Prema izveštaju Svetske meteorološke organizacije (WMO) i britanskog Meteorološkog zavoda (UK Met Office) objavljenom u sredu, postoji 70 odsto šansi da globalno zagrevanje tokom narednih pet godina premaši 1,5 stepeni Celzijusa, navodi CNN.

Zagrevanje veće od 1,5 stepeni povećava rizik od ozbiljnijih posledica, uključujući pokretanje tzv. "tačaka preokreta" u klimatskom sistemu. Naučnici upozoravaju da bi topljenje morskog leda i glečera uskoro moglo dostići tačku bez povratka, sa dramatičnim posledicama po porast nivoa mora.

Prvi put se takođe pominje, iako kao mala mogućnost, da bi jedna od tih godina mogla imati prosečnu temperaturu najmanje dva stepena višu u poređenju sa erom pre nego što su ljudi počeli masovno da sagorevaju fosilna goriva koja zagrevaju planetu.

Meteorolozi navode da je verovatnoća za ovakav ishod jedan odsto, ali naglašavaju da i „ne-nulta“ šansa ima značaj, i da odražava porast verovatnoće za godinu sa 1,5 stepeni zagrevanja tokom protekle decenije.

„Upravo smo iskusili deset najtoplijih godina otkako postoje merenja. Nažalost, ovaj izveštaj WMO-a ne pokazuje nikakve znake olakšanja u narednim godinama, što znači da će negativni uticaji na naše ekonomije, svakodnevni život, ekosisteme i planetu sve više rasti,“ izjavila je zamenica generalnog sekretara WMO-a, Ko Baret.

Globalno zagrevanje od 1,5 stepeni predstavlja dodatni korak ka narušavanju ambicioznog cilja Pariskog klimatskog sporazuma, koji mnoge države, naročito male ostrvske nacije, smatraju ključnim za svoj opstanak. Sporazum predviđa da se zagrevanje dugoročno ograniči znatno ispod dva stepena, iako jedna godina sa tom dostignutom temperaturom ne bi nužno značila kršenje cilja sporazuma.

U izveštaju se navodi da se očekuje da će se zagrevanje Arktika i dalje dešavati znatno brže od ostatka sveta - više od 3,5 puta brže tokom polarne zime.

Ledene ploče u opasnosti - obale će platiti cenu

Pored topljenja leda i porasta nivoa mora, svaki delić dodatnog stepena zagrevanja znači i češće i intenzivnije vremenske ekstreme, poput toplotnih talasa i obilnih padavina.

Prošla godina je bila najtoplija ikada zabeležena i prva kalendarska godina koja je premašila granicu od 1,5 stepeni postavljenu Pariskim sporazumom.

U proteklih pet godina, svet je pogođen sve ozbiljnijim ekstremima - od nezapamćenih toplotnih talasa do smrtonosnih poplava izazvanih naglim jačanjem uragana poput Helene prošle godine.

Izveštaj WMO-a i britanskog Met Office-a zasniva se na više od 200 projekcija iz računarskih modela koje je izradilo 15 naučnih instituta širom sveta. Prethodne petogodišnje prognoze ove grupe pokazale su se kao veoma precizne na globalnom nivou, iako je tačnost nešto manja kada je reč o regionalnim prognozama.