Ukrajina je dobila borbene avione i rezervne delove za jačanje svojih vazduhoplovnih snaga, izjavio je večeras portparol američkog Ministarstva odbrane Džon Kirbi.

"Oni (Ukrajinci) sada imaju više borbenih aviona na raspolaganju nego pre dve nedelje", rekao je Kirbi koji nije precizirao broj aviona niti njihov tip i poreklo.

Portparol Pentagona dodao je da su SAD omogućile slanje rezervnih delova na ukrajinsku teritoriju, ali nisu tamo poslale avione. Kirbi nije naveo druge detalje.

Rusija je spremna da u sredu proglasi primirje u Marijupolju, kako bi militantni nacionalisti i strani plaćenici mogli da polože oružje i predaju se, izjavio je večeras komandant Kontrolnog centra nacionalne odbrane Rusije general-pukovnik Mihail Mizincev.  
 
Uprkos odsustvu bilo kakve akcije vlasti u Kijevu da spasu svoje vojnike, a imajući u vidu neodgovornost državnih zvaničnika za tužan ishod jedinog otpora u Marijupolju, Vojska Rusije, rukovodeći se isključivo humanim načelima, nacionalistima i stranim plaćenicima ponovo nudi mogućnost da polože oružje i predaju se, rekao je Mizincev, dodavši da primirje počinje u 14 sati po moskovskom vremenu, prenosi Tas.
 
On je naglasio da svima koji se predaju Rusija garantuje život i medicinsku pomoć i podsetio da je ruska vojska pokazala da poštuje Ženevsku konveciju u postupanju sa ratnim zarobljenicima, uključujući i marince koji su se predali. 

SAD i Evropska unija postigle su "široki konsenzus o potrebi povećanja pritiska na Kremlj, posebno kroz uvođenje dodatnih sankcija", saopštila je italijanska vlada.

Saveznici su se takođe složili da je neophodno "pojačanje međunarodne izolacije Rusije", dodaje se u saopštenju.

To je potvrdila i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen navodeći da će biti pojačane sankcije Rusiji.

O tome je odlučeno na virtuelnom sastanku o ukrajinski krizi na koje su učestvovali američki predsednik Džozef Bajden i glavni američki saveznici. Sastanak je održan dan pošto su ruske snage pokrenule ofanzivu u istočnoj Ukrajini.

Sastanku su učestvovali lideri - Francuske Emanuel Makron, Velike Britanije Boris Džonson, Nemačke Olaf Šolc, Rumunije Klaus Johanis, Poljske Andžej Duda, Italije Mario Dragi, Kanade Džastin Trudo i Japana Fumio Kišida.

Takođe su učestvovali, pored Ursule fon der Lajen, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.

Na video sastanku je ponovo potvrđena "zajednička posvećenost diversifikaciji izvora energije smanjenjem zavisnosti od ruskog snabdevanja", dodaje se u saopštenju italijanske vlade.

Predsednik Sjedinjenih Država Džozef Bajden razgovarao je sa saveznicima o najnovijem razvoju događaja u Ukrajini, saopšteno je iz Bele kuće, nakon što je Moskva pokrenula veliku ofanzivu na istoku Ukrajine.

Cilj razgovora bio je „nastavak podrške Ukrajini i napori da se osigura odgovornost Rusije u okviru naše bliske koordinacije“, navodi se u saopštenju, prenosi Glas Amerike.

Najmanje troje ljudi poginulo je, a još 21 je povređeno u novom ruskom bombardovanju Harkova, velikog grada na severoistoku Ukrajine, objavile su lokalne vlasti dan nakon napada u kojima je poginulo petoro ljudi.

"U Harkovu je u ovome trenutku, nažalost, poginulo troje ljudi", objavio je na Telegramu regionalni guverner Oleg Sinegubov.

Dodao je da je u tim napadima na četiri stambene četvrti povređena 21 osoba.

Upozorio je da je bombardoranje intezivnije i pozvao stanovnike grada da potraže skloništa i da ne izlaze na ulice.

U ponedeljak je u napadima na Harkov poginulo petoro ljudi, a 15 je povređeno. Dan pre, poginulo je šestoro ljudi, a 24 je povređeno. 

Drugi najveći grad u zemlji s gotovo 1,5 miliona stanovnika pre rata, Harkov je bio poprište nasilnih borbi više dana na početku ofanzive, ali je ostao pod ukrajinskom kontrolom.

Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je da ruski predsednik Vladimir Putin snosi odgovornost za "ratne zločine" u Ukrajini gde je poginulo nekoliko hiljada civila.

"Ruska invazija na Ukrajinu je eklatantan primer kršenja međunarodnog prava", a "ruski predsednik je odgovoran za smrt nekoliko hiljada civila", rekao je Šolc novinarima u Berlinu posle video sastanka sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom i nekolicinom evropskih kolega.

Tokom sastanka, lideri su ponovo potvrdili svoju punu solidarnost i podršku Ukrajini.

Šolc je rekao da je njihova dužnost sprečavanje širenja rata na druge zemlje i ponovio da NATO neće "direktno intervenisati".

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš osudio je ofanzivu ruske vojske na istoku Ukrajine i pozvao zaraćene strane da proglase četvorodnevno primirje, kako bi vernici mogli da obeleže Uskrs.

Umesto da se slavi novi život, ovaj Uskrs se poklapa sa novom ofanzivom ruske vojske na istoku Ukrajine. Velika koncentracija vojnika i oružja ukazuje da će borbe nužno biti još žešće, krvavije i destruktivnije, rekao je Gutereš, prenosi BBC.

On je pozvao Rusiju i Ukrajinu da za uskršnje praznike proglase "humanitarnu pauzu" i da omoguće otvaranje više humanitarnih koridora.

Gutereš je poručio da su Ujedinjene nacije spremne da obezbede humanitarne konvoje kako bi ljudi mogli da izađu iz najugroženijih područja, kao što su Marijupolj, Herson, Donjeck i Lugansk.

Sukobi su prijavljeni nakon što je Rusija počela nove napade.

Ukrajinski položaji su navodno pod napadom širom 480 km dugačke linije fronta. Rusija kaže da je pogodila više od 1.000 meta tokom noći u Donbasu.

Šef vojne administracije regiona Donjecka Pavlo Kirilenko rekao je da ruske snage „menjaju taktiku“, ali da je opkoljeni grad Marijupolj i dalje pod ukrajinskom kontrolom.

Nakon zarobljavanja grada Kremine u regionu Luganska, ruske snage žele da napreduju prema Kramatorsku i Sloviansku u severnom delu regiona Donjecka, rekao je Kirilenko.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da je počela nova faza borbi u Ukrajini i da će biti „veoma važan momenat cele operacije“, prenosi CNN.