Dok američki predsednik Donald Tramp razmatra da se pridruži Izraelu u napadu na Iran, brzo rastući sukob između dva zakleta neprijatelja na Bliskom istoku pružio je Pekingu i Moskvi još jednu priliku da se predstave kao alternativa američkoj moći, navodi CNN.

U svom razgovoru, Putin i Si su oštro osudili postupke Izraela, nazivajući ih kršenjem Povelje UN i drugih normi međunarodnog prava, prema Kremlju. (Rusija pritom zanemaruje sopstvena kršenja međunarodnog prava od strane Rusije u ratu protiv Ukrajine – koji Peking dosledno odbija da osudi, navodi američki medij)

U saopštenju Pekinga, Si je zauzeo umereniji ton i nije eksplicitno osudio Izrael – za razliku od svog ministra spoljnih poslova, koji je to učinio u razgovoru sa svojim iranskim kolegom prošle nedelje.

Umesto toga, kineski lider je pozvao zaraćene strane, „posebno Izrael“, da što pre prekinu vatru kako bi se izbegla dalja eskalacija i regionalno prelivanje sukoba.

I posebno, u prikrivenoj poruci Trampu, Si je naglasio da „velike sile“ koje imaju poseban uticaj na strane u sukobu treba da rade na „hlađenju situacije, a ne suprotno“.

Peking je dugo optuživao Vašington da je izvor nestabilnosti i tenzija na Bliskom istoku – a neki kineski analitičari sada koriste iransku krizu da bi podvukli tu poentu.

Liju Džongmin, stručnjak za Bliski istok na Šangajskom univerzitetu za međunarodne studije, pripisao je najnovije zaoštravanje neizvesnosti koju je stvorio Trampov drugi mandat "haotičnoj, oportunističkoj i transakcionoj prirodi njegove politike na Bliskom istoku".

„(Tramp) je ozbiljno potkopao autoritet i kredibilitet američke politike na Bliskom istoku, narušio američko liderstvo i imidž među saveznicima, a istovremeno oslabio njenu sposobnost da preti i odvraća regionalne protivnike“, napisao je Liu ove nedelje u državnim medijima.

Još jedan „večni rat“ na Bliskom istoku?

Neki kineski onlajn komentatori su primetili da deluje kao da je Tramp na ivici da SAD dublje uvuče u još jedan takozvani "večni rat" na Bliskom istoku.

Na početku svog drugog mandata, zvaničnici bliski Trampu su više puta isticali potrebu da Vašington preusmeri svoj fokus i resurse na suprotstavljanje kineskim ambicijama u Indo-Pacifiku. Ipak, pet meseci kasnije, ratovi u Ukrajini i Gazi i dalje besne - i Tramp sada razmatra učešće SAD u izraelsko-iranskom sukobu.

Peking nema interes u sveopštem ratu protiv Irana, koji bi mogao da sruši režim, navodi CNN.

Pod vrhovnim vođom ajatolahom Alijem Hamneijem, Iran se pojavio kao impozantna sila na Bliskom istoku i vitalna protivteža američkoj dominaciji - baš kao što Kina radi na proširenju sopstvenog diplomatskog i ekonomskog otiska u regionu, smatra američki medij.

Godine 2023, Peking je pomogao u posredovanju iznenadnog zbližavanja između zakletih rivala Saudijske Arabije i Irana - sporazuma koji je signalizirao njegovu ambiciju da se pojavi kao novi posrednik u regionu.

Kina je dugo podržavala Iran kroz kontinuirani uvoz nafte i kroz svoju poziciju u Savetu bezbednosti UN. Poslednjih godina, dve zemlje su produbile svoje strateške veze, uključujući održavanje zajedničkih pomorskih vežbi, zajedno sa Rusijom. Peking je pozdravio Teheran u Šangajskoj organizaciji za saradnju i BRIKS-u – grupama koje predvode Kina i Rusija, kako bi se suprotstavile svetskom poretku kojim upravljaju SAD.

Iran je takođe ključni čvor u kineskoj inicijativi „Pojas i put“ (BRI), njenoj globalnoj infrastrukturi i investicionom pokretu.

Zemlja se nalazi blizu strateške luke Gvadar – ključnog položaja BRI u Pakistanu koji Kini daje pristup Indijskom okeanu – i graniči se sa Ormuskim moreuzom, vitalnom tačkom za uvoz kineske nafte iz Persijskog zaliva.

Pojedini analitičari u SAD-u smatraju da je ovo zapravo glavni američki interes u regionu - da oslabi Kinu, njenu inicijativu "Pojas i put" i Crveno more poveže sa Mediteranom kroz predloženi Ben Gurion put, koji bi se protezao i kroz Gazu.

Kao i Rusija, Kina je ponudila da bude potencijalni posrednik u izraelsko-iranskom sukobu, predstavljajući svoju ulogu mirovnog posrednika i alternative američkom vođstvu.

Tokom razgovora sa Putinom, Si je izneo četiri predloga za deeskalaciju tenzija, uključujući rešavanje iranskog nuklearnog pitanja kroz dijalog i zaštitu civila, prema kineskom saopštenju.

U međuvremenu, ministar spoljnih poslova Vang Ji razgovarao je sa svojim kolegama u Iranu, Izraelu, Egiptu i Omanu u nizu diplomatskih kontakata.

Ipak, ostaje nejasno šta je Peking spreman i sposoban da uradi kada je u pitanju stvarno posredovanje u sukobu. U ranim fazama izraelskog rata u Gazi, Kina je dala sličnu ponudu i poslala specijalnog izaslanika u region da promoviše mirovne pregovore – napori koji na kraju nisu dali mnogo konkretnih rezultata.

A u jedinom sukobu gde Kina ima značajan uticaj – ratu u Ukrajini – Si je ponudio diplomatsku zaštitu i preko potrebnu ekonomsku podršku Putinu, čak i dok se Kina i dalje predstavlja kao neutralni mirovni posrednik.

Ipak, u vreme kada je američko globalno liderstvo pod sve većim nadzorom, posebno u očima globalnog Juga, predstavljanje sebe kao glasa uzdržanosti u iranskom sukobu već može da se računa kao simbolična pobeda za Peking, ocenjuje CNN.