvo od 160 uključuje izraelske rabine i rabine-studente. Naj značajnije domaće i međunarodne donacije su od privatnih donatora (40odsto), pa od fondacija (30 odsto) i od sinagoga i crkava (20 odsto).

Čime se bavi RLP i da li je bilo promena u njenom radu od napada na Izrael 7. oktobra?

Radimo na različitim nivoima. Najviše smo angažovani na Zapadnoj obali, u Gazi je teže raditi. Delujemo kao zaštitnici protiv jevrejskih doseljenika koji pokušavaju da nametnu poreze palestinskim farmerima na osnovu iskrivljenih verskih ideja ili koji ih na drugi način brutalno maltretiraju. Pomažemo Palestincima oko oranja, sadnje, žetve. Svake nedelje dovodimo izraelske dobrovoljce tako da mogu iz prve ruke da vide šta vlada i vojska rade u naše ime na ovim prostorima. Takođe smo aktivni u oblasti socijalne pravde.

RLP takođe sprovodi obuku, fokusiranu na ljudska prava, posebno ona koja su relevantna za Palestince, beduine u nepriznatim selima u Negevu, LGBTK, tražioce azila. Do danas je, pre regrutacije, obuku prošlo više od 1.000 studenata. Od 7. oktobra naš rad se proširio. Po prvi put delimo kutije sa hranom i medicinsku pomoć na Zapadnoj obali, gde smo udvostručili prisustvo zbog zaštite. Održali smo nekoliko međuverskih događaja tokom Hanuke prošlog decembra. U samom Izraelu, uspešno smo lobirali kod vlade i parlamenta da se ne isključi struja onima koji ne mogu da plate, bilo da su Jevreji ili Arapi. Takođe smo sprečili da se ne ukine budžet za obroke za siromašne, kao i da se obezbedi da se ta hrana ravnomerno raspodeli različitim zajednicama. Takođe pomažemo ljudima u Izraelu koji su ostali bez posla zbog raseljavanja, uglavnom Jevrejima koji žive u blizini Gaze, i izraelskim Arapima koji su otpušteni sa posla. U aprilu, u vreme Pesaha, pošto izraelska vlada nije dozvoljavala da pomoć uđe u Gazu, rabini su simbolično hodali prema Gazi noseći hranu. Iako smo bili zaustavljeni, to je poslalo snažnu poruku. Trećeg juna, u centru Jerusalima smo održali
međuverski marš, muslimani, Jevreji, hrišćani i druzi su zajedno marširali. Slični događaji su se održali širom zemlje.

Međutim, nismo bili uspešni kad je reč o okupaciji Zapadne obale, bez obzira na uspehe u poboljšanju stvarnosti. Uz uspehe imamo i neuspehe, a ovo je najgore vreme u istoriji naših naroda od 1948. godine.

Kako biste opisali odnos između Palestinaca koje podržava RLP i članova RLP?

S obzirom na veoma surovu realnost u kojoj su naši odnosi, odnos Palestinaca i članova RLP je veoma dobar, postoji poverenje i neka vrsta prijateljstva. Međutim, neki Palestinci, bez obzira o kom pitanju je reč, protive se saradnji sa Jevrejima, plaše se da bi se pozitivan odnos preveo u normalizaciju okupacije Zapadne obale. Palestinska uprava sprečava verske predstavnike na Zapadnoj obali da imaju veze sa svojim jevrejskim kolegama. Bez obzira na to, RLP održava određenu komunikaciju sa njima. Međutim, u Izraelu, RLP je uspostavila odnose sa, na primer, Iptisan, prvom ženom šeikom na severu zemlje i sa Hasanom, beduinskim šeikom u Negevu.

U septembru ćete završiti svoje rabinske studije. Da li biste rekli da različita tumačenja jevrejskih svetih tekstova dovode do različitih političkih mišljenja, ili politička mišljenja dovode do različitih tumačenja tekstova? Da li duboke podele unutar izraelske rabinske zajednice postoje na verskoj ili političkoj osnovi?

Rekao bih da politička mišljenja utiču na tumačenje verskih tekstova. Da, postoje duboke podele, i ne postoji jasna podela između države i vere. Verski cionisti i njihove političke pristalice su desničari radikali, kao što su (od 2022. ministar finansija Bezalel Yoel) Smotrič i (od 2022. ministar za nacionalnu bezbednost Itamar) Ben-Gvir. Postoji velika podela između RLP i onih koji podržavaju okupaciju, aneksiju i nasilje. To su takođe podele u pogledu principa kao što je davanje svete zemlje neprijatelju u zamenu za mir ili omogućavanje pristupa Brdu hrama.

Citiram RLP: „Vođeni smo bogatstvom jevrejske tradicije i pozivom da unapredimo dostojanstvo i zaštitimo prava svih pojedinaca, koja su u njenom srcu.“ Da li šok, traumu i ljudske gubitke koje su izraelski Jevreji iskusili kao rezultat varvarskog napada Hamasa 7. oktobra mogu objasniti i opravdati da velika većina izraelskih Jevreja podržava vrstu rata koji Izrael trenutno vodi u Gazi? Kako objašnjavate potpuni nedostatak empatije prema civilnom stanovništvu Gaze?

Ovo je veoma teško pitanje. Ne možemo zanemariti ono što se dogodilo 7. oktobra, ali ne možemo ignorisati ni ono što se od tada dešava u Gazi. Ovo poslednje zanemarivanje je delom zbog nametnutih ograničenja izraelskim medijima, ali naravno da bismo mogli da se informišemo iz drugih medijskih izvora zbog odgovornosti koju imamo a koju ne ispunjavamo. Dakle, mislimo samo na sebe, što je simptomatično u vremenima rata i straha. Ali moramo da se potrudimo da se promenimo. Ono što se dešava ne bi trebalo da se dešava u naše ime. Čak i oni koji veruju da je rat rešenje trebalo bi da imaju empatiju prema civilnom stanovništvu. Organizacije za ljudska prava pozvale su na prekid vatre nekoliko dana posle početka rata.

Može li „pravo“ koje se polaže na Svetu zemlju, holokaust i Hamasov ubilački ekstremizam da objasni i opravda ponašanje Izraela prema Palestincima pre i posle 7. oktobra?

Može se objasniti jer se svaka ljudska emocija i ponašanje može objasniti i razumeti, ali se ne može opravdati to ponašanje, okupaciju, diskriminaciju. Jevreji su bili robovi u Egiptu, onda je došao egzodus i sloboda, a sa tim i potencijal za moć, ta moć nije namenjena da se koristi protiv drugih. Za mene, judaizam se vezuje za oslobođenje svih ljudi, ovo je naša šira misija.

Da li mislite da je trebalo uspostaviti jevrejsku državu, ako jeste, koji su argumenti?

Ovo pitanje često dolazi iz antisemitskog raspoloženja. Ako verujem u pravo Palestinaca da imaju državu, onda verujem i da Jevreji imaju to pravo. Svaki narod ima legitimno pravo na državu. Čini mi se da trenutne propalestinske demonstracije u zapadnom svetu ne shvataju složenost situacije. I

ekstremizam Jevreja koji žele aneksiju svih teritorija i Palestinaca koji odbacuju postojanje Izraela vodi ka nasilju.

Da li mislite da je način na koji je jevrejska država uspostavljena bio pravedan i fer? Da li je država Izrael mogla biti stvorena na način koji bi bio prihvatljiv i za jevrejske naseljenike i palestinsko autohtono stanovništvo?

Ne, nije stvorena na pošten i pravedan način, nije postojao dogovor, palestinsko rukovodstvo je odbilo sporazum i pogrešno obećalo svom narodu vojnu pobedu. Ono što se dogodilo 1948. bio je brutalan sukob, uz teške povrede prava Palestinaca koji su mnogo patili i izgubili, mnogi su bili primorani da pobegnu a sprečeni su da se vrate. Jedno zlo se, međutim, ne može popraviti drugim zlom. Ono što nam je sada potrebno je diplomatsko rešenje, pa treba da razgovaramo. Potrebna su nam rešenja za one koji su stradali kroz istoriju. „Zemlja za sve“, jevrejsko-arapska organizacija, predlaže upravo to, domovinu sa dve države sa jednakim ovlašćenjima, odnosno konfederaciju. Polazeći od pretpostavke da su Arapi i Jevreji deca ove zemlje, moramo zajedno da promenimo sadašnju realnost i izgradimo bolju budućnost za sve, što bi trebalo da uključi i ispravljanje nepravde koja se čini još od 1948. To nije samo politički izazov, već i duhovni.

Kakav je Vaš stav o slučaju koji je Južna Afrika pokrenula protiv Izraela pred Međunarodnim sudom pravde optužujući Tel Aviv za genocid u Gazi prema međunarodnom humanitarnom pravu? A šta mislite o nedavnim optužnicama tužioca Međunarodnog krivičnog suda protiv izraelskog premijera i ministra odbrane kao i tri lidera Hamasa?

Nisam pravnik i nisam dovoljno upoznat sa međunarodnim humanitarnim pravom da bih doneo pravni sud o osnovanosti ovih inicijativa. Ako one mogu da izvrše pritisak na aktuelnu vladu, bili bi od koristi. Međutim, neizvesno je da li bi rešili problem između Arapa i Jevreja. Promena treba da dođe kroz promenu u srcu i osećanjima naših zajednica.

Izrael se ne obazire na sudske mere, niti se obazire na pozive međunarodne zajednice na uzdržanost u vođenju rata, niti na poziv generalnog sekretara UN za prekid rata, povratak talaca i mirovni sporazum koji bi doneo rešenje sa dve države. Izrael već decenijama krši brojne rezolucije UN-a. Čini se kao velika arogancija ili se to može opravdati isključivo problemima očuvanja bezbednosti?

Zaista ima previše ljudi koji veruju u jevrejsku nadmoć i koji imaju previše moći, posebno danas.

Na osnovu objektivnog posmatranja, a ne puste želje, da li verujete da postoji mogućnost za istinski mir između Palestinaca i izraelskih Jevreja?

Da, verujem da je mir moguć. Ono što nam je potrebno je promena vlade u Izraelu i u istoj meri i promena palestinskog rukovodstva. Ono što treba da shvatimo je da bezbednost Izraela ide ruku pod ruku sa palestinskim ljudskim pravima. Ovo nije sukob između Izraelaca i Palestinaca ili Jevreja i Arapa, već između ljudi koji veruju u vrednosti pravde, jednakosti, ljudskih prava, mira i onih koji u to ne veruju, a ima i jednih i drugih na obe strane.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Budi prvi ko će ostaviti komentar!