(BLOG) Izrael počinje "novu fazu" rata sa Iranom: Tramp želi "ulogu" u izboru novog lidera u Teheranu

NATO je večeras odbacio navode da je vojna baza "Bondstil" (Camp Bondsteel) na Kosovu korišćena za američke napade na Iran i ukazao da ne učestvuje kao organizacija u aktuelnoj vojnoj kampanji protiv iranskih vlasti.

"Ta tvrdnja je lažna i mi je u potpunosti odbacujemo", rekao je zvaničnik NATO-a agenciji Beta, upitan o tvrdnjama na društvenim mrežama da su rakete ka Iranu lansirane iz baze "Bondstil", koja je i operativni štab misije KFOR.

Opširnije čitajte u zasebnoj vesti.

Predstavnički dom američkog Kongresa nije usvojio meru koja je imala za cilj da ograniči ovlašćenja predsednika Donalda Trampa da vodi rat protiv Irana bez odobrenja Kongresa, što pokazuje lojalnost republikanaca Beloj kući.

Glasanje je završeno rezultatom 212 prema 219. Nekoliko demokrata koji snažno podržavaju Izrael na kraju je podržalo meru, uprkos velikom pritisku partijskog rukovodstva.

Dvojica republikanaca, koji su ranije kritikovali Trampa zbog kršenja njegovog predizbornog obećanja da neće voditi strane ratove, glasali su protiv svoje stranke i podržali meru.

Inicijativu su predvodili kongresmeni Tomas Mesi, republikanac iz Kentakija, i Ro Kana, demokrata iz Kalifornije. Oni su uspeli da izdejstvuju glasanje, pozivajući se na Zakon o ratnim ovlašćenjima iz 1973. godine.

Velika većina republikanaca u Kongresu sada je zvanično podržala vojnu operaciju Bele kuće. Glasanje u Predstavničkom domu usledilo je dan nakon što je Senat blokirao sličan pokušaj ograničavanja Trampovih ratnih ovlašćenja.

Kina pregovara sa Iranom kako bi tankerima sa sirovom naftom i brodovima koji prevoze katarski tečni prirodni gas omogućila bezbedan prolaz kroz Ormuski moreuz, rekla su tri diplomatska izvora za Rojters.

Rat, koji je u četvrtak ušao u šesti dan, gotovo je zatvorio ovaj ključni pomorski prolaz, zbog čega su mnoge zemlje širom sveta praktično odsečene od oko petine globalnih zaliha nafte i tečnog prirodnog gasa.

Strah od poremećaja u snabdevanju energijom porastao je u četvrtak, što je dovelo do najvećeg jednodnevnog skoka cena nafte u SAD od maja 2020. godine, tokom pandemije kovida-19.

Cene benzina verovatno će nastaviti brzo da rastu u narednim danima, piše CNN.

Cena sirove nafte skočila je 8,5 odsto u četvrtak na 81,01 dolar po barelu, što je najviši nivo od 18. jula 2024. godine.

Ovaj veliki skok pokazuje da napori Bele kuće da smiri zabrinutost zbog mogućih poremećaja u snabdevanju naftom sa Bliskog istoka za sada ne daju rezultate.

Francuski predsednik Emanuel Makron je u četvrtak najavio da će Francuska pojačati vojnu podršku Libanu, istovremeno pozivajući na smirivanje sukoba između Izraela i Hezbolaha.

„Sve mora biti učinjeno da se ova zemlja, tako bliska Francuskoj, ponovo ne uvuče u rat. Hezbolah mora odmah prestati sa ispaljivanjem projektila prema Izraelu. Izrael mora da se uzdrži od bilo kakve kopnene intervencije ili velike operacije na libanskoj teritoriji", rekao je on u objavi na X.

Nalazimo u jako opasnoj situaciji zbog rata u Iranu i ne možemo da predvidimo šta je sledeće, jer znamo da je militarna struja Irana vrlo jaka i neće se predati tek tako, kaže za N1 stručnjak za međunarodne odnose iranskog porekla Mijad Nakhavali, koji je doktorirao međunarodne odnose na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Više o tome u posebnoj vesti.

Supruga predsednika Iraka Šanaz Ibrahim Ahmed objavila je danas oštro otvoreno pismo u kojem poziva sve strane uključene u rat sa Iranom da „ostave Kurde na miru“.

Njeno obraćanje dolazi usred izveštaja da CIA naoružava iranske kurdske borce u Iraku i podstiče ih da se suprotstave iranskim vlastima i posle saopštenja iz Teherana da će se suprotstaviti, kako je navedeno, „separatističkim terorističkim grupama“ u iračkom Kurdistanu.

Ahmed u pismu podseća kako su SAD pozvale iračke Kurde da se „dignu protiv režima Sadama Huseina“ 1991. godine i kako su Kurdi „bili prepušteni sami sebi kada su se prioriteti promenili“.

Prva dama Iraka, koja je i sama Kurdkinja, napominje i da su SAD, posle višegodišnje bliske saradnje, okončale savez sa kurdskim snagama u Siriji u januaru, omogućavajući sirijskoj vladi da zauzme delove teritorije koju drže Kurdi.

„Prečesto se Kurda sete samo kada je potrebna njihova žrtva. Zbog toga pozivam sve strane uključene u ovaj sukob da ostave Kurde na miru. Mi nismo plaćenici“, navela je Ahmed.

Vernici sutra, prvi put tokom ovog Ramazana. neće moći da pristupe džamiji Al Aksa za petkovne molitve, jer je Izrael zatvorio sveta mesta u Jerusalimu.

Šef Izraelske civilne uprave, brigadni general Hišam Ibrahim, naveo je da iranski raketni napadi „ugrožavaju živote svih“, dodajući da su mere u skladu sa nacionalnom bezbednosnom politikom.

Hišam je rekao da će i Zid plača i Crkva Svetog Groba ostati zatvoreni.

Prva dva petka muslimanskog svetog meseca Ramazana, pre početka rata, molitvi u Al AKSI navodno je prisustvovalo 80.000, odnosno 100.000 vernika.