Bajden optužio Putina za genocid, Rusi tvrde - predali se vojnici u Marijupolju

Ukrajinska raketna paljba izazvala je požar na ruskoj krstarici "Moskva", objavile su večeras ukrajinske vlasti.

"Rakete 'Neptun' koje štite Crno more, nanele su tešku štetu ruskom brodu", rekao je ukrajinski guverner južnog regiona Odesa, Maksim Marčenko.

Savetnik ukrajinskog predsednika, Oleksij Arestovič, potvrdio je preko Jutjuba da je napadnut ruski brod, ali AFP napominje da za sada nije moguće proveriti ove tvrdnje iz nezavisnih izvora.

Godinama vlast pokušava da ubedi javnost da je ugovorena samo jedna, a postoje dokazi za najmanje dve isporuke mina iz Кrušika, koje su završile na ukrajinskom ratištu, piše NIN.

Sporni izvoz ugovarao je i naprednjak Miodrag Pušica, a Кrušik je posetio i ukrajinski državljanin, predstavnik kiparske firme, čiji je vlasnik sin ukrajinskog generala, koji je Hrvatskoj prodavao oružje dok je bila pod embargom, navodi ovaj nedeljnik.

Ruska vojska je zapretila da će napasti vojne komandne centre u glavnom gradu Ukrajine Kijevu, od čijeg zauzimanja je za sada odustala, optužujući Ukrajinu da gađa rusku teritoriju.

"Vidimo pokušaje sabotaže i udare ukrajinskih snaga na mete na teritoriji Ruske Federacije", rekao je Igor Konašenkov, portparol ruskog ministarstva odbrane.

"Ako se takvi dogadjaji nastave, ruska vojska će sprovesti napade na centre gde se donosi odluka, uključujući u Kijevu, od čega se ruska vojska do sada uzdržavala", dodao je on.

Ruske snage su se krajem marta povukle iz regiona Kijeva koji su mesec dana uzaludno pokušavale da opkole i napadale ga.

Portparol ruskog Ministarstva odbrane je rekao danas da je potpuno osvojena zona trgovinske luke Marijupolj, strateški važnog grada na jugoistoku Ukrajine.

Šef svetske zdravstvene organizacije Tedros Adhanom Gebrejezus osudio je svet zbog gotovo potpune preokupiranosti ratom u Ukrajini i zanemarivanja posledica drugih ratova i kriza u svetu.

Tedros Adhanom Gebrejezus je rekao da druge krize, uključujući u njegovoj zemlji, Etiopiji, ne dobijaju podjednaku pažnju, možda, kako je rekao, zato što oni koji pate nisu belci.

Američki predsednik Džozef Bajden razgovarao je sa ukrajinskim kolegom Volodimirom Zelenskim da ga obavesti o dodatnoj američkoj pomoći Ukrajini od 800 miliona dolara, potvrđeno je iz Bele kuće.

Kako je Bajden naveo radi se o oružju, municiji i drugoj bezbednosnoj pomoći.

Pomoć će obuhvatiti i novu opremu koju SAD do sada nisu slali Ukrajini, uključujući "artiljerijske sisteme, metke i oklopna vozila".

Zelenski je objavio tvit o ovom pozivu, napisavši da su razgovarali o ruskim ratnim zločinima i dogovorili se da pooštre sankcije.

Continued constant dialogue with @POTUS. Assessed Russian war crimes. Discussed additional package of defensive and possible macro-financial aid 🇺🇦. Agreed to enhance sanctions.

— Володимир Зеленський (@ZelenskyyUa) April 13, 2022

Austrijski kancelar Karl Nehamer rekao je da isključivanje ruskog gasa trenutno "nije moguće" i da EU mora da pronađe sankcije koje će više da pogode Rusiju nego nju samu.

"Austrija nije usamljena sa ovim argumentom protiv embarga na gas. A sa druge strane, Austrija stoji čvrsto uz druge članice EU kada se radi o sankcijama protiv Rusije. Ali sankcije moraju da pogode više Rusiju nego EU", kazao je Nehamer za CNN.

On je dodao da se o nafti već diskutuje u Evropskoj komisiji i Evropskom savetu.

"Pitanje gasa je, znate, odvojeno, to nije samo austrijski stav, to je takođe stav i Nemačke, Mađarske ili Bugarske, na primer, jer mi zavisimo od gasa. Naše industrije zavise od gasa. I zato moramo da odlučimo o sankcijama koje će pogoditi Rusiju više nego nas", istakao je austrijski kancelar.

Nemački kancelar Olaf Šolc nagovestio je da u ovoj fazi ne planira da ide u Kijev što je od njega zatražio Volodimir Zelenski, ocenivši kao "iritirajuću" odluku ukrajinskog predsednika da ne primi šefa nemačke države.

Na pitanje javnog radija RBB da li će otići u Ukrajinu, kancelar je ponovio da je u redovnom kontaktu s ukrajinskim predsednikom i da je bio u Kijevu neposredno pre početka ruske invazije 24. februara, nagoveštavajući da mu ponavljanje takve posete nije u planu.

"Gotovo nema ni jednog drugog šefa države ili vlade koji ima tako intenzivne kontakte sa mnom", rekao je Šolc.

Ranije je savetnik Zelenskog rekao za javnu televiziju ZDF da ukrajinski zvaničnici i dalje očekuju od nemačkog kancelara da odmah donese praktične odluke kao što je isporuka oružja.

Trzavice između Nemačke i Ukrajine su izbile posle jučerašnjeg odbijanja Zelenskog da primi nemačkog predsednika Frank-Valtera Štajnmajera koji je želeo da dođe u Kijev sa delegacijama Poljske i baltičkih zemalja. 

Nemačka je već isporučila defanzivno oružje Ukrajini, ali Šolc je više dana pod pritiskom čak i unutar svoje vladajuće većine, da odobri slanje ofanzivng oružja, kao što su oklopna vozila.

Socijaldemokratska partija (SPD) i dalje pruža otpor isporuci teškog naoružanja. Poslanik Džo Vajngarte ukazao je na opasnost da se Nemačka time postepeno uvuče u rat.

Rusija računa na doslednu poziciju Srbije prema Rusiji u okviru međunarodnih organizacija, izjavila je zvanična predstavnica ruskog Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova, prenosi Sputnjik.

Rusija računa na doslednu poziciju Srbije prema Rusiji u okviru međunarodnih organizacija, izjavila je zvanična predstavnica ruskog Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova, prenosi Sputnjik.

Vlasti britanskog saomupravnog ostrva Džerzi u Lamanšu su saopštile da zamrzavaju imovinu povezanu sa ruskim milijarderom Romanom Abramovičem, procenjenu na više od sedam milijardi dolara.

Pravno odeljenje Džerzija, "poreskog raja" koji privlači velike količine stranog kapitala, saopštilo je da je na meti imovina koja je ili na Džerziju, ili je u vlasništvu entiteta povezanih s Džerzijem.

Američka ministarka finansija Dženet Jelen upozorila je da stav Pekinga prema Rusiji ugrožava "integraciju" Kine u svetsku privredu.

"Stav sveta prema Kini i njenoj želji da ima veću ekonomsku integraciju, mogao bi biti pogođen reakcijom Kine na naš poziv za odlučno delovanje protiv Rusije", upozorila je ministarka finansija SAD u govoru u Atlantskom savetu.

Kina je ostala saveznica Moskve uprkos invaziji Ukrajine. SAD i njihovi zapadni saveznici uveli su niz rundi ekonomskih i finansijskih sankcija protiv Rusije kao što je zamrzavanje imovine i zabrane transakcija za velike ruske banke.  Te mere treba da "primoraju Kremlj da bira između podrške svojoj ekonomiji i finansiranju nastavka brutalnog rata (Vladimira) Putina", rekla je Jelen. 

Ona je osudila zemlje i firme koje nisu prekinule trgovinske veze s Rusijom, navodeći da se one verovatno nadaju da će time što čuvaju svoje odnose sa Rusijom ispuniti prazninu koju su ostavili drugi, i dodala da takva motivacija dugoročno nije održiva.

Jelen je takođe zatražila reformu velikih svetskih ekonomskih institucija, ocenivši da rat u Ukrajini dokazuje potrebu da se osavremene organizacije kao što su Međunarodni montearni fond i multilateralne razvojne banke, i prilagode se 21. veku, u kojem su izazovi i rizici sve više svetski.

Prolećni sastanci MMF i Svetske banke biće iduće nedelje o situaciji u Ukrajini i isporuci vakcina, klimatskim merama i o podršci siromašnim zemljama, rekla je Jelen.