U poteri za plenom iz Luvra: Šta se dešava unutar belgijskog "zlatarskog podzemlja"

Upozorenje je stiglo preko mreže „Pink Diamond“, bezbednosnog kanala pod nadzorom agencije EU za sprovođenje zakona Europol, koji okuplja istražitelje specijalizovane za krađe visoke vrednosti, prenosi Rojters.

Antverpen, belgijski lučki grad, nalazi se u srcu svetske trgovine dijamantima još od 16. veka. Njegovi veletrgovci su prošle godine trgovali dragim kamenjem u vrednosti od skoro 25 milijardi dolara.

Ali u poslednjih 30 godina Antverpen se bori da obuzda rastuće podzemno tržište, gde stotine prodavnica zlata i nakita uglavnom vode osobe gruzijskog porekla, prenosi Rojters.

Iako je većina ovih prodavnica legalna, neke pružaju kriminalcima iz cele Evrope kanal kroz koji mogu da prodaju ukradeno zlato ili nakit – proces poznat kao „ograda“ (fencing).

Francuske vlasti zvanično ispituju četiri osobe u vezi sa pljačkom Luvra, ali još nisu pronašle nakit vredan 102 miliona dolara.

Na upit Rojtersa nisu dali nikakve detalje o istrazi. Upitani da li je Antverpen u fokusu francuske istrage, parisko tužilaštvo je reklo: „Sve teorije se razmatraju.“

Policija Antverpena se odmah mobilisala nakon primanja upozorenja „Pink Diamond“, rekli su dvojica policajaca.

Pregledali su snimke bezbednosnih kamera za vozila francuskih tablica i angažovali doušnike. Policija je takođe upozorila neke zlatare da ne diraju ovaj plen.

Federalna policija Belgije odbila je da svoju stranu istrage prokomentariše za Rojters.

"Sumnjive prakse"

Gruzijski trgovci počeli su da naseljavaju Antverpen 1990-ih nakon raspada Sovjetskog Saveza, kaže policija. Mnogi su imali iskustvo u trgovini metalima i jake veze sa jevrejskim trgovcima dijamantima u gradu, piše Rojters.

Sada postoji oko 300 prodavnica nakita koje rade izvan dijamantskog distrikta, od kojih je četvrtina umešana u „ograde“ ukradenih proizvoda, rekla su dvojica policajaca.

Antwerp World Diamond Centre, trgovačko udruženje koje predstavlja veletrgovce, reklo je za Rojters da njegova reputacija „povremeno biva ugrožena“ povezivanjem sa nekim zlatarima i „sumnjivim praksama pranja novca“.

Dijamantski sektor Antverpena već se bori sa zabranom G7 na ruske dragulje i poplavom laboratorijski proizvedenog kamenja koji su doveli do istorijski niskih cena i krize celog sektora.

Ali za neke zlatare, posao cveta, navodi ovaj medij.

Kriminal u Francuskoj bio je pouzdan izvor prihoda za zlatare u Antverpenu, rekli su francuski i belgijski zvaničnici.

Nakon pljačke Kim Kardašijan u Parizu 2016. godine, glavni organizator je priznao da je prodao njen otopljeni nakit i dijamante u Antverpenu za više od 25.000 evra.

Francuski i belgijski zvaničnici veruju da je plen kupila gruzijska "ograda", iako niko nije optužen, jer plen nikada nije pronađen.

Od tada, više francuskih i belgijskih istraga otkrilo je kriminalni koridor između zemalja u kome balkanski provalnici predaju ukradenu robu kuririma u Francuskoj, koji je dostavljaju kupcima u Antverpenu.

U većini slučajeva, kupci su bili Gruzini, rekli su belgijski policajci.

Jakut Budali (Yakout Boudali), šefica obaveštajne službe Centralnog ureda francuske Žandarmerije za borbu protiv međunarodnog kriminala, upozorila je protiv „stigmatizacije“ Gruzina ili Antverpena, rekavši da su grupe sa sedištem u Rumuniji sve aktivnije.

Droga i dijamanti

Nelegalna trgovina nakitom u Antverpenu dodaje probleme gradu koji se već bori sa bandama droge koje koriste drugu po veličini evropsku luku za uvoz višetonskih pošiljki kokaina.

U otvorenom pismu objavljenom na sajtu belgijskih sudova prošlog meseca, anonimni sudija iz Antverpena rekao je da je zemlja na ivici toga da postane narko-država.

Antverpen je 2021. godine formalizovao specijalizovanu policijsku jedinicu za nadzor sektora dijamanata i nakita, upozorivši na „jaku vezu između zlatara i kriminalnog okruženja droge".

Zlatare se sumnjiče za „pranje miliona evra u kriminalnim prihodima“, dodaje se.

Godine 2017. tadašnji gradonačelnik Bart de Vever predložio je da se unutar prodavnica nakita stave bezbednosne kamere sa prepoznavanjem lica, kao i da te slike budu lako dostupne policiji.

Zlatare su uložile žalbu na uredbu, ali su na kraju popustile pod uslovom da kamere budu instalirane, ali ne i uključene.

Antverpen je opozvao uredbu 2020. godine zbog "sukoba sa zakonima o privatnosti".

Nakit iz Luvra - previše "vruć" za prodaju

Prodaja ukradenog nakita je brza i laka u Antverpenu, rekla su dvojica policajaca iz Antverpena.

Zlatare pregledaju zlato, kamenje ili satove, daju cenu i plaćaju iz nedeklarisanih gotovinskih rezervi.

Jednom kupljeni, predmeti nestaju. U zadnjim sobama, u topilicama ne većim od štampača, zlato se topi u kalupe veličine mobilnog telefona, navode.

Plen iz Luvra možda je previše "vruć" čak i za antverpenske zlatare da ga prihvate, smatra jedan od policajaca.

Njihovi preveliki safiri i dijamanti su trenutno prepoznatljivi, pa mali krug u Antverpenu neće hteti da ih dira. Broj potencijalnih kupaca za bisere je sićušan.

„To nije laka zarada“, ocenio je jedan od policajaca.