Novi drastičan prekid isporuka gasa koji je najavio ruski Gasprom je "još jedan dokaz" da Evropa treba što pre da smanji svoju zavisnost od Rusije, ocenio je češki ministar energetike, čija zemlja je aktuelna predsedavajuća EU.
„Jedinstvo i solidarnost su najbolje oružje koje imamo protiv (ruskog predsednika Vladimira) Putina i siguran sam da ćemo to pokazati danas“, rekao je Jozef Sikela u Briselu uoči početka sastanaka sa kolegama iz EU da se dogovore o planu smanjenja potrošnje gasa u Uniji.
Gasprom je u ponedeljak objavio da će drastično smanjiti na 33 miliona kubnih metara dnevne isporuke ruskog gasa Evropi preko gasovoda Severni tok jedan. Time će isporuke biti smanjene na oko 20 odsto kapaciteta gasovoda, sa ranijih takođe smanjenih 40 odsto. Gasprom je kao razlog naveo potrebu da se radi na remontu jedne turbine dok popravljeni deo druge još nije stigao.
Povezane vesti:
Evropska komisija je prošle nedelje predložila da zemlje Unije smanje potrošnju gasa za 15 odsto od avgusta da bi se prevazišlo smanjenje ruskih isporuka i prebrodila zima bez većih teškoća. Rusija je do prošle godine obezbeđivala oko 40 odsto uvoza gasa u EU.
Plan Brisela o kome danas treba da razgovaraju predstavnici zemalja članica predviđa da svaka zemlja učini svoj maksimum da između avgusta 2022. i marta 2023. smanji svoju potrošnju gasa za najmanje 15 odsto u odnosu na prosek u proteklih pet godina u istom periodu.
To bi bilo na dobrovoljnoj osnovi, a u slučaju teške nestašice mehanizam uzbune bi se aktivirao da smanjenje poptrošnje za 15 osto bude obavezujuće u 27 zemalja članica Unije.
Taj plan naišao je na oštre kritike više zemalja među kojima su Poljska, Španija, Italija, Grčka i Portugal.
Diplomate dvadesetdedmorice radile su na predlogu Komisije i suštinski su izmenile tekst u nadi da će se postići dogovor zemalja članica, proizilazi iz teksta u koji je agencija Frans pres imala uvid.
Prema novom predlogu Savet EU, koji predstavlja evropsku dvadesetsedmoricu, a ne Evropska komisija, odlučuju o mogućem sprovođenju obavezujućih odredbi.
Cilj od 15 odsto bi pored toga bio prilagođen posebnoj situaciji svake zemlje zahvaljujući nizu izuzeća, gde se uzima u obzir nivo dostignutog skladištenja i mogućnost izvoza ušteđenog gasa drugim zemljama.
„Zemlje članice imaju različite probleme ali na kraju očekujem da ćemo postići politički dogovor“, rekla je danas evropska komesarka za energetiku Kadri Simson pri dolasku na sastanak.
