Kopnene, vazdušne, pomorske i rezervne snage će izvoditi vežbe do srede, naveo je ministar odbrane Vladimir Padrino Lopez, koji je odluku opisao kao odgovor na "imperijalističku pretnju“ koju predstavlja gomilanje američkih snaga, prenosi CNN.

Pored redovnih vojnih jedinica, u vežbama će učestvovati i Bolivarska milicija, rezervne snage sastavljene od civila koje je stvorio bivši predsednik Ugo Čavez, a nazvane su po Simonu Bolivaru, revolucionaru koji je doneo nezavisnost brojnim latinoameričkim zemaljama od Španije.

Padrino Lopez, koji je naređenje pripisao predsedniku Venecuele Nikolasu Maduru, rekao je da je cilj vežbe da se „optimizuju komandovanje, kontrola i komunikacije“ i obezbedi odbrana zemlje.

Ovaj potez dolazi u vreme rastućih tenzija između dve zemlje, dok se gomilanje američkih snaga nastavlja. Američka mornarica je u utorak objavila da je nosač aviona USS Džerald R. Ford, najveći američki ratni brod, stigao u operativnu zonu Južne komande SAD, koja obuhvata veći deo Latinske Amerike.

SAD predstavljaju gomilanje snaga u regionu kao borbu protiv trgovine drogom, ali Karakas veruje da zapravo pokušavaju da nametnu promenu režima, a neki zvaničnici Trampove administracije su privatno priznali da je njihova strategija usmerena na uklanjanje Madura.

Prošlog meseca, Tramp je rekao da je ovlastio CIA da deluje u Venecueli i sugerisao je da razmatra mogućnost udara unutar zemlje, iako su zvaničnici administracije od tada rekli da SAD trenutno ne planiraju takvu akciju.

Konvencionalna vojska Venecuele ima oko 123.000 pripadnika, a Maduro je tvrdio da dobrovoljačke milicije sada imaju više od osam miliona ljudi, ali su stručnjaci doveli u pitanje i taj broj i kvalitet njihove obuke.

Velika Britanija prekinula razmenu obeveštajnih podataka sa SAD

Velika Britanija obustavila je razmenu obaveštajnih podataka sa Sjedinjenim Američkim Državama o brodovima za koja se sumnja da krijumčare drogu na Karibima, jer ne želi da bude saučesnik u američkim vojnim napadima koje smatra nezakonitim, objavio je CNN.

Ta odluka predstavlja značajan prekid saradnje sa najbližim saveznikom i partnerom i naglašava rastući skepticizam oko zakonitosti američke vojne kampanje u Latinskoj Americi.

Godinama je Velika Britanija, koje kontroliše niz teritorija na Karibima gde ima obaveštajne centre, pomagala Americi da locira sumnjive brodove, koje je onda presretala Obalska straža.

To je podrazumevalo zaustavljanje brodova, pritvaranje posade i zaplenu droge, ali kada je američka vojska počela da izvoditi smrtonosne napade, Velika Britanija se zabrinula da bi obaveštajni podaci koje je pružila mogli da se koriste za odabir meta, jer u Lodonu smatraju da američki napadi, u kojima je do sada ubijeno 76 ljudi, krše međunarodno pravo.

Visoki predstavnik Ujedinjenih nacija za ljudska prava Folker Tirk izjavio je prošlog meseca da ti napadi krše međunarodno pravo i predstavljaju "vansudsko ubijanje", s čime se Velika Britanija saglasila.

Vlada SAD tvrdi da američka vojska može legalno ubijati osumnjičene trgovce drogom jer predstavljaju neposrednu pretnju Amerikancima i tretiraju se kao "neprijateljski su borci" u "oružanom sukobu" sa SAD.

Skepticizam prema vojnoj kampanji izrazili su i visoki američki vojni funkcioneri. Komandant Južne komande SAD admiral Alvin Holsej ponudio je ostavku tokom sastanka prošlog meseca s ministrom odbrane Pitom Hegsetom, nakon što je postavio pitanja o zakonitosti napada. Epilog je da će napustiti tu funkciju u decembru, samo godinu dana nakon početka mandata.

Kanada se kao još jedan ključni saveznik SAD, koji je gotovo dve decenije pomagao Obalskoj straži u presretanju osumnjičenih trgovaca drogom, takođe distancirala od američkih vojnih napada.