Džordž Baros, stručnjak za Rusiju iz Instituta za proučavanje rata u SAD (ISW), rekao je da su mnoge ukrajinske bespilotne letelice uspele da prodru preko tačke gde bi ruska protivvazdušna odbrana trebalo da bude u stanju da ih zaustavi.
„Videli smo mnogo puta da su Ukrajinci probili rusku protivvazdušnu odbranu i zatim leteli avionima duboko u Rusiju. Ruska PVO je trebalo vrlo lako da ih ukloni“, rekao je on za Biznis Insajder.
Ruska protivvazdušna odbrana bila je velika prepreka za Ukrajince. Obarali su ukrajinske avione i projektile, u velikoj meri uskraćujući Ukrajini pristup ruskom vazdušnom prostoru.
Ukrajinska odbrana je takođe dokazala svoju vrednost, zadržavajući mnogo veće ruske vazduhoplovne snage – nešto što stručnjaci za vazdušni rat hvale kao izvanredno dostignuće s obzirom na nedostatke u opremi.
To je stvorilo situaciju međusobnog uskraćivanja vazdušnog prostora, u kojoj su obe strane uglavnom ograničene na korišćenje sopstvenih aviona na sopstvenoj teritoriji. Ali, Baros je rekao da je odbrana Rusije sada „rastegnuta“, što otvara Ukrajini nove mogućnosti.
On je rekao da je Rusija „zanemarila da zaštiti područja“ koja nisu pored Ukrajine. Zatim je, počevši od proleća 2024, Ukrajina bila u mogućnosti da pogodi odbranu Rusije „na veoma smišljen način“, dodao je on.
Povezane vesti
Ukrajina je oštetila i uništila mnoge ruske sisteme protivvazdušne odbrane, a sada gađa neke odbrambene jedinice koje ranije nije mogla da dosednge. Rusija mora da smisli kako da ih zaštiti.
Baros je rekao da je Rusija „rasporedila svoja sredstva protivvazdušne odbrane da zaštiti područja pod vazdušnom pretnjom“.
Ako Ukrajina to pređe, njene snage moći će da „uđu u područje unutar Rusije koje nije adekvatno zaštićeno“, dodao je on.
On je rekao da je primer Ukrajine koja je pogodila ruski region Tatarstan, oko 1.300 km od granice sa Ukrajinom. U udaru u aprilu korišćena je, kako su stručnjaci rekli, laka letelica koja je preuređena da leti na daljinu, piše Biznis Insajder.
„Taj incident je bio veoma demonstrativan i indikativan da su Rusi verovatno rasporedili svoja sredstva protivvazdušne odbrane tako da imaju dobru pokrivenost u graničnim delovima oko Ukrajine. Ali dalje od toga, oni je nemaju“, rekao je Baros.
Ukrajina je nedavno dobila novu dozvolu od saveznika da napada unutar Rusije koristeći donirano oružje, što znači da Rusija ima više lokacija koje treba da razmotri da brani.
I ISV je ovog meseca saopštio da su ukrajinski eskalirajući napadi dronovima na ruska vojna i naftna postrojenja, ponekad stotinama milja unutar Rusije, takođe proširili ruske sposobnosti.
ISV je rekao da takvi udari „nastavljaju da vrše pritisak na rusku vazdušnu odbranu i primoravaju rusku vojnu komandu da prioritet dodeli ograničenim sredstvima protivvazdušne odbrane kako bi pokrila ono što smatra da su ciljevi visoke vrednosti“.
Ukrajina je uništila mnoge ruske sisteme protivvazdušne odbrane, posebno na Krimu, ukrajinskom poluostrvu koje je Rusija anektirala 2014.
ISW je prošlog meseca saopštio da bi ukrajinski napadi na tamošnju odbranu Rusije mogli da spreče Rusiju da koristi Krim kao vojnI poligon.
Iako je ovaj nivo proboja dobra vest za Ukrajinu, malo je verovatno da će sam po sebi promeniti tok rata, navodi Biznis Insajder.
Za to bi Ukrajina morala dodatno da degradira odbranu Rusije i da dobije još sredstava za odbranu od saveznika, pošto je njen arsenal rastegnutiji od ruskog. U kombinaciji sa jačom vazdušnom snagom — kao što su zapadni F-16 koji su počeli da stižu krajem jula — onda bi prednosti mogle da rastu.
Mnogi stručnjaci za ratovanje kažu da je ovaj rat u velikoj meri postao rat protivvazdušne odbrane, zbog čega obe zemlje očajnički žele da zadrže svoje arsenale jakim, zaključuje Biznis Insajder.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare