Bugarska ulazi u evrozonu posle trnovitog puta ka novoj valuti

Za uglavnom urbane, mlade i preduzetnički orijentisane Bugare, ovo je optimističan i potencijalno unosan skok i završni potez u igri koja je Bugarsku dovela u evropski mejnstrim – od članstva u NATO-u i EU, preko ulaska u šengensku zonu, pa sada do evra.

Za starije, ruralne i konzervativnije delove stanovništva, zamena bugarskog leva evrom izaziva strah i ogorčenje. Lev – što znači „lav“ – bugarska je valuta od 1881. godine, ali je od 1997. vezan za druge evropske valute, prvo za nemačku marku, a potom za evro.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je bugarska populacija od 6,5 miliona ljudi manje-više ravnomerno podeljena po pitanju nove valute, a politička nestabilnost ne olakšava tranziciju.

Koaliciona vlada premijera Rosena Željazkova izgubila je glasanje o poverenju 11. decembra, nakon masovnih protesta protiv budžeta za 2026. godinu. Bugarska je održala sedam izbora u poslednje četiri godine – osmi se, izgleda, očekuje početkom naredne godine.

"Ne želim evro i ne sviđa mi se način na koji nam je nametnut“, rekao je BBC-ju Todor (50), vlasnik malog preduzeća u centralnom gradu Gabrovu, u podnožju Balkanskih planina.

"Da je bilo referenduma, mislim da bi 70% ljudi glasalo protiv,“ naveo je on.

Referendum o uvođenju evra predložio je predsednik Rumen Radev, ali ga je odlazeća vlada odbila.

Todorovo preduzeće, koje proizvodi obojenu plastiku za domaće tržište, imalo je lošu godinu zbog visoke inflacije, rekao je on, i pada prodaje, za koji veruje da je podstaknut strahom od evra.

Ognjan Enev (60), vlasnik prodavnice čaja u centru Sofije, bio je mnogo entuzijastičniji.

"U suštini, to je dobra stvar. To je samo tehnička promena. Ne smeta mi“, rekao je on BBC-ju.

Uostalom, istakao je, ljudi koji su do sada kupovali stanove ili automobile već su se navikli na cene iskazane u evrima. Takođe, 1,2 miliona Bugara koji žive u inostranstvu godinama šalju novac kući u evrima. Kao i mnogi trgovci, Ognjan već ima novu valutu spremnu u kovanicama i novčanicama malih apoena za prelazni period.

Tokom januara može se plaćati i u levima i u evrima, ali kusur bi trebalo da se vraća u evrima. Od 1. februara više neće biti dozvoljeno plaćanje u levima.

On se nada da će ulazak u jedinstvenu valutu biti dobar za trgovinu – mnogi njegovi aromatizovani i voćni čajevi dolaze od prodavaca iz evrozone, dok se skuplji, premium čajevi uvoze direktno iz Kine i Japana.

Bugarski simboli ugrađeni su u nove dizajne evro-kovanica, a od avgusta 2025. godine, sve prodavnice u Bugarskoj po zakonu su obavezne da ističu cene u obe valute.

Pogodno je to što 1 evro vredi oko dva leva (tačno 1,95583). Kao odgovor na javni strah da će cene biti zaokruživane naviše, uspostavljeni su složeni nadzorni mehanizmi radi zaštite potrošača. Neke cene su čak i snižene: cena javnog prevoza u glavnom gradu Sofiji trebalo bi blago da padne.

Dizajn na poleđini novih evro-kovanica izabran je kako bi se prevazišla zabrinutost da Bugarska gubi svoj suverenitet. Sveti Ivan Rilski nalazi se na kovanici od 1 evra, dok je Paisije Hilandarski, monah iz 18. veka i zagovornik nacionalnog preporoda, na kovanici od 2 evra.

Na evrocentima manjih apoena nalazi se lik Madarskog konjanika, simbola rane bugarske državnosti, zasnovanog na reljefu uklesanom u stenu iz 8. veka. Način na koji će nova valuta uticati na Bugarsku u celini brine sve.

Iskustva drugih zemalja nude dve verzije – uspešan "baltički model“, koji su sledile Estonija, Letonija i Litvanija, kombinujući evro sa reformama radi pojednostavljenja administracije, podsticanja investicija i borbe protiv korupcije. I "italijanski model“, u kojem su usledile godine stagnacije.

"Plašim se da ćemo biti više kao Italija“, predvideo je za BBC Ognjan Enev.