(BLOG) Amerika najavila najjače napade od početka rata, Iran Trampu poručuje da pazi da ne bude "eliminisan"

Francuski predsednik Emanuel Makron održaće sutra onlajn sastanak šefova država i vlada Grupe sedam industrijski najrazvijenijih zemalja sveta (G7) na kojem će razgovarati o ekonomskim posledicama rata u Iranu, posebno o energetskoj situaciji i merama za njeno ublažavanje, saopštila je Jelisejska palata.

"To će biti prvi razgovor o tom pitanju među članicama G7. Ekonomska koordinacija je ključna za efikasan i koristan odgovor na situaciju", dodala je Jelisejska palata.

Ministri finansija G7 odlučili su u ponedeljak da se još ne koriste strateške rezerve nafte, ali je ta grupa spremna da to učini kad bude bilo potrebno.

"Pažljivo ćemo pratiti situaciju. Spremni smo da preduzmemo sve neophodne mere, uključujući korišćenje strateških rezervi nafte, kako bismo stabilizovali tržište, ali još nismo dotle stigli", rekao je tada francuski ministar ekonomije Rolan Leskir.

Situacija na Bliskom istoku i njen uticaj na globalnu ekonomiju bile su glavne teme sastanka ministara finansija G7.

Francuska ove godine predsedava G7 koju čine Nemačka, Francuska, Kanada, SAD, Italija, Japan i Velika Britanija.

Načelnik iranske policije Ahmadreza Radan upozorio je danas Irance koji bi mogli da protestuju na ulicama protiv državnog rukovodstva da će biti tretirani kao "neprijatelji“.

"Ako neko po nalogu neprijatelja izađe na ulicu, nećemo ga smatrati demonstrantom, ili bilo čim sličnim, već ćemo ga tretirati kao što bismo tretirali svakog neprijatelja i postupaćemo s njim na način na koji se postupa sa neprijateljem", rekao je Radan na državnoj televiziji, prenosi BBC.

"Sve naše snage drže prste na obaraču, spremne da brane revoluciju", poručio je.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je 8. marta uputio direktnu poruku iranskom narodu, pozivajući ga da se suprotstavi vlastima i sruži režim.

Iran je počeo da postavlja mine u Ormuskom moreuzu, najvažnijoj energetskoj tački na svetu kroz koju se transportuje oko petina svetske sirove nafte, rekle su televiziji CNN dve osobe upoznate sa izveštajima američkih obaveštajnih službi.

Oni su naveli da to još nije u velikom obimu, jer je poslednjih dana postavljeno nekoliko desetina mina, ali su istakli da Iran i dalje ima 80 do 90 odsto svojih malih minopostavljača, tako da bi relativno brzo mogli da postave stotine mina u moreuzu.

Iranski korpus islamske revolucionarne garde, koji sada potpuno kontroliše moreuz, ima mogućnost da rasporedi veliki broj brodova za postavljanje mina, navodi CNN.

Tim povodom reagovao je i američki predsednik Donald Tramp, koji je na društvenoj mreži Truth social naveo da je američka vojska napala 10 iranskih čamaca koji su pokušavali da postave pomorske mine.

„Drago mi je da mogu da izvestim da smo u poslednjih nekoliko sati pogodili i uništili 10 brodova za postavljanje mina, a biće ih još“, napisao je Tramp.

"Koristimo istu tehnologiju i raketne kapacitete kao protiv trgovaca drogom, kako bismo trajno eliminisali svaki brod ili čamac koji pokuša da minira Ormuski moreuz. Sa njima će se brzo i nasilno postupati", dodao je

U očekivanju moguće izraelske kopnene invazije na južni deo Libana, proiranski šiitski pokret Hezbolah priprema se da primeni lekcije naučene iz prethodnih sukoba sa izraelskim snaga, posebno zalaganjem da se vrati svojim gerilskim korenima, izjavili su britanskoj agenciji Rojters libanski izvori.

Delujući u malim jedinicama, borci naoružanog šiitskog pokreta uzdržavaju se od korišćenja komunikacionih uređaja koje bi Izrael mogao da prisluškuje, preneli su izvori upoznati sa aktivnostima pokreta.

Pokret, u saradnji sa Iranom, takođe racionalizuje upotrebu svojih vrednih protivtenkovskih raketa u sukobima sa izraelskim vojnicima, dodali su isti izvori.

Oko 15 meseci posle krhkog primirja u Libanu postignutog u novembru 2024. godine, Hezbolah je početkom prošle nedelje pokrenuo napade na Izrael kako bi osvetio ubistvo iranskog vrhovnog vođu Alija Hamneija, ubijenog 28. februara, prvog dana američko-izraelskih vazdušnih napada na Iran.

Izrael je odgovorio bombardovanjem Libana, prvenstveno juga zemlje i periferiju Bejruta, oblasti koje se smatraju uporištima Hezbolaha.

Izraelska vojska je izvela kopnene napade blizu granice, gde je zadržala položaje i posle roka predviđenog sporazumom o prekidu vatre za svoje povlačenje.

Žestoko kritikovan u Libanu zbog uvlačenja zemlje u rat koji je već raselio 700.000 ljudi, Hezbolah, koji je i politička stranka, predstavlja svoje vojne akcije kao "egzistencijalnu odbranu", osuđujući izraelska bombardovanja koja se nastavljaju gotovo svakodnevno uprkos prekidu vatre iz 2024. godine.

Dok se Izrael sprema da verovatno nastavi svoju ofanzivu u Libanu posle završetka rata u Iranu, izvori su naveli da je strategija Hezbolaha zasnovana na obezbeđivanju opstanka teokratskog sistema u Teheranu, uz sprovođenje regionalnog prekida vatre koji bi uključivao i libanski pokret.

Hezbolah, koju je osnovala 1982. godine Iranska revolucionarna garda, jedina je libanska grupa koja je zadržala svoje oružje posle građanskog rata 1975-1990, kako bi se borila protiv izraelskih snaga koje su okupirale južni deo Libana, pre njihovog povlačenja 2000. godine.

Uloga Hezbolaha u povlačenju izraelskih snaga donela mu je značajnu popularnost unutar šiitske zajednice, od kojih su neki, međutim, kritikovali odluku oružane grupe da učestvuje u ratu u Iranu.

Sadašnji sukob dolazi u kritičnom trenutku za Hezbolah, čije je vojne aktivnosti libanska vlada prošle nedelje zabranila.

Pokret je oslabljen izraelskim bombardovanjima i padom sirijskog predsednika Bašara el Asada u decembru 2024. godine, jer je Damask olakšavao isporuku pomoći iz Irana.

Prema istim izvorima, Hezbolah smatra da bi eventualna izraelska kopnena invazija mogla da krene iz Hijama blizu tromeđe između Libana, Izraela i Sirije.

Pentagon je saopštio da je oko 140 američkih vojnika ranjeno od početka američko-izarelskog rata sa Iranom.

Opširnije čitajte OVDE.

Iranska misija pri UN optužila je danas Izrael da je ubio četvoricu iranskih diplomata u napadu u nedelju na hotel u Bejrutu, preneo je pariski list Mond (Le Monde) na svom sajtu.

"Ciljano ubistvo četvorice iranskih diplomata dok su obavljali svoje dužnosti kao zvanični predstavnici suverene države članice na teritoriji druge suverene države predstavlja težak teroristički čin i ozbiljno kršenje međunarodnog prava", napisala je iranska misija u pismu generalnom sekretaru UN Antoniju Guterešu.

Izraelska vojska, koja je preuzela odgovornost za napad, saopštila je da je ubila četiri pripadnika Korpusa islamske revolucionarne garde, ideološke vojske Islamske Republike, kao i petu osobu, člana libanskog pokreta Hezbolah.

Srbija je zabranila izvoz nafte i naftnih derivata i tako će biti bar do 19. marta. A šta posle toga? I kako smanjiti efekte, sada je već izvesno - svetske energetske krize?

Više od 2.000 francuskih državljana biće vraćeno sa Bliskog istoka do kraja sedmice, saopštilo je danas Ministarstvo za spoljne poslove Francuske.

Opširnije čitajte OVDE.

Američki Stejt department odobrio je 40 miliona dolara hitnih sredstava za plaćanje čarter letova za prevoz Amerikanaca sa Bliskog istoka gde je poremećen saobraćaj zbog iranskog rata.

Stejt department je odobrio upotrebu novca iz fonda koji je obično rezervisan za hitne situacije vezane za diplomatsko i konzularno osoblje, rekla su dva američka zvaničnika za AP.

Američko ministarstvo spoljnih poslova potvrdilo je da se sredstva koriste ali je odbio da navede iznos.

"Imamo odvoljno sredstava da pokrijeno dosadašnje napore", navodi se u odgovoru Stejt departmenta na upit AP-a i dodaje da će administracija raditi sa Kongresom ako dodatna sredstva budu potrebna.Prema saveznom zakonu, Amerikanci koji nisu službeno na putu obavezni su da vrate novac vladi za takav transport, ali je državni sekretar Marko Rubio ukinuo tu obavezu poršle nedelje.

Stejt department je naišao na optužbe od zakonodavaca i putnika da nije na odgovarajući način planiran rat koji su SAD i Izrael pokrenuli na Iran i da nije delovao dovoljno brzo da pomogne Amerikancima u tom regionu.

SAD su savetovale Amerikancima u 14 zemalja Bliskog istoka da ih napuste i izdale upozorenje dva dana posle početka rata kada je zbog zatvorenog vazdušnog prostora i otkazivanja letova postalo teško putovati.

Kritika Stejt departmenta zbog delovanja u kriznim situacijama je bilo prisutno i za vreme demokratske i za vreme republikanske administracije od početka iračkog rata 2003. i haotične evakuacije iz Avganistana 2021. godine.

Stejt department je saopštio danas da se više od 40.000 Amerikanaca vratilo u SAD sa Bliskog istoka od početka iranskog rata 28. februara, iako je velika većina njih došla komercijalnim letovima bez pomoći vlade.

Stejt department je saopštio da je orgaizovao više od dvadeset čarter letova koji su prevezli hiljade američkih državljana iz raznih bliskoistočnih zemalja, ili do SAD, ili do Evrope, ali da je većina od 27.000 ljudi koji su tražili pomoć odbili da je prihvate kada je ponuđena i izabrali, ili da ostanu u zemlji, ili da nađu zgodniju opciju za odlazak.

"U ovom trenutku raspoloživa mesta na čarter opcijama Stejt departmenta znatno su veća od tražnje Amerikanaca u regionu", navodi se u saopštenju i dodaje da ti čarter letovi nastavljaju da lete sa oko 40 odsto popunjenosti u proseku.

Visoki komesar UN za ljudska prava Folker Tirk osudio je gađanje civilne infrastrukture na Bliskom istoku dodajući da ta infrastruktura u ratu mora da bude zaštićena.

"Napadi na vitalnu civilnu infrastrukturu na Bliskom istoku, kao i njihova sve veće geografska rasprostranjenost, dodatno povećavaju rizike za stanovništvo u celom regionu i šire", rekao je Tirk, podsećajući da prema zakonima rata, civili i civilna infrastruktura moraju biti zaštićeni po svaku cenu.

Sve strane su obavezne da poštuju ta pravila i moraju da odgovaraju za sva kršenja.

"Ceo svet vas posmatra", dodao je Tirk.

"Predvidivi uticaji tih napada na civile i životnu sredinu pokreću ozbiljna pitanja o njihovoj usklađenosti sa principima proporcionalnosti i predostrožnosti prema međunarodnom humanitarnom pravu", rekao je visoki komesar UN i dodao da to zahteva temeljnu pravnu reviziju.

Prema njegovim rečima, uticaj rata i krize se već oseća u regionu i šire i to na stanovništvo i njegovu egzistenciju.

Tirk je naveo i težak položaj stranih radnika u regionu Zaliva, od kojih je nekoliko već poginulo ili povređeno, a drugima je onemogućen povratak kući.

Visoki komesar UN je pomenuo i posledice kolapsa komercijalnog pomorskog saobraćaja u Ormuskom moreuzu na pristup energiji, hrani i đubrivima za stanovništvo u regionu i šire.