Sjedinjene Američke Države najavile su da će Ukrajini pružiti dodatnih 275 miliona dolara pomoći u oružju, uključujući raketne sisteme HIMARS i dronove Phoenix Ghost.

Koordinator za strateške komunikacije Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Kirbi kazao je novinarima da će četiri artiljerijsko-raketna sistema visokih performansi (HIMARS) i 36.000 punjenja za HIMARS, koji će koštati 175 miliona dolara, biti povučeni iz inventara vojske i poslati Ukrajini, uz ovlašćenje predsednika SAD Džozefa Bajdena.

Kirbi je takođe izjavio da će osigurati 580 taktičkih bespilotnih letjelica Phoenix Ghost u vrednosti od 100 miliona dolara iz budžeta Ministarstva odbrane (Pentagon).

Naglasivši da će Ukrajini nastaviti da pruža pomoć u oružju u narednim sedmicama i mesecima, Kirbi je rekao da su od kada je američki predsednik Džozef Biden stupio na dužnost ovoj zemlji dali 8,2 milijarde dolara vojne pomoći.

Visoki zvaničnici Evropske unije, Sjedinjenih Država i Grupe 7 pozdravili su sporazum o deblokadi izvoza ukrajinskog žita, postignut u Istanbulu između Rusije i Ukrajine, i poručili da će pomno pratiti da li se Moskva pridržava dogovorenog.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel ocenio je da taj dogovor može biti od koristi milionima ljudi širom sveta.

Sjedinjene Američke Države veruju da je ruska vojska trpi gubitak stotina vojnika dnevno u ratu protiv Ukrajine i da je već izgubila hiljade poručnika i kapetana, izjavio je u petak visoki zvaničnik američkog Ministarstva odbrane, piše Rojters.

Skoro pet meseci otkako je predsednik Vladimir Putin naredio invaziju na Ukrajinu, ruske snage se bore uglavnom u Donbasu i kontrolišu oko petine zemlje.

Sjedinjene Države procenjuju da su ruski gubici u Ukrajini dostigli oko 15.000 mrtvih i možda 45.000 ranjenih, rekao je u sredu direktor CIA Vilijam Berns, dodajući da je Ukrajina takođe pretrpela značajne gubitke.

Jedan zvaničnik je anonimno rekao da su, pored poginulih potporučnika i kapetana, ukrajinske snage ubile stotine pukovnika i „mnogo“ ruskih generala.

„Komandni lanac se još uvek oporavlja od toga“, rekao je zvaničnik.

Evropska unija je odobrila petu tranšu novčane pomoći Ukrajini za nabavku oružja u iznosu od 500 miliona evra, saopštio je Evropski savet.

Sada ukupna novčana sredstva koja je EU opredelila kao pomoć Ukrajini za kupovinu oružja iznose 2,5 milijarde evra.

Od 500 miliona evra u petoj tranši, Ukrajina će za nabavku oružja moći da potroši 490 miliona, dok je preostalih 10 miliona namenjeno za nabavku kompleta za prvu pomoć, goriva, lične zaštitne opreme i sličnog, navodi se u saopštenju.

Visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borel rekao je da EU ostaje čvrsta u podršci Ukrajini.

"Evropska unija ostaje fokusirana i odlučna u pomoći Ukrajini u borbi za slobodu i nezavisnost. Ukrajini je potrebno još oružja, i mi ćemo pomoći. U tom kontekstu, zemlje članice EU složile su se da mobilišu petu tranšu vojne pomoći od 500 miliona evra", rekao je Borel, a saopštio Evropski savet.

Nemačka vlada će preuzeti oko 30 odsto udela u energetskoj kompaniji Uniper, u sklopu paketa spasavanja podstaknutog skokom cena prirodnog gasa i smanjenom isporukom tog energenta iz Rusije.

Uniper, najveći nemački uvoznik ruskog gasa koji se koristi u industriji, proizvodnji struje i za grejanje domova, zatražio je pomoć pre dve nedelje. Nemački zvaničnici su ubrzo obećali da će pomoći, a jedna od posledica biće više cene za kupce.

Ta kompanija je ranije smanjila svoje finansijske izglede za ovu godinu, ukazujući na oštro smanjenje isporuka gasa poslednjih nedelja od ruskog državnog giganta Gasprom, zbog čega je Uniper bio primoran da kupuje zalihe po znatno višim cenama.

Nemački kancelar Olaf Šolc, koji je zbog objave o pomoći Uniperu prekinuo odmor, rekao je da je ta kompanija "od najvećeg značaja za ekonomski razvoj" zemlje i za snabdevanje energijom građana, ali i mnogih kompanija.

"Bilo je neophodno stabilizovati Uniper sada. Ako se dobro sećam, oko 60 odsto uvoza gasa u Nemačku na kraju je na određeni način organizovano preko ovog distributera. To je veoma, veoma veliki udeo, tako da je jasno da na kraju ovog lanca snabdevanja praktično ne bi bilo kompanije koja ne bi bila pogođena", kazao je Šolc.

Gasprom je sredinom juna smanjio za 60 odsto protok gasa kroz Severni tok 1, gasovod koji ide od Rusije do Nemačke i glavni je nemački izvor ruskog gasa. Gasprom je kao razlog smanjenja naveo tehničke probleme, što su nemački zvaničnici osporili.

Nakon planiranog desetodnevnog zatvaranja radi održavanja, isporuke gasa kroz Severni tok 1 nastavljene su u četvrtak, ali i dalje sa svega 40 odsto kapaciteta.

U američkom Kongresu raste pritisak na administraciju predsednika Džoa Bajdena da zbog invazije na Ukrajinu, Rusiju proglasi za državu sponzora terorizma, javlja Glas Amerike.

Ove nedelje, kako je izvestio Politiko, predsedavajuća donjeg, Predstavničkog doma Kongresa, rekla je državnom sekretaru Entoniju Blinkenu da ako to ne učini na osnovu ovlašćenja koja mu je dao Kongres, zakonodavci će to sami učiniti.  Rusija je već pod oštrim sankcijama SAD i njihovih saveznika, ali proglašenje za državu sponzora terorizma ima dodatnu težinu.

To omogućuje i kažnjavanje zemalja koje posluju s ruskim pojedincima i kompanijama, a takođe daje mogućnost Amerikancima da pokrenu građanske parnice pred američkim sudovima protiv Rusije. 

VOA, međutim, navodi da je Bajdenova administracija uzdržana da preduzme ovaj korak. Stejt department je ranije saopštio da su postojeće sanskcije dovoljne da se postignu zacrtani ciljevi.

Ukrajinski radnici hitne pomoći izvukli su tri tela iz škole na istoku zemlje koju je Rusija bombardovala, saopštili su zvaničnici Kijeva dok su napadi nastavljeni u nekoliko delova zemlje.

Škola je bombardovana juče u gusto naseljenoj oblasti drugog po veličini ukrajinskog grada, Harkova, u kojoj su poginule najmanje tri osobe, a ranjene 23.

Rusija i Ukrajina postigle su dogovor da se dozvoli nastavak ukrajinskog izvoza žitarica. To je potez koji bi mogao da ublaži svetsku krizu sa hranom, izjavio je generalni sekretar UN Antonio Gutereš. Potpisivanje je došlo nakon višemesečnih pregovora između Ukrajine i Rusije, uz posredovanje Turske i Ujedinjenih nacija.

Ruske trupe su proteklog dana izvele 28 udara na oblast Donjecka, pogođeno je sedam lokaliteta, a među poginulima i ranjenima ima civila, javlja Ukrinform, pozivajući se na policijske izvore.

"Policija Donjecke oblasti registruje posledice. Poginuli su i ranjeni civili", saopštila je pres-služba Nacionalne policije Ukrajine.

Organizacija za zaštitu ljudskih prava Hjuman rajts voč (HRW) optužila je Rusiju za mučenje, nezakonita pritvaranja i prisilne nestanke civila u okupiranim regionima Herson i Zaporožje na jugu Ukrajine, javlja Radio Slobodna Evropa. Kako organizacija navodi, ta kršenja ljudskih prava su ravna ratnim zločinima.