BBC: Zelenski neće i ne može da da Krim

Ti „mali zeleni ljudi“ označili su početak ruskog rata protiv Ukrajine, koji je kulminirao invazijom punog obima 2022. godine, navodi ovaj britanski medij. 

Budućnost Krima je sada u centru mirovnog plana predsednika Donalda Trampa.

Tačni uslovi njegovog plana nisu objavljeni, ali izveštaji sugerišu da bi SAD trebalo da de jure priznaju Krim kao legalni deo Rusije.

Za Trampa, južno ukrajinsko poluostrvo je „izgubljeno pre mnogo godina“ i „nije čak ni deo diskusije“ u mirovnim pregovorima.

Ali da se Zelenski odrekne Krima kao nedeljivog dela Ukrajine bilo bi nesavesno, piše BBC.
Prema rečima poslanice opozicije Irine Geraščenko, „teritorijalni integritet i suverenitet je crvena linija za Ukrajinu i Ukrajince“.

Tramp je istakao da „ako Volodimir Zelenski želi Krim, zašto se nisu borili za njega pre 11 godina kada je predat Rusiji bez ispaljenog metka?“

Ispaljeno je nekoliko hitaca, ali je Krim zaplenjen na nišanu, piše BBC.

Putin je kasnije priznao da je smislio kako da preuzme ovu teritoriju na celonoćnom sastanku sa svojim zvaničnicima nekoliko dana nakon što je ukrajinski proruski lider svrgnut u Kijevu.

Krim je kamen spoticanja za Trampa

Za američkog lidera koji žuri da obezbedi mirovni sporazum, Krim bi mogao da postane veliki kamen spoticanja.

Tramp je u pravu da su male šanse da Ukrajina povrati Krim u doglednoj budućnosti, a ona je u stvarnosti – de fakto – pod ruskom kontrolom.

Ali to je daleko od toga da se ova aneksija prizna kao legalna, navodi BBC.

Zelenski ukazuje na „Krimsku deklaraciju“ Trampovog tadašnjeg državnog sekretara Majka Pompea iz 2018.godine.

Pompeo je rekao da su SAD odbacile "pokušaj ruske aneksije Krima" i obećale da će nastaviti dok se ne obnovi teritorijalni integritet Ukrajine.

SAD intenziviraju pokušaje da okončaju rat

Implikacija Zelenskog je da je Tramp tada podržao Ukrajinu i da bi toga trebalo da se drži sada.

Ako SAD odobre otimanje zemlje nepriznato od strane međunarodne zajednice kao legalno, šta bi to značilo za međunarodno pravo i principe povelje UN, pita se BBC.
Nekoliko nedelja nakon što je počeo ruski rat u punom obimu, u Istanbulu je postojao početni predlog da se to pitanje stavi na stranu, kako bi Rusija i Ukrajina nastojale da ga reše u narednih 10-15 godina.

Ideja nijezaživela, ali je to bio način da se prevaziđe taj kamen spoticanja.

Zelenski je ograničen ukrajinskim ustavom

Zelenski je bio nepokolebljiv da nema moć da se odrekne Krima:

„Nema o čemu da se priča. To je protiv našeg Ustava", rekao je on.

Član 2 Ustava kaže da se suverenitet Ukrajine „proteže na čitavoj njenoj teritoriji“ koja je „unutar njene sadašnje granice nedeljiva i nepovrediva“.

Svaka promena na teritoriji Ukrajine mora da ide na nacionalni referendum, koji mora da odobri ukrajinski parlament.

Nije samo predsednik Tramp taj koji ima problema sa Kijevom.

Rusija takođe vidi ukrajinski Ustav kao „prepreku“ mirovnim naporima.

Ustavi se mogu menjati, ali ne dok je u Ukrajini vanredno stanje.

Odobravanje ilegalne aneksije Rusije ne bi bila samo crvena linija za Ukrajinu, već bi bio i zastrašujući presedan za zemlje poput Rumunije koje se graniče sa Crnim morem.

Presedan bi se osetio daleko izvan Crnog mora, piše BBC.

Da li Rusija ima pravo na Krim?

Iz istorijskih razloga, Rusi odavno vide Krim kao deo svoje teritorije, a Putin je govorio o „živoj i neraskidivoj vezi“ sa poluostrvom, sa njegovim crnomorskim odmaralištima i prijatnom letnjom klimom.

Ali Krim je zajedno sa ostatkom Ukrajine glasao za nezavisnost od raspada Sovjetskog Saveza 1991. Imao je status autonomne republike unutar Ukrajine i Kijev je dozvolio Rusiji da zakupi luku Sevastopolj kao bazu za Crnomorske flote.

Nakon aneksije 2014. Putin je pokušao da učvrsti rusku kontrolu nad Krimom, prvo mostom izgrađenim preko Kerčkog moreuza 2018. godine, a zatim osvajanjem kopnenog mosta duž obale Azovskog mora 2022. godine.

Putin je osećao da ispravlja grešku nanetu Rusiji kada je sovjetski lider Nikita Hruščov preneo Krim Ukrajini 1954. Rusija, kako je rekao, „nije samo opljačkana, već poharana”.

Zašto je Putin napao Ukrajinu?

Krim je prvi put anektirala carska Rusija pod Katarinom Velikom 1783. godine i uglavnom je ostao u sastavu Rusije do odluke Hruščova.

Rusija i Ukrajina su bile sovjetske republike, tako da to nije bila velika stvar za Kremlj 1954. godine.

Više od polovine stanovništva Krima činili su Rusi, uglavnom zato što je prvobitno većinsko stanovništvo Krimskih Tatara bilo deportovano pod sovjetskim diktatorom Josifom Staljinom 1944. godine.

Tatari su mogli da se vrate na Krim iz egzila tek od 1989. pošto se Sovjetski Savez raspao, i sada čine oko 15 odsto stanovništva Krima.

Rusija je brzo organizovala referendum u martu 2014, ali ga je međunarodna zajednica odbacila kao lažan, a Generalna skupština UN usvojila je rezoluciju koja podržava ukrajinski suverenitet.

Međunarodni krivični sud presudio je da ruska aktivnost na Krimu predstavlja „okupaciju koja je u toku“.

Refat Čubarov, predsedavajući Medžlisa, tela koje predstavlja krimske Tatare, insistira na tome da Ukrajina mora kategorički da odbije bilo kakav teritorijalni ustupak u zamenu za mir.

„Krim je domovina autohtonog naroda krimskih Tatara i sastavni deo Ukrajine“, rekao je on.

Krim možda nije jedini problem

Trampov mirovni plan još nije objavljen, ali prema različitim izveštajima i primedbama američkih zvaničnika, Ukrajina bi bila obavezna da pristane i na druge teške ustupke.

Ruska okupacija skoro 20 odsto Ukrajine bila bi de fakto priznata iza postojećih linija fronta, što bi u stvari zamrznulo sukob u četiri ukrajinska regiona: Donjecku, Lugansku, Hersonu i Zaporožju.

To bi bilo potkrepljeno "snažnom sigurnosnom garancijom", prema pisanju američkog Aksiosa, verovatno podržanom "koalicijom voljnih" koja uključuje Veliku Britaniju, Francusku, ali ne i SAD.
Oni bi i dali obećanje da neće primiti Ukrajinu u NATO, iako bi mogla da se pridruži EU.

Sve američke sankcije bi bile ukinute, a ekonomska saradnja sa SAD poboljšana.

Aksios takođe sugeriše da bi Rusija vratila malu okupiranu oblast Harkovske oblasti i omogućila Ukrajini „neometan prolaz“ rekom Dnjepar, dok bi SAD preuzele kontrolu nad nuklearnom elektranom u Zaporožju, koju je Rusija zauzela 2022. godine.

A tu postoji i dogovor između SAD i Ukrajine o podeli profita od minerala, za koji se očekuje da će ukrajinski premijer Denis Šmihal zaključiti sa SAD do subote.