Nekad je Čehoslovačka napravila hiljade bunkera da bi se suprotstavila nacističkoj Nemačkoj. Danas oni ničemu ne služe – i prodaju se. I onda, sa malo mašte, tamo može da se napravi svašta, piše Dojče vele (DW).

Češki novinari su se u četvrtak sjatili oko Andora Šandora, bivšeg šefa obaveštajne službe, danas privatnog preduzetnika u sektoru bezbednosti. Najavio je da će pričati o „važnim bezbednosnim izazovima“ po zemlju.

Svi su ostali zabezeknuti kad je Šandor počeo da deli prospekte kojim se reklamira – prodaja bunkera.

Slika u bizarnoj brošuri pokazuje porodicu ušuškanu u podzemni bunker, dok iznad tornado ili tenkovi ruše kuću, piše DW.

To zadovoljstvo koštalo bi građanina oko dvadeset hiljada evra.

Iako deluje čudno, potražnja za bunkerima je porasla u vreme rata u Ukrajini i priča o mogućem atomskom udaru.

Ali, u Češkoj potrošači imaju izbor – ne moraju da daju silne pare Šandoru i sličnima, već, uz malo sreće, mogu da kupe pravi vojni bunker za male pare, navodi Dojče vele.

Licitacija za bunkere

Milan Krulih je čovek kojem se valja obratiti. On je u Ministarstvu odbrane zadužen za prodaju nepotrebne imovine vojske. Takoreći, čovek koji upravlja sa 1.500 vojnih bunkera i to samo u regionu severne Bohemije.

Danas prodaje dva bunkera koji je nekad davno trebalo da štite lokalnu prugu – sada je umesto pruge tamo biciklistička staza.

Naime, tridesetih godina, u strahu od Hitlerove Nemačke, Čehoslovačka je duž granice napravila dvostruku odbrambenu liniju lakih utvrđenja. Za samo dve godine tako je nastalo devet hiljada bunkera, često površine od svega nekoliko kvadrata.

Oni nisu mnogo pomogli ni tada, a ni kasnije nisu ničemu služili. Većina je danas puna smeća, neki su zarasli u korov, druge su išarali vandali. Ali, bunker se lako da očistiti ako je solidno napravljen.

Tako Krulih vodi potencijalne kupce i pokazuje im nekretninu. Metalna vrata odavno su izbijena, ali zidovi su još dobri. Jedanaest kvadrata, uz biciklističku stazu. Početna ponuda dve hiljade evra.

Iz lokalne mesne zajednice kažu da bi rado kupili bunker – i od njega napravili malu prodavnicu sa osveženjima za bicikliste koji voze ovom stazom. Ali, pitanje je da li će u budžetu biti para.

Apartman kao u hotelu

Kažu da malena utvrđenja često kupuju zaljubljenici u vojnu istoriju ili udruženja koja se bave lokalnom istorijom. Često ih lepo urede i pretvore u male muzeje.

Drugi onde skladište vino ili krompir, ili pak koriste bunker kao vikendicu.

Ali, tu su i ljudi poput Riharda Matuša. Do sada je kupio i preuredio pet malih bunkera u jednosobne apartmane. Tako je ispunio dečački san. „Svako dete voli da pravi bunkere. Kod mene je to ostalo do danas: kad sam pre šest godina saznao da vojska prodaje prave bunkere, nisam oklevao“, kaže on za nemački javni servis ARD.

Gosti koji noće u njegovim pansionima kažu da su zadovoljni. Ima struje preko solarnih panela, grejanje je na gas, tu je priručni frižider, čak i televizor priključen na internet.

Za jednu nekretninu, bunker je prilično mobilan. Ko iznajmi dovoljno moćan kran, doslovno može da iščupa bunker od 50 tona u jednom komadu i naprosto ga preseli gde hoće. Recimo u svoje dvorište.

Prava konkurencija za trgovce poput bivšeg špijuna Šandora. Jer stari vojni bunkeri lako će pregrmeti barem tornado.