Neka su deca već preminula, a samo će manjina onih koji naslede mutaciju izbeći rak tokom života.

Sperma nije prodavana klinikama u Ujedinjenom Kraljevstvu, ali BBC može da potvrdi da je “vrlo mali” broj britanskih porodica, koje su obaveštene, koristio spermu donora tokom tretmana plodnosti u Danskoj.

Evropska banka sperme u Danskoj, koja je prodavala spermu, izrazila je “najdublje saučešće” porodicama i priznala da je sperma donora u nekim državama korišćena za stvaranje prevelikog broja dece.

Istraga je sprovedena u saradnji 14 javnih servisa, uključujući BBC, u sklopu Mreže istraživačkog novinarstva Evropske radiotelevizijske unije.

Donor je bio anoniman muškarac koji je počeo da donira kao student 2005. godine, za šta je bio plaćen. Njegova je sperma korišćena tokom otprilike 17 godina.

Bio je zdrav i prošao je sve provere za donore. Ali deo njegove DNK mutirao je još pre njegova rođenja.

Mutacija je oštetila gen TP53 – ključan u sprečavanju pretvaranja ćelija u kancerogene.

Većina njegovih ćelija ne sadrži opasnu verziju TP53 gena, ali do 20% njegove sperme sadrži.

Deca začeta korišćenjem zahvaćenih spermatozoida nasleđuju mutaciju u svakoj ćeliji svoga tela. Reč je o Li-Fraumeni sindromu, koji nosi i do 90% rizika obolevanja od raka, posebno u detinjstvu i povećava rizik od raka dojke kasnije u životu.

„To je strašna dijagnoza,” rekla je profesorka Kler Tarnbul, genetičarka raka s londonskog Instituta za istraživanje raka. „To je izrazito teško za bilo koju porodicu – to je teret za ceo život i nešto izuzetno razorno.”

Svake godine potrebni su MR pregledi celog tela i mozga, kao i ultrazvuk abdomena, kako bi se pokušale da se uoče eventualne tumorske promene. Žene često biraju preventivno uklanjanje dojki kako bi smanjile rizik.

Evropska banka sperme saopštila je da “donor i članovi njegove porodice nisu bolesni” i da se takva mutacija “ne može unapred otkriti standardnim genetskim testiranjem”. Naveli su i da su “odmah blokirali” donora kad je problem otkriven.

Deca su umrla

Lekari koji su primetili slučajeve raka kod dece začete donorskom spermom ove su godine izneli svoje sumnje na Evropskom društvu za humanu genetiku, piše BBC.

Prijavili su da je među 67 tada poznate dece, njih 23 imalo ovu mutaciju. Desetero je već imalo dijagnostifikovan rak.

Uz zahteve za pristup informacijama i razgovore s lekarima i porodicama, otkriveno je da je broj dece donora znatno veći.

Brojka iznosi najmanje 197, ali može biti i veća jer podaci iz svih zemalja nisu dostupni.

Takođe nije poznato koliko dece nosi opasnu mutaciju.

Dr. Edvidž Kasper, genetičarka raka iz Univerzitetske bolnice u Rouenu, koja je predstavila početne podatke, rekla je: „Imamo mnogo dece koja su već razvila rak. Neka su razvila i dva različita karcinoma, a neka su umrla u vrlo ranoj dobi.”

Selin (nije pravo ime), samohrana majka iz Francuske, dobila je dete sa spermom donora pre 14 godina. Njena kći nosi mutaciju.

Klinika u Belgiji koja je obavila postupak nazvala ju je i upozorila da testira dete.

Kaže da “nema nikakvu ljutnju” prema donoru, ali smatra neprihvatljivim da joj je data sperma koja “nije bila čista, ni sigurna, nego je nosila rizik”.

Sasvim je svesna da će rak biti pretnja koju neće moći izbeći.

„Ne znamo kad, ne znamo koji oblik, ne znamo koliko puta,” kaže.

„Shvatam da je velika verovatnoća da će se dogoditi. Ako se dogodi, borićemo se. Ako se dogodi više puta, borićemo se svaki put.”

Sperma donora korišćena je u 67 klinika za plodnost u 14 zemalja.

Sperma nije prodavana klinikama u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Ali, nakon ove istrage danske vlasti obavestile su britansku HFEA-u da su neke Britanke putovale u Dansku i tamo koristile donorovu spermu. Te su žene obaveštene.

Ne zna se da li su Britanke koristile donorovu spermu i u drugim zemljama gde je bila distribuirana.

Roditeljima koji su zabrinuti savetuje se da kontaktiraju kliniku u kojoj su bili te regulatorno telo za plodnost u toj zemlji.

BBC ne objavljuje identifikacionii broj donora jer je donirao u dobroj veri, a već poznati slučajevi u Ujedinjenom Kraljevstvu su obavešteni.

Ne postoje globalna ograničenja o broju korištenja donorske sperme

Nijedan zakon ne ograničava koliko se puta donorska sperma može koristiti globalno, ali pojedine države imaju vlastita pravila.

Evropska banka sperme priznala je da su ta ograničenja “nažalost” prekršena u nekim zemljama te da je “u dijalogu s vlastima u Danskoj i Belgiji”.

U Belgiji jedan donor sme biti korišćen za najviše šest porodica. Međutim, 38 žena je doniranom spermom začelo 53 dece.

U Ujedinjenom Kraljevstvu ograničenje je 10 porodica po donoru.

"Ne možete testirati baš sve"

Profesor Alan Pejsi, bivši direktor banke sperme, a sada zamenik potpredsednika Fakulteta biološke medicine i zdravlja Univerziteta u Mančesteru, rekao je da su države postale zavisne od velikih međunarodnih banaka sperme, te da se polovina sperme u UK-u danas uvozi.

"Moramo uvoziti spermu iz velikih međunarodnih banaka koje je prodaju i drugim zemljama – jer tako posluju – a tu nastaje problem: ne postoji međunarodni zakon o tome koliko puta se sperma može koristiti,” rekao je.

Istaknuo je da je slučaj “strašan” za sve uključene, ali da je nemoguće spermu učiniti potpuno sigurnom.

„Ne možemo testirati baš sve. Prihvatamo tek 1 do 2% muškaraca koji se prijave kao donori, a ako uvedemo još strože kriterijume, nećemo imati nikakvih donora. To je taj balans.”

Ovaj i slični slučajevi – poput onog muškarca koji je morao da prestane da donirati nakon što je postao otac 550 dece – ponovno otvaraju pitanje jesu li potrebna stroža ograničenja.

Evropsko društvo za humanu reprodukciju i embriologiju nedavno je predložilo ograničenje od 50 porodica po donoru.

To, međutim, ne bi smanjilo rizik od nasleđivanja retkih genetskih bolesti – nego bi imalo više veze s dobrobiti dece koja kasnije otkriju da imaju stotine polubraće i polusestara.

„Moramo učiniti više kako bismo smanjili broj porodica nastalih od istih donora na globalnom nivou,” rekla je Sarh Norkros, direktorka organizacije Progress, koja radi s oporodicama pogođenim neplodnošću i genetskim stanjima.

„Ne znamo potpuno koje će biti socijalne i psihološke posledice spoznaje da imate stotine polubraće i polusestara. To može biti traumatično,” rekla je za BBC.

Evropska banka sperme poručila je: „Važno je – posebno u svetlu ovog slučaja – imati na umu da hiljade žena i parova ne bi moglo imati dete bez donorske sperme. Generalno je sigurnije začeti uz donora ako su donori testirani prema medicinskim smernicama.”

Razmišljate o korišćenju donorske sperme?

Sara Norkros kaže da su ovakvi slučajevi „izrazito retki” u poređenju s brojem dece začetih doniranom spermom.

Stručnjaci ističu da korištenje licencirane klinike znači da će sperma biti testirana na daleko više bolesti nego što bi bio testiran prosečni muškarac koji postaje otac.

Prof. Pejsi kaže da bi pitao: „Je li donor iz UK-a ili iz neke druge zemlje?”

„Ako je iz druge zemlje, legitimno je pitati koliko je puta korišćen? Je li već korišćen za druge porodice?“