Bura oko „Orvelovog zakona“ u Kanadi: Uređenje onlajn sadržaja ili gušenje slobode govora?

Svet 18. maj 202411:24 21 komentara
Shutterstock/UVgreen

Vlada Kanade je 26. februara 2024. godine predstavila predlog zakona C-63 (Online Harms Act) koji treba da reguliše pitanja štetnosti na mrežama, kao osnovni standard za onlajn platforme. Cilj je bezbednost Kanađana i odgovornost platformi i pojedinaca za sopstveni onlajn sadržaj. Bura oko zakona u Kanadi se ne stišava, i svakim danom jača.

U međuvremenu je stigao i prvi glas iz kanadskog parlamenta koji se neće dopasti predlagačima zakona.

Predlog zakona bi po predlagačima, odnosno kanadskoj vladi stvorio čvršću onlajn zaštitu za decu, zaštitu od govora mržnje na društvenim mrežama uopšte, ali i svim ostalim vrstama štetnih sadržaja. Zakon još nije razmatran u Donjem domu, a nakon inicijalne debate mora da usledi prvo glasanje pre nego što parlamentarni odbor može da prouči predlog zakona i da od svedoka čuje o njegovim potencijalnim efektima.

Postoje četiri ključna dela zakona: Prvi deo stvara zakon o štetnosti na mreži, drugi deo menja krivični zakonik. Treći deo menja i dopunjuje kanadski Zakon o ljudskim pravima, dok četvrti deo menja zakon koji poštuje obavezno prijavljivanje dečije pornografije na internetu od strane osoba koje pružaju internet usluge.

Prvo poglavlje odnosi se na birokratski okvir koji će činiti tri entiteta: Komisija za digitalnu bezbednost, Ombudsman za digitalnu bezbednost i Kancelarija za digitalnu bezbednost. Ove nove kancelarije se sastoje skoro u potpunosti od članova kabineta i imaju ovlašćenja da primaju i istražuju žalbe u vezi sa štetnim sadržajem, prikupljaju podatke i donose propise.

Kazne za kršenje naloga komisije ili ometanje bilo koga oni ovlaste zavise od toga da li je regulisana usluga ili pojedinac počinio prekršaj. Maksimalna kazna za prekršaj nije veća od 8% bruto ukupnog prihoda osobe za koju se veruje da je počinila prekršaj.

Drugi deo predloga zakona C-63 stvara novo krivično delo mržnje koje će biti sankcionisano po krivičnom zakoniku ili bilo kom zakonu skupštine, a biće i kažnjivo doživotnim zatvorom ako je motivisano mržnjom.

Sajber buliing, onlajn zlostavljanje, govor mržnje društvene mreže
Shutterstock/myboys.me

Sporna retroaktivnost

Treće poglavlje ponovo ustoličuje odeljak 13 kanadskog zakona o ljudskim pravima, koji ovlašćuje zvaničnike u Kanadskoj komisiji za ljudska prava i Kanadski tribunal za ljudska prava da donose subjektivne odluke o tome koji oblici izražavanja predstavljaju govor mržnje, a oni takođe mogu odlučivati o pravnim lekovima uključujući novčane kazne.

Ovo će omogućiti svakom pojedincu ili grupi u Kanadi da podnese pritužbe Kanadskoj komisiji za ljudska prava protiv korisnika koji objavljuju „govor mržnje“ na mreži, a optuženi će se suočiti sa kaznama do 50.000 kanadskih dolara (36,5 hiljada američkih dolara).

Sudeći prema mreži Eks, predlog zakona izazvao je pravu buru, gde je od strane brojnih korisnika okarakterisan kao „Orvelov zakon“ koji će policiji dati ovlašćenja da retroaktivno pretražuje internet u potrazi za govorom mržnje i hapsi prestupnike, čak i ako se prekršaj dogodio pre nego što je zakon postojao. Najsporniji deo zakona je upravo njegov retroakrtivni deo.

U suštini, šta god da ste rekli u prošlosti sada može biti oružje protiv vas. Istoričarka dr Mjurijel Blejv, koja je zakon nazvala „drakonskim“ i „ludim“ istakla je da je on „pljuska po licu svim zapadnim pravnim tradicijama, a posebno onoj o kažnjavanju samo ako se prekrši zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela.“

Na mrežama su se brzinom munje pojavili naslovi „Kanada će zatvoriti sve koji su ikada koristili govor mržnje“.

Jedan korisnik mreže Eks nedavno je podelio da je njegova žena svim članovima kanadskog parlamenta uputila pismo koje je zahtevalo dalju elaboraciju ovog zakona, kao i dodatna objašnjenja.

Jedina osoba koja je dala svoj odgovor bila je kanadska političarka Rejčel Tomas, ministarka u senci za kanadsko nasleđe, koja je prvi put izabrana za Donji dom Kanade na saveznim izborima 2015. godine. Ona smatra da „iako savezna vlada gleda na zakon kao na inicijativu za zaštitu dece, on malo doprinosi ostvarenju ovog plemenitog cilja, a mnogo više sprečava slobodu govora“.

Njene zamerke posebno se odnose se na poglavlja dva i tri koje smatra „direktnim napadom na slobodu govora sa mogućim zastrašujućim efektom jer se ljudi plaše mogućnosti kućnog pritvora ili doživotnog zatvora“.

Margaret Etvud, poznata kanadska pesnikinja i romanopisac otišla je toliko daleko da je rekla da „C-63 poziva na mogućnost optužbi za osvetu i rizik od misaonog zločina“ i da je „alarmantno što zakon omogućava pojedincima da anonimno podnose žalbe Kanadskoj komisiji za ljudska prava protiv onih za koje smatraju da objavljuju govor mržnje“.

U slučaju da budu proglašeni krivim, Kanadski sud za ljudska prava može da izrekne novčane kazne do 70.000 kanadskih dolara i izdat naloge za uklanjanje predmetnog sadržaja. Pored toga, tribunal ima ovlašćenje da zaštiti identitet podnosilaca žalbe i zabrani optuženima da otkriju ove informacije ukoliko budu otkrivene. U suštini, identitet optuženih za govor mržnje biće zaštićen, dok će optuženi biti suočeni sa značajnim novčanim kaznama.

Više od 15 grupacija civilnih društava je pozvalo ministra pravde Arifa Viranija da odbaci predložene izmene krivičnog zakona i kanadskog zakona o ljudskim pravima od zakona koji ima za cilj da se bori protiv nasilja na internetu. Plan vlade je da takođe ponovo uvede deo kanadskog zakona o ljudskim pravima kako bi se omogućilo ljudima da podnose žalbe na govor mržnje na mreži, što deo kanadske javnosti osuđuje.

Kanadski premijer Džastin Trudo za sada prilično postojano brani ovaj predlog, a novi odijum javnosti neće biti prvi sa kojim se susreo u poslednje vreme.


Pogledajte još:

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare