Da li će Hrvatska izručiti Ukrajinca osumnjičenog za sabotažu Severnog toka u Nemačku?

Nemački istražitelji godinama tragaju za sedmočlanom grupom koju se tereti za sabotažu gasovoda Severni tok na području Baltika. Oni su, kako se sumnja, u septembru 2022. godine na nekoliko lokacija postavili eksploziv i teško oštetili cevi Severnog toka 1 i 2.

Samo jedan od sedmorice trenutno se nalazi u pritvoru u Nemačkoj. Reč je o Sergeju K. On je uhapšen prošle godine u Italiji, gde se nalazio na godišnjem odmoru. Nakon dugotrajnog pravnog postupka izručen je Nemačkoj, piše DW.

A pre nekoliko sedmica u Hamburgu je protiv njega podignuta i optužnica, između za ratne zločine. Tek treba da se vidi hoće li sud prihvatiti optužnicu i kada bi proces mogao da počne.

Drugi osumnjičeni uhapšen je prošle jeseni u Poljskoj. Reč je o Volodimiru Ž. Međutim, poljsko pravosuđe odbilo je da ga izruči Nemcima uprkos evropskom nalogu za hapšenje. On je protekle mesece proveo na slobodi. Prema informacijama nemačke vlade, iz Poljske je otišao u Ukrajinu. A uhapšen je u sredu (19. avgusta) u Puli.

Pohvale za saradnju sa hrvatskim vlastima

Prema informacijama stručnog pravnog portala LTO, on je navodno boravio u Hrvatskoj zbog snimanja jednog filma, odnosno fiktivnog političkog trilera čija je tema – sabotaža Severnog toka. Režiju potpisuje Amerikanac Dag Liman (poznat po hitu „Bornov identitet“), a u filmu glume holivudske zvezde Šon Pen i Ejdrijen Brodi.

Hoće li uspeti drugi pokušaj njegovog izručenja Nemačkoj? To je pitanje koje postavljaju brojni nemački mediji. Savezno državno tužilaštvo Volodimira Ž. tereti za protivustavnu sabotažu, odnosno teroristički čin usmeren protiv Savezne Republike Nemačke.

Hapšenje Volodimira Ž. u Hrvatskoj je komentarisao nemački ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint, rekavši da ovo sigurno neće biti poslednja mera u pokušaju rasvetljavanja napada na gasovod. Odgovorne osobe „odgovaraće za to“ pred licem pravde, rekao je bavarski političar.

Dobrint je pohvalio hapšenje Ukrajinca u Puli. Identifikacija je, kako kaže, usledila na osnovu saradnje Saveznog kriminalističkog ureda i hrvatskih vlasti. Dobrint je potvrdio da nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova sarađuje sa hrvatskim organima „kako bi se omogućilo izručenje“, ali je dodao da je reč o postupku koji može da potraje.

„Mi smo u svakom slučaju veoma zainteresovani za rasvetljavanje slučaja, odnosno za to da mogući počinioci dođu u Nemačku kako bi se ovde na odgovarajući način nastavilo procesuiranje“, rekao je Dobrint.

Kakav je stav Hrvatske u vezi sa napadom na Severni tok?

U Nemačkoj se sada, nakon što je propao pokušaj izručenja Volodimira Ž. iz Poljske, postavlja pitanje hoće li ga Hrvatska izručiti Nemcima? I kakav je uopšte stav hrvatskih vlasti o sabotaži gasovoda Severni tok? U analizi agencije dpa piše:

„Hrvatski konzervativni premijer Andrej Plenković, koji samostalno definiše spoljnu politiku članice Evropske unije na Jadranu, nikada se nije konkretno izjasnio o napadima na Severni tok. Njegova vlada je doduše podržala zaključke Evropskog saveta iz oktobra 2022, kada je to telo 'oštro osudilo napade na kritičnu infrastrukturu kao što je onaj protiv gasovoda Severni tok'.“

Plenkovićev stav o pitanju Severnog toka se, dodaje dpa, osetno promenio nakon ruske invazije na Ukrajinu: „Pre toga je izbegavao da kritikuje Severni tok, očigledno nije hteo da dovodi u pitanje kurs tadašnje savezne kancelarke Angele Merkel. Nakon početka rata protiv Ukrajine, koji do danas oštro osuđuje, insistirao je na tome da Evropa mora postati nezavisna od uvoza ruskih energenata.“

Dpa napominje i da je Hrvatska 2021. godine pustila u rad terminal za tečni gas na Krku, čime je ta zemlja „većim delom, a od 2024. i u potpunosti, prekinula uvoz ruskog gasa“.

Volodimir Ž. ima na raspolaganju i pravna sredstva kojima može da se bori protiv izručenja u Nemačku. Prema hrvatskom pravosudnom sistemu, postupak pred nadležnim sudom u Puli morao bi da bude okončan (uključujući i moguću žalbu) u roku od 60 dana, prenose neki nemački mediji.

Nakon što hrvatsko pravosuđe donese pravosnažnu odluku, izručenje Ukrajinca u Nemačku mora uslediti najkasnije u roku od deset dana. Agencija dpa ne očekuje da će vlada u Zagrebu, za razliku od poljskih vlasti, na bilo koji način „intervenisati“ u tekući postupak.

Vadeful: Pravosuđe ima odrešene ruke

Nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful smatra da slučaj neće imati negativne posledice po nemačko-ukrajinske odnose. Vadeful kaže svi nadležni istražni organi imaju zadatak da odlučno rasvetle okolnosti sabotaže Severnog toka.

Vadeful je podsetio da u Nemačkoj važi podela vlasti i da on kao političar „poštuje“ ono što pravosuđe radi: „Ako to bude potrebno, biće i krivičnopravnih posledica, i to bez obzira na to o kojoj osobi je reč. To načelo ne važi samo za domaće (građane Nemačke, prim. red.), već i za strance“, naglasio je Vadeful.

„Mogu samo da kažem da nemačko pravosuđe ima apsolutno odrešene ruke. I ja sam u svakom trenutku spreman i u stanju da to objasnim Ukrajini.“