Bugarska vojna pomoć Ukrajini obustavljena zbog rasprave oko troškova transporta

Svet 21. feb 202415:16 5 komentara
REUTERS/Stringer

Vlada Bugarske, koja je krajem prošle godine odobrila slanje 100 polovnih oklopnih transportera BTR-60 kao vojnu pomoć Ukrajini, obustavila je taj proces nakon neslaganja oko toga ko treba da plati troškove transporta.

Kako je preneo portal Balkanska bezbednosna mreža, bugarski ministar odbrane Todor Tagarev naveo je da se u ovom trenutku, sa ostalim resorima Vlade i stranim partnerima, razmatra kako da se taj proces obnovi u toku marta ali da se radi o komplikovanoj operaciji koja zahteva veliki broj železničkih kompozicija i adekvatno obezbeđenje transporta.

Tagarev je naveo da makar deo tog transporta treba da bude pokriven novcem iz inostranstva.

Mediji javljaju da se većina obećanih vozila nalazi u blizini granice sa Rumunijom i da zvanična Sofija ne želi da plati prelaz preko rumunske teritorije, s obzirom da Bukurešt nije dozvolio da se taj specijalni transport oslobodi dažbina.

Očekuje se da neka od vodećih zemalja NATO preuzme troškove na sebe, tim pre što je Ukrajina već objavila da nema novca za tako nešto, iako su joj ti transporteri potrebni za nastavak rata.

Procenjuje se da će, od momenta kada problem bude rešen, biti potrebno oko mesec dana da svih 100 transportera stigne na željenu lokaciju u Ukrajini.

Priča o bugarskoj donaciji za ukrajinsku vojsku traje od leta prošle godine kada se predsednik Bugarske Rumen Radev javno usprotivio takvoj ideji ali ga je parlament preglasao, nakon što je Vlada te zemlje iznela takav predlog.

Oklopni transporteri nisu bili na jednom mestu jer se radi o polovnim i rashodovanim transporterima Ministarstva unutrašnjih poslova Bugarske, koji nisu u aktivnoj upotrebi još od 80-ih godina prošlog veka, ali je Ukrajina zaključila da bi joj i takva vozila mogla biti od koristi za popunu jedinica istrošenih ratnim gubicima i intenzivnom eksploatacijom.

Ukrajina više decenija koristi transportere BTR-60, nasleđene od Sovjetskog Saveza, što bi svakako olakšalo njihovo uvođenje u naoružanje, jer u toj zemlji ima dovoljno obučenih ljudi za korišćenje i održavanje tog oruđa.

S druge strane u stručnoj javnosti na Zapadu pojavile su se nedoumice oko toga kakav je stepen ispravnosti tih vozila, koja nisu održavana u dugom vremenskom periodu, i da li bi Ukrajina uopšte i trebalo da se trudi da ih dobije.

Analitičar Forbsa Dejvid Eks (David Axe) smatra da se radi o prevaziđenim sredstvima koja ne mogu da budu od velike koristi na savremenom bojištu i da sama činjenica da je Ukrajini stalo do toga da preuzme ta vozila dosta govori o stanju u oružanim snagama te zemlje i ogromnom apetitu za naoružanjem.

Bugarska strana tvrdi da su oklopna vozila u „skoro zadovoljavajućem“ stanju i da je važno da se shvati da se u konkretnom slučaju radi o pomoći a ne o komercijalnoj isporuci.

BTR-60 predstavlja kariku u razvoju sovjetskih oklopnih transportera točkaša, nastalu nakon BTR-152 a pre BTR-70. Proizvođen je u Sovjetskom savezu, u današnjem Nižnjem Novgorodu, kao i po licenci u Rumuniji, gde je iz fabrika izlazio pod nazivom TAB-71.

Sovjeti su ga proizvodili od 1959. do 1976. godine, dok je u Rumuniji poslednji primerak proizveden 1990. godine. Pretpostavlja se da je ukupno proizvedeno nešto manje od 27.000 komada.

Osim tri člana posade, u zavisnosti od verzije, BTR-60 može da preveze između sedam i 14 vojnika. Naoružan je teškim mitraljezom KPVT u pokretnoj kupoli, kalibra 14,5 milimetara ikoaksijalnim mitraljezom PKT, kalibra 7,62 milimetra.

Čeoni oklop pruža zaštitu od šrapnela i metaka kalibra 7,62 milimetara iz neposredne blizine a bočni i zadnji oklop štiti od metaka istog kalibra ispaljenih sa razdaljine veće od 100 metara.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare