Bivši ambasador Srbije u Kuvajtu: Amerikancima je strateški interes da se nuklearna postrojenja Irana stave potpuno van funkcije

"Ono što jeste bilo neobično jeste da su omanski posrednici ukazivali da će se uspostaviti dogovor po pitanju nuklearnog programa. Amerikanci su procenili da strateškog dogovora nema i da bi onda nuklearni program mogao biti prihvaćen. Bilo kakav nuklearni program Irana je bio neprihvatljiv za Izrael", rekao je Brkić.

On veruje da arapske zemlje neće vojno intervenisati uprkos dugodišnjim lošim odnosima sa Iranom.

"Arapske zemlje, bez obzira na dugogodišnje loše odnose sa Iranom, nisu sklone vojnoj intervenciji u Iranu, jer ukoliko do nje dođe, doći će i do odgovora Iranaca. Odgovor Irana je bila očekivana akcija, a ono što bi ona mogla da proizvede na unutrašnjem planu u zemljama Zaliva jeste homogenizacija stanovništva. Međutim, to otvara niz unutrašnjih problema u tim zemljama jer većina ima ozbiljnu šiitsku populaciju i oni neće biti skloni da se vojne akcije protiv Irana realizuju. Ukoliko bi se zemlje Zaliva uključile zajedno sa Izraelom, to bi bio ozbiljan rat na Bliskom istoku", navodi Brkić i dodaje da za sada nema jasnih naznaka da će do toga i doći.

Da li će zalivske zemlje odgovoriti?

Brkić veruje da odgovor arapskih zemalja zavisi od dužine trajanja vojnih akcija iz kojih bi SAD mogao da ostvari svoje interese.

"Amerikancima je strateški interes da se nuklearna postrojenja Irana stave potpuno van funkcije i da ne budu strateška pretnja Izraelu. Ako se to ostvari, za Amerikance bi ta akcija bila završena. Međutim, jedan deo Trampovih pristalica podržava smenu režima u Iranu, a to je i izraelski strateški cilj, ali je teško pretpostaviti da se to može desiti za kratko vreme. Postoji spremnost Izraela za dužu intervenciju, dok bi zemlje Zaliva želele da se to završi što pre, ali je moguće da će se i one naći u tom vrtlogu ukoliko akcije potraju", objašnjava Brkić.

Koliko je moguća promena režima u Iranu?

Brkić veruje da bi potencijalni naslednik Alija Hamneia dovela do jačanja režima u Iranu.

"Hamnei već duže vreme nije imao punu izvršnu vlast. Ono što se najavljuje kao moguće jeste Ali Laridžani, koji ima veliko iskustvo i operativne sposobnosti. Ako bi on nasledio Hamneija, ne čini mi se da bi ta konsolidacija političkog vođstva oslabila režim, već bi ga ojačala. Međutim, ako dođe do produženja ratnih dejstava, to bi moglo da otvori probleme unutar Irana, koji je već dugo u nepovoljnoj ekonomskoj situaciji", kaže Brkić.

Ukoliko bi sukob trajao duže, pojedine političke grupe unutar Irana bi možda pokušale da iskoriste situaciju za separatističke ideje, navodi Brkić.

"Unutar Irana postoji demokratski pokret kojem je dosta režima, ali to ne znači da će demokratske snage nadvladati nacionalnu konsolidaciju u uslovima spoljne pretnje", dodaje on.

Brkić zaključuje da sukob na Bliskom istoku "potencijalno gura palestinsko pitanje na marginu."

"Jačanje savezništva Irana i arapskih zemalja u slučaju šireg sukoba moglo bi da dovede do toga da palestinsko pitanje bude svedeno pre svega na humanitarni problem, a ne političko pitanje, kako se formalno očekivalo poslednjih meseci. Problem Gaze u ovom kontekstu sada dobija potpuno drugačiju dimenziju", navodi Brkić.