Bivši američki predsednik Džimi Karter slavi 100. rođendan

Karter je bio 39. predsednik SAD, a mandat je obavljao od 1977. do 1981. godine, kao član Demokratske stranke. Pre toga je bio guverner Džordžije i senator te države.

Osim što je doživeo najviše godina od svih američkih predsednika u istoriji, drži rekord i za najdužu postpredsedničku karijeru.
Nakon odlaska iz Bele kuće 1981. godine, on i supruga su u Atlanti osnovali globalni neprofitni centar Karter, koji se bori protiv zanemarenih tropskih bolesti, zagovara mirno rešavanje sukoba i nadgleda izbore širom sveta. To su razlozi i zbog kojih je dobio Nobelovu nagradu za mir 2002. godine.

Stoti rođendan će obeležiti u u svom domu, u krugu porodice, jer se od februara 2023. nalazi na palijativnoj njezi, ali će gledati prenos koncerta koji se održava nedaleko od lokacije na kojoj je počela njegova životna priča - u bolnici Wise Sanitarium, gde ga je 1. oktobra 1924. rodila majka Lilijan, koja je tamo radila kao medicinska sestra. Bolnica danas nosi njeno ime.

To malo ruralno mjesto, s oko 600 stanovnika, čuva uspomenu na svog uvaženog člana, pa turisti mogu da obiđu Karterovu očuvanu dečačku farmu, staru srednju školu u Plainsu koju je pohađao, železnički depo koji je Karter pretvorio u predizborni stožer u uspešnoj kandidaturi za Belu kuću 1976. godine.

Povodom proslave 100.  Karterovog rođendana, u njegovu čast 100 građana će položiti zakletvu za američko državljanstvo.

Ostaće upamćen kao tvorac mirovnog sporazuma u Kemp Dejvidu 1979. godine između Izraela i Egipta. Sporazum su tada potpisali predsednik Egipta, Anvar al-Sadat i premijer Izraela Menahem Begin.

Iranska talačka kriza 1979-1980, rastuća inflacija i naftni embargo iz 1970-ih bacili su mrlju na Karterov mandat u Beloj kući, kao i na njegovo nasleđe, no s prolaskom vremena sve je više onih koji zaključuju da su četiri Karterove godine u Beloj kući bile sve samo ne neuspešne.

Kada se 1981. vratio u Plains, Karter je bio poražen nakon što su ga birači odbacili ubedljivim izborom republikanca Ronalda Regana. Iranska talačka kriza, opsada američke ambasade u Teheranu između 4. novembra 1979. i 20. januara 1981. i uzimanje osoblja kao talaca, okončana je 21. januara 1981. godine nakon 444 dana zatočeništva, a Karteru je nanila golemu političku štetu.

Pisac i istoričar Džonatan Alter, međutim, prepoznaje ono po čemu mnogi Kartera danas poznaju: humanitarnom radu s njegovim Karter centrom, "borbi za mir, borbi protiv bolesti i za izgradnju nade".

Smatra da je lista njegovih dostignuća kao predsjednika koja su ignorirana, minimalizirana ili potpuno zaboravljena bila vrlo dugačka.

"Ne samo slavni sporazum iz Kemp Dejvida i otvaranje odnosa s Kinom, već niz zakonodavnih postignuća o životnoj sredini i mnogim drugim pitanjima zapravo premašuju zakonodavne uspjehe i Baraka Obame i Bila Klintona", tvrdi Alter.

Aktualni predsednik Džozef Bajden ga je nazvao "moralnom snagom".

Džimi Karter i dalje prati politiku i želeo bi da "glasa za Kamalu Haris" na predstojećim predsedničkim izborima. Glasaće poštom i pružiti  podršku demokratskoj kandidatkinji.

Njegov gradić Plains, međutim, prepun je plakata podrške republikanskom kandidatu Donaldu Trampu.