(BLOG) Više od 550 poginulih u Iranu, Tramp kaže da "veliki talas" rata tek sledi - Srbija evakuiše građane iz Izraela

Avion kompanije Flydubai poleteo je oko 23.30 iz Dubaija ka Beogradu.

Na sajtu Flightradar24 vidi se da je avion Boing 737 MAX 8 poleteo oko 23.30.

Državni sekretar SAD Marko Rubio je izjavio večeras da je svrha američke vojne akcije protiv Irana "eliminisanje pretnje" od njegovih balističkih projektila kratkog dometa i pretnje koja potiče od vojne mornarice te zemlje, a "naročito njene opremljenosti", prenosi Si-En-En (CNN), dodajući da se Rubio pozivao i na "neposrednu pretnju" od Islamske države.

"To je jasan cilj ove misije", rekao je Rubio, iako je predsednik SAD Donald Tramp govorio da je vojna operacija povezana i sa promenom režima u Iranu.

Rubio je rekao da bi Iran odgovorio "ako bi se našao pod napadom", ali je ipak tvrdio da je postojala "neposrednja pretnja" od Irana.

"Neposrednja pretnja se sastojala u tome da smo znali da će Iran, ako bude napadnut - a mi smo verovali da će oni biti napadnuti - istog trenutka krenuti na nas, a mi nismo hteli da sedimo ovde i trpimo udarce pre no što uzvratimo", izjavio je Rubio na Kapitol Hilu pre no što je o akcijama otišao da izvesti lidere američkog Kongresa.

Takođe je rekao da su SAD bile upoznate sa tim da će "biti izraelske akcije."

"Znali smo da će to dovesti to napada na američke snage, i znali smo da ako ne udarimo po njima preventivno pre no što oni krenu u te napade, da ćemo pretrpeti veće žrtve", dodao je američki šef diplomatije.

Onda je precizirao: "Procena je bila takva da ako samo stojimo i čekamo da prvo dođe do tog napada pre no što mi udarimo po njima - da ćemo pretrpeti mnogo veće žrtve".

Rubio je rekao i da bi omogućavanje Iranu da razvija svoje projektile kratkog dometa bilo "neprihvatljiv rizik" i da je bilo potrebno poduzeti vojnu akciju dok je Teheran "na najnižoj tački".

Američka Centralna komanda saopštila je večeras da je u sukobima sa Iranom do sada poginulo šest pripadnika američke vojske.

U objavi na društvenoj mreži Iks navodi se da su pronađena tela dvojice vojnika koji su se vodili kao nestali nakon što je Iran pogodio jedan objekt.

Prethodno je bilo saopšteno da su poginula četiri pripadnika američke vojske, a imena još dvojice biće objavljena kada o tome budu obaveštene njihove porodice.

Američki predsednik Donald Tramp danas je rekao da se u sukobu sa Iranom mogu očekivati nove žrtve.

Američka TV mreža Si-En-En (CNN) javlja o vidljivijem obezbeđenju američkog Kapitola - sedišta Kongresa SAD - u Vašingtonu, u okolnostima vojnih operacija te zemlje u Iranu.

Osoba upućena u stvar rekla je CNN-u da je pojačano obezbeđenje standardna operativna procedura u ovako napetoj političkoj klimi.

U obaveštenju poslatom donjem domu Kongresa, Predstavničkom domu, navodi se da su uvedene "pojačane bezbednosne mere i uočljivo povečano prisustvo policije na području kampusa američkog Kapitola" i da "nisu identifikovane nikakve posebne ili kredibilne pretnje".

Iranska Revolucionarna garda, paramilitarna formacija na koju se oslanja vlast u Teheranu, zapretila je danas "neprijateljima" da nigde na svetu neće biti bezbedni, "čak ni kod svojih kuća".

SAD i Izrael pokrenuli su vazdušne napade na Iran tokom vikenda. U njima su ubijeni vrhovni lider Islamske države ajatolah Hamnei kao i bivši predsednik Irana Mahmud Ahmadinedžad.

Predsednik SAD Donald Tramp rekao je da će napadi trajati od četiri do pet nedelja, ali da je spreman za to da potraju i duže.

Kao razloge za akciju naveo je uništenje sposobnosti Irana da proizvodi i koristi projektile, uništenje iranske mornarice, sprečavanje Irana da pribavi nuklearno oružje i onemogućavanje te zemlje da finansira militantne organizacije koje deluju izvan teritorije te zemlje.

Iranska Revolucionarna garda saopštila je večeras da je Ormuski moreuz zatvoren za plovidbu i navela da će otvoriti vatru na svaki brod koji pokuša da prođe kroz taj tesnac, objavili su iranski mediji.

U subotu i nedelju iranska vojska je napala tri tankera koja su pokušala da prođu kroz Ormuski moreuz, ali su neki brodovi propušteni.

Večeras je saopšteno da će biti napadnut svaki brod koji pokuša da prođe kroz najuži deo Persijskog zaliva.

Analitičari su proteklih dana najavljivali da će u slučaju zatvaranje Ormuskog moreuza nafta poskupeti na više od 100 dolara za barel, a ukoliko bi takvo stanje potrajalo, cena nafte bi mogla da ide do 150 dolara.

U ovom trenutku oko 750 brodova je blokirano u Persijskom zalivu, jer se ne usuđuju da uđu u Ormuski moreuz.

Izvršni direktor kontejnerskog prevoznika "Oušn netvork ekspres" Džeremi Nikson rekao je Rojtersu da problem nemaju samo tankeri za prevoz nafte i gasa, jer je u Persijskom zalivu blokirano i 100 brodova koji prevoze kontejnere, što je desetina globalne flote kontejnerskih brodova.

Više od 400 makedonskih državljana zatražilo je informacije o mogućnostima evakuacije, a oko 30 je izrazilo spremnost da napusti zemlje Bliskog istoka u prvoj prilici, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Severne Makedonije.

Kako je prenela državna agencija MIA, sa svim prijavljenim građanima Ministarstvo spoljnih poslova Severne Makedonije održava redovnu i kontinuiranu komunikaciju, tokom koje se preduzimaju pripremne aktivnosti za eventualnu pomoć i njihovu bezbednu evakuaciju u zavisnosti od razvoja situacije.

Prema tom ministarstvu, za makedonske građane koji se nalaze u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kataru, u skladu sa informacijama i smernicama nadležnih institucija, trenutno ne postoje bezbedni uslovi za evakuaciju.

"Za makedonske državljane koji se nalaze u Izraelu, potencijalne alternative za njihovu bezbednu evakuaciju se već aktivno razmatraju i koordiniraju", saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Severne Makedonije.

Predsednik Irana Masud Pezeškijan izjavio je večeras da njegova zemlje neće ostati skrštenih ruku zbog američko-izraelskih napada koji su pogodili žensku školu i bolnicu.

"Napadi na bolnice su napadi na sam život. Napadi na škole usmereni su na budućnost nacije. Svet mora da osudi te akte", napisao je Pezeškijan na društvenoj mreži Iks (X), dodajući da njegova zemlja "neće ćutati i neće popustiti pred tim zločinima".

Iranske vlasti su navele da je u bombardovanju u subotu u školi na jugu zemlje poginulo 168 ljudi, ali ni Sjedinjene Američke Države ni Izrael nisu potvrdili takav napad.

Francuski mediji koji su preneli izjavu Pezeškijana, naveli su da tu vest o napadu na školu i bolnicu nisu mogli da potvrde iz nezavisnih izbori kao i zbog nedostatka pristupa tom području.

U Teheranu je bolnica oštećena u nedelju uveče, prema iranskim medijima, dok vlasti nisu prenele broj žrtava.

Izrael i Sjedinjene Američke Države su u subotu rano ujutro napali Iran. Iran je uzvratio raketnim napadima na niz zemalja regiona, pre svega tamo gde ima američkog prisustva.

Zvaničnici američkog Pentagona su priznali na brifinzima iza zatvorenih vrata u Kongresu SAD da nije bilo obaveštajnih podataka koji ukazuju da Iran planira da prvi napadne američke snage, rekle su agenciji Rojters dve osobe upoznate sa situacijom.

Prema rečima zvaničnika, SAD i Izrael su u subotu pokrenuli najambicioznije napade na Iran u poslednjih nekoliko decenija, ubili iranskog vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hamneija, potopili iranske ratne brodove i pogodili više od 1.000 meta.

Međutim, jučerašnje izjave predstavnika Pentagona u Kongresu po svemu sudeći su potkopale jedan od ključnih argumenata za rat koji su iznosili visoki zvaničnici administracije predsednika Donalda Trampa, navodi Rojters.

Visoki zvaničnici su novinarima dan ranije rekli da je Tramp odlučio da pokrene napade delimično zbog indikatora da bi Iranci "možda preventivno" mogli da napadnu američke snage na Bliskom istoku.

Jedan od tih zvaničnika je kazao da Tramp "neće sedeti skrštenih ruku i dozvoliti američkim snagama u regionu da apsorbuju napade".

Prema rečima portparola Bele kuće Dilana Džonsona, zvaničnici Pentagona su juče više od 90 minuta informisali o napadu na Iran osoblje Demokratske i Republikanske stranke u nekoliko odbora oba doma Kongresa koji se bave nacionalnom bezbednošću.

Zvaničnici Pentagona su istakli da iranske balističke rakete i bliskoistočne naoružane formacije povezane sa Iranom predstavljaju neposrednu pretnju interesima SAD, ali da nema obaveštajnih podataka koji ukazuju da bi Teheran prvi napao američke snage, rekla su Rojtersu dva izvora.

Tramp je rekao da je cilj napada, za koji se očekuje da će trajati nedeljama, da se osigura da Iran ne može da ima nuklearno oružje, da se obuzda raketni program Teherana i da se eliminišu pretnje po SAD i njihove saveznike. On je takođe pozvao Irance da zbace teokratsku vladu u Teheranu.

Međutim, predstavnici Demokratske stranke su optužili Trampa da vodi takozvani "rat po izboru" - koji nije direktan odgovor na napad ili na neposrednu opasnost i koji podrazumeva da vitalni nacionalni interesi nisu neposredno ugroženi.

Demokrate su takođe kritikovale Trampove argumente za napuštanje mirovnih pregovora, uprkos stavu posrednika Omana da oni i dalje obećavaju.

Tramp je tvrdio, ne iznoseći dokaze, da je Iran na dobrom putu da uskoro obezbedi mogućnost da pogodi SAD balističkom raketom.

Tu tvrdnju nisu potkrepili izveštaji američkih obaveštajnih službi i čini se da je ona preuveličana, rekli su Rojtersu upućeni izvori.

Pitanja o opravdanosti rata protiv Irana dolaze nakon što je američka vojska juče objavila da su pale prve američke žrtve u tom sukobu.

Tri američka vojnika su poginula, a pet je teško ranjeno, saopštila je juče Centralna komanda SAD, navodeći da je još nekoliko američkih vojnika zadobilo lakše povrede od šrapnela i potrese mozga.

Jučerašnje ispitivanje javnog mnjenja, koje su sproveli Rojters i Ipsos, pokazalo je da 27 odsto Amerikanaca odobrava napade na Iran, a da 43 odsto ne odobrava, dok 29 odsto nema jasan stav.

U toku je proces evakuacije državljana Srbije iz Izraela, naveli su iz srpske ambasade u Tel Avivu večeras.

Celu vest čitajte ovde.

Sedam arapskih zemalja oštro je danas osudilo pred Savetom UN za ljudska prava odmazde koje je Iran sproveo na Bliskom istoku nakon izraelsko-američkih udara na njegovu teritoriju.

Grupa arapskih država saopštila je da iranski napadi predstavljaju "izuzetno teško" kršenje međunarodnog prava i ugrožavaju regionalnu stabilnost, preneli su francuski mediji.

Savet UN za ljudska prava sa sedištem u Ženevi održao je danas debate o situaciji na Bliskom istoku.

"Arapske zemlje su nastojale da ojačaju dijalog i transparentnost. Ovo je neopravdano zaoštravanje koje destabilizuje sve napore ka miru i stabilnosti", rekao je saudijski ambasador pri UN Abdulmohsen Madžed Ben Kotaila u ime grupe.

Grupu tih arapskih zemalja čine šest zemalja članica Saveta za saradnju u Zalivu (Bahrein, Kuvajt, Oman, Katar, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati) i Jordan.