Ruske trupe ušle u Severodonjeck, francuski novinar poginuo u Lugansku

Sankcije protiv Rusije moraju biti efikasne tako da je nateraju da počne da traže mir i ne može biti kompromisa po cenu ukrajinskog teritorijalnog integriteta i suvereniteta, poručio je u ponedeljak uveče predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski i dodao da bi status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji njegovoj zemlji trebalo da bude odobren u junu.

On je podsetio da je Ukrajina 8. aprila, kada je usvojen peti paket sankcija, dobila upitnik za kandidaturu.

"Već smo odgovorili na njega, dali smo odgovore Evropskoj komisiji. Računamo na istu reakciju Evrope i odbijamo svaku alternativu koja nikome nije potrebna. Moramo da budemo kao vi", poručio je Zelenski, prenosi Ukrinform agencija.

Bivši predsednik Rusije Dmitrij Medvedev pozdravio je odluku američkog presednika Džozefa Bajdena da ne pošalje Ukrajini raketne sisteme nove generacije dalekog dometa.

On je ocenio da je ona "razumna".

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski kritikovao je danas Evropsku uniju zbog činjenice da šesti paket sankcija Rusiji još nije stupio na snagu.

"Peti paket sankcija uveden je 8. aprila i od tada je prošlo 52 dana. Napredak u sankcijama je neophodan da bi se Rusija primorala da traži mir sa Ukrajinom", rekao je Zelenski obraćajući se danas šefovima država i vlada zemalja EU, prenosi TASS.

On je ponovio da ne može biti kompromisa na račun suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine.

Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je da Ukrajina sama mora da odluči koje će uslove mira sa Rusijom prihvatiti i da će od takvih sporazuma, a ne od onih nametnutih spolja, zavisiti dalji režim sankcija Zapada.

Vlada Rusije prihvatila je predlog Ministarstva spoljnih poslova da se raskine memorandum o razumevanju sa Sjedinjenim Američkim Državama o načelima saradnje u oblasti kulture, humanističkih nauka, obrazovanja i medija.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije obavestiće Sjedinjene Američke Države o toj odluci, navodi se u dokumentu Vlade, prenosi Tass.

Memorandum koji je potpisan u Moskvi 2. septembra 1998. godine predviđao je jačanje međusobne saradnje u oblastima kulture, humanističkih i društvenih nauka, obrazovanja i medija, a izražena je namera da se podstakne kulturna razmena, kako bi se promovisalo bolje razumevanje kulture dve države.

Dogovorena je saradnja prilikom organizacije pozorišnih predstava i izložbi, distribucije knjiga, filmova i udžbenika, a Moskva i Vašington su nameravali da podstaknu učenje ruskog i engleskog jezika u svojim državama.

Rumunski predsednik Klaus Johanis podržao je na današnjem vanrednom samitu EU u belgijskoj prestonici šesti paket antiruskih sankcija uz odredbu o poštovanju principa solidarnosti.

"Saglasni smo sa usvajanjem ovog novog paketa sankcija, ali da ne bismo bili iznenadjeni razvojem dogadjaja, insistiramo da se u tekst unese i odredba o solidarnosti", rekao je Johanis, prenosi TASS.

Odredba o solidarnosti znači da će ako dodje do prekida snabdevanja naftom, zemlje članice i Evropska komisija hitno preduzeti mere podrške državi kojoj je pomoć potrebna.

U Briselu je počeo dvodnevni samit lidera Evropske unije, posvećen Ukrajini i posledicama ruske agresije na tu zemlju. Evropska komisija je potvrdila da je na stolu i dopunjeni predlog, prema kojem bi do kraja godine bio zabranjen uvoz ruske nafte koja se doprema brodovima, dok bi količine koje stižu naftovodom još neko vreme bile dozvoljene.

Prvi dan samita lidera EU nije doveo do šestog paketa sankcija Rusiji, ali su se stavovi značajno približili.

Mađarska i dalje predvodi blok država koje se protive punoj zabrani, ali dobrom smatraju izmenjeni predlog, po kome bi prvo bio zabranjen uvoz ruske nafte koji se transportuje morskim putem, a tek kasnije i kopnenim, putem cevovoda.

[video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=bgbrisellkl300522nbr20220530204214909-n1info-rs-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=n1info&u=n1info&p=n1Sh4redSecre7iNf0" video-id="9952565"]

Nova američka ambasadorka u Ukrajini Bridžit Brink stigla je u Kijev, nakon što su SAD povukle sve diplomate iz zemlje pre početka ruske invazije u februaru.

Brink, koja je donedavno služila kao američki ambasador u Slovačkoj, na novu diplomatsku poziciju imenovao je krajem aprila predsednik SAD Džozef Bajden, a Senat jednoglasno potvrdio.

Očekuje se da će Brink predati svoje akreditive ukrajinskom predsedniku Vladimiru Zelenskom kasnije ove nedelje, navodi se na sajtu amečke ambasade.

Američka ambasada je evakuisala sve zaposlene u januaru i prebacila operacije u Lavov u zapadnoj Ukrajini sredinom februara.

Nešto pre početka ruske invazije, američke diplomate su napustile Ukrajinu i preselile se u ​​Poljsku.

Iako je postupak SAD kritikovan, na duge staze praktično su sve zapadne diplomate napustile Kijev, pre ili odmah nakon što je Rusija započela invaziju.

Nakon što je krajem marta ruska vojska potisnuta iz oblasti oko Kijeva, grupe diplomata su se polako vraćale.

Britanski ambasador je stigao krajem aprila, a američka ambasada je ponovo pokrenula ograničene operacije u Kijevu dve nedelje ranije.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zamolio je Francusku da ne podlegne ruskoj "uceni" zbog snabdevanja hranom.

Zelenski je na sastanku sa šeficom francuske diplomatije Katrin Kolona izjavio da Rusija koristi pitanja bezbednosti hrane u pokušaju da ublaži međunarodne sankcije.

Holandska kompanija GasTerra neće od 31. maja dobijati gas od ruskog Gasproma nakon što je odbila da plaća u rubljama, što je uslov Moskve, objavile su obe kompanije.

GasTerra, koja kupuje i prodaje gas za holandsku vladu, izvestila je da je na drugom mestu dogovorila nabavku dve milijarde metara gasa koji je u oktobru trebalo da dobije od Gasproma. 

Pedeset posto kompanije poseduju holandski vladini subjekti, a 25 posto Shell i Exxon.

"Odluka neće imati nikakvih posledica na dostavu gasa u holandska domaćinstva", objavio je ministar energetike Rob Jeten na Tviteru.

Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da je Rusija spremna da omogući nesmetan izvoz žitarica iz ukrajinskih luka u koordinaciji s Turskom, navodi se u belešci Kremlja o razgovoru lidera dve države.

Rusija i Ukrajina zajedno izvoze 29 posto svetskih žitarica, većinom putem Crnog mora, kao i 80 posto suncokretovog ulja. Ukrajina je i veliki izvoznik kukuruza.

Putin je u razgovoru s turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom ponovio da Rusija može da izveze značajne količine đubriva i hrane ako se ukinu sankcije protiv Moskve, navodi Kremlj.