CNN: Opasne paralele između Putinovih ambicija u Ukrajini i Sijevih pretenzija na Tajvan

Svet 27. feb 202411:25 25 komentara
Sputnik/Sergei Savostyanov/Pool via REUTERS ATTENTION EDITORS

Kada je bivša portparolka predsedništva Tajvana Kolas Jotaka gledala intervju Takera Karlsona sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, jedna misao joj je pala na pamet, piše CNN.

„Putin i Si Đinping su slični“, rekla je.

„Jer obojica veruju da predstavljaju stare imperijalne moći u svojim zemljama. I da su oni odabrani lideri koji mogu da brane svoje zemlje od stranih moći. Misle da su odabrani. I žele da ostanu na vlasti zauvek. Ali to je zastrašujuće. I to je glupost“.

Glupost ili ne, piše CNN, Putinova brutalna invazija na Ukrajinu je ušla u treću godinu, koštajući desetine hiljada života i stotine milijardi dolara – a troškovi rastu.

Putin je opravdao vojnu agresiju na Ukrajinu, delom pobuđivanjem istorijske patnje i nacionalizma. Njegovo obrazloženje odražava narativ kineskog lidera Si Đinpinga, koji dosledno postavlja zahtev Pekinga nad Tajvanom kroz sočivo istorijskog prava i nacionalnog podmlađivanja.

„Svako ko mari za demokratiju, svako ko mari za ljudska prava, mora da obrati pažnju“, upozorava Kolas, kometarišući paralelu između Putinovih opravdanja za invaziju na Ukrajinu i Sijeve retorike oko Tajvana – i pretnju koju ambicije oba autokratska lidera predstavljaju za te demokratije.

Ranije ovog meseca, generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg dao je slično upozorenje, ukazujući na Putinovu posetu Pekingu 2022. godine, nekoliko dana pre nego što je započeo invaziju na Ukrajinu.

Pročitajte još

„(Putin) je potpisao sporazum sa predsednikom Sijem u kom su obećali jedan drugom partnerstvo bez granica“, rekao je Stoltenberg na minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.

„Ono što vidimo je da Kina i Rusija postaju sve bliže. Naravno, ako predsednik Putin pobedi u Ukrajini, to nije samo izazovno za Ukrajince… To šalje poruku ne samo Putinu, već i Siju da kada koriste vojnu silu, dobijaju šta žele“.

„Šta se dešava danas u Ukrajini može se desiti na Tajvanu sutra“.

Kineska vladajuća Komunistička partija kaže da je samoupravna demokratija Tajvana deo njene teritorije, uprkos tome što je nikad nije kontrolisala i zakleli su se da će uzeti ostrvo, silom ako je neophodno.

Kina se usprotivila poređenjima Tajvana i Ukrajine, ukazujući da samo šačica zemalja priznaje suverenitet ostrva.

Ali zabrinutosti oko potencijalnih paralela između Tajvana i Ukrajine – ili beleške koje Si možda pravi gledajući svetske reakcije na ruski rat – uvećane su kineskim i Sijevim odgovorom na njega.

Peking je odbio da osudi invaziju na Ukrajinu, uprkos tome što je tvrdio da podržava teritorijalni integritet te zemlje po međunarodnim normama. Takođe je tvrdio da je neutralan u konfliktu, ali je nastavio da jača svoje ekonomske, strateške i diplomatske veze sa Rusijom – postajući ključni ekonomski spas za ekonomiju pogođenu sankcijama.

Zablude o nacionalnom identitetu

Putinov intervju sa Karlsonom bio je softbol afera, kažu kritičari, pružajući platformu za ruskog predsednika da izloži svoje teritorijalne ambicije prema Ukrajini.

Govorio je o istorijskom pravu, odbacio spoljno mešanje i opravdavao rusku neisprovociranu brutalnost prema bivšoj sovjetskoj državi kao neophodnu da bi zaštitli svoje nacionalne interese.

Otišao je i korak dalje – iznoseći ono što mnogi smatraju bizarnim argumentom da se ukrajinski vojnici koji masovno ginu da bi odbranili svoju demokratsku domovinu zapravo identifikuju kao Rusi.

„Odjednom su ukrajinski vojnici vikali odande na ruskom. Savršeni Rusi, govore da se Rusi ne predaju, i svi su poginuli. Još se identifikuju kao Rusi. Ono što se dešava je u izvesnoj meri element građanskog rata“, tvrdio je Putin.

Putinovi kritičari kažu da izgleda da živi u svom autokratskom svetu mašte, okružen eho-komorom ulizica (od kojih je jedan očigledno Karlson), koji su ili toliko u zabludi ili previše uplašeni da se usprotive Putinovim prikazom Ukrajine kao suštinski ruske, čiji se građani još identifikuju tako.

Pročitajte i

Novinar CNN navodi da je bio na terenu 2014. i 2022. godine izveštavajući o ruskom ratu u Ukrajini i primetio upravo suprotne emocije.

Nijedan Ukrajinac mu, kaže, nije rekao da se identifikuje kao Rus.

„Svako koga sam intervjuisao pričao je strastveno (na ukrajinskom) o svojoj žestokoj mržnji prema Rusima koji su bombardovali njihovu naciju povređenu bitkama – razarajući porodice i cele zajednice koje se bore sa neopisivim gubitkom.

Posmatrači veruju da javno mišljenje ne znači mnogo liderima poput Putina i Sija, koji su uspeli da konsoliduju skoro apsolutnu moć suzbijanjem neslaganja, kontrolisanjem protoka informacija i suzbijanjem potencijanih pretnji.

Za Putina, ukrajinske istorijske veze sa Rusijom su duboko ukorenjene u vekovima zajedničke istorije, kulturnih razmena i političkih savezništava – dovoljno da se opravda inkluzija sa ruskom sferom uticaja. Ukrajina, iako nekada deo SSSR, ima dugu i složenu istoriju koja uključuje periode nezavisnosti i strane vladavine.

Slično, Si je uvezao svoje „ponovno ujedinjenje“ sa Tajvanom u svoju strategiju za kinesko „nacionalno podmlađivanje“.

Tajvan, koji je nastanjen domorodačkim stanovništvom hiljadama godina, anektirala je 1683. dinastija Ćing, koja je vladala ostrvom više od 200 godina – bz potpune kontrole – pre nego što ga je ustupila carskom Japanu 1895. godine.

Ostrvo je ostalo japanska kolonija pola veka, do kraja Drugog svetskog rata, kada je došlo pod kontrolu kineske vladajuće Nacionalističke vlade.

Nakon poraza od komunista u kineskom krvavom građanskom ratu, 1949. godine, general Čang Kaj Šek i njegove nacionalističke snage pobegli su na Tajvan, premeštajući sedište kineske vlade na ostrvo.

Si je povećao tajvanske istorijske veze sa kopnom i ojačao dugogodišnju retoriku Komunističke partije oko preuzimanja kontrole nad ostrvom.

„Nastavićemo da težimo mirnom ujedinjenju sa najvećom iskrenošću i najvećim trudom, ali nikom nećemo obećati da ćemo se odreći upotrebe sile i zadržavamo mogućnost preduzimanja svih neophodnih mera – to je usmereno samo na mešanja stranih snaga i neke separatiste koji žele slobodu Tajvana“, rekao je Si 2022. godine u govoru na okupljanju najveće stranke.

Takođe je pokušao da preuveliča zajednički identitet.

Maxim Shipenkov/Pool via Reuters/File Photo

„Ljudi na obe strane Tajvanskog moreuza su Kinezi i dele prirodni afinitet i nacionalni identitet izgrađen na srodstvu i uzajamnoj pomoći. To je činjenica koju nikad ne može promeniti ni osoba ni sila“, rekao je Si 2019. godine.

Ankete koje je sproveo tajvanski Nacionalni centar za proučavanje izbora Univerziteta Čengči, prateći promene u samoidentifikovanju ljudi na Tajvanu od 1992. godine, pokazuju da se u 2023. godini gotovo 62 odsto ljudi na Tajvanu izjašanjavalo isključivo kao Tajvanci, dok su se oni koji su se identifikovali kao Kinezi bili na istorijskom minimumu – 2,4 odsto. Kina za ovo krivi koruptivni uticaj takozvanih spoljnih snaga, poput SAD.

Strahovi da će Tajvan postati „idući Hongkong“ potpomogli su reizbor predsednice Caj Ing-Ven i pomogli njenoj Demokratskoj naprednoj partiji da obezbedi treći predsednički mandat ove godine – uprkos tome što je Tajpej opisao kao koordinisanu kampanju vojnog zastrašivanja i dezinformacija Pekinga.

Ovi rezultati naglašavaju ključnu odliku tajvanskog političkog pejzaža: da mnogi građani neguju svoje demokratske institucije, slobode i poseban identitet.

Takav osećaj je verovatno nebitan za Sija, koji je suštinski obezbedio doživotnu vladavinu jednog čoveka na kopnu.

Jedno široko rasprostranjeno gledište je – u i van Tajvana – da je Si odlučan da dovede Tajvan u kinesku komunističku orbitu do 2049. godine – stote godišnjice vladavine njegove partije Kinom. Sve manje od toga, kažu posmatrači, potkopalo bi autoritet Pekinga i Sijevo vođstvo.

Slavljena prošlost, neizvesna budućnost

Koristeći slike nekadašnje veličine u odnosu na Zapad, i Si i Putin nastoje da ojačaju svoj legitimitet za domaću publiku i projektuju snagu suočeni sa trvenjima sa Zapadom.

Ukazivanje na takozvani istorijski kontinuitet im takođe omogućava da uokvire aktuelne geopolitičke akcije kao deo prirodnog oživljavanja uticaja svojih zemalja na svetsku scenu – pomažući da se opravdaju asertivne spoljne politike i izazovi zapadnoj dominaciji.

Danas, Si širi kinesku vojsku tempom kakav svet nije video ceo vek – od pre Drugog svetskog rata.

Dugogodišnji analitičar Kine Stiv Cang, autor knjige „Ako Kina napadne Tajvan“ jednom je rekao autoru teksta da je Sijevo vojno jačanje, poređenja radi, veće od nacističke Nemačke i carskog Japana zajedno. Si već komanduje najvećom svetskom mornaricom i njegove ambicije u nuklearnom, svemirskom i AI ratovanju napreduju brzinom svetlosti.

Ven-Ti Sung, saradnik Globalnog kineskog čvorišta, Atlantskog saveta, naglašava potrebu za demokratskim savezom da bi se odvratila autoritarna agresija, posebno navodeći Sijevo asertivno vođstvo i njegove implikacije na Tajvan.

Povezane vesti

„Vođstvo Sija Đinpinga karakteriše visok stepen projektivnog samopouzdanja. Stalno čujete Si Đinpinga kako govori o ustajanju Istoka i padu Zapada“, kaže on.

„Sa tim pojačanim projektovanim samopouzdanjem dolazi pojačana potreba za isporučivanjem rezultata Si Đinpinga, zbog čega vidite da je Si mnogo manje strpljiv oko pitanja Tajvana“.

Poslednjih godina, Kina je značajno pojačala vojno zastrašivanje Tajvana, koristeći razne taktike da bi potvrdila svoje teritorijalne pretenzije, uključujući često narušavanje vazdušnog prostora, pomorske manevre i vojne vežbe velikih razmera koje se održavaju blizu ostrva.

Analitičari kažu da jačanje vojske Pekinga, napori modernizacije i raspoređivanje naprednog naoružanja dodatno naglašavaju nameru da prinudi i zastraši Tajvan, dok diže regionalne tenzije.

Kada se radi o budućnosti Tajvana i poređenjima sa Ukrajinom, analogija ima svojih granica, navodi CNN, i svaka se mora razumeti i rešavati pod sopstveni uslovima.

Kao prvo, Tajvan je dobio značajnu međunarodnu podršku, iako nezvaničnu, između ostalog od Vašingtona, što komplikuje svaki pokušaj Pekinga da nasilno anektira ostrvo. Pored toga, posvećenost SAD da snabde Tajvan sredstvima za odbranu u skladu sa Zakonom o odnosima sa Tajvanom dalje razlikuje situaciju od one u Ukrajini.

Međutim, kako se ostatak sveta ponaša prema Putinu i znacima Sijeve agresije oko Tajvana i u širem regionu moglo bi da ima uticaja na Sijevu računicu, kažu stručnjaci.

A za one koji primećuju kako Putinovo odbacivanje Ukrajine kao „veštačke države“ odražava Sijevo insistiranje da su sva pitanja povezana sa Tajvanom „unutrašnje stvari“, ti beskompromisni stavovi izazivaju zabrinutost.

Mnogi na Tajvanu strahuju da je samo pitanje dana kada će Si, poput Putina, pretvoriti reči u dela, navodi CNN.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare