Da li iranske rakete mogu ozbiljno da naškode Izraelu: Shahab 3 stiže za 20 minuta do Srbije

Izraelska vojska je saopštila da je Iran u utorak uveče ispalio oko 180 raketa i tvrdi da je većina presretnuta, u čemu su im pomogle i američke snage. Međutim, iranski državni mediji tvrde da su mnoge rakete pogodile ciljeve u Izraelu i da je navodno znatno oštećena izraelska vojna vazdušna baza, kao i gasno postrojenje.

Dan posle iranskog napada, izraelska vojska je negirala ove tvrdnje: iranski vazdušni napadi nisu naneli štetu avionima, bespilotnim letelicama ili kritičnoj infrastrukturi, uprkos tome što su vazdušne baze pogođene.

Pitanje koje se svakako postavlja jeste koje je rakete Iran koristio i koliko su moćne, s obzirom na to da je i Pentagon rekao da se radi o "duplo jačem napadu od onog u aprilu", kada je iz Irana ka Izraelu ispaljeno 36 krstarećih projektila i više od 120 balističkih projektila.

Domet iranske rakete Shahab 3

Da je napad koji se desio u utorak jači, potvrdio je i izvršni direktor Saveta za strateške politike Nikola Lunić, jer je Iran "implementirao naučene lekcije iz svog neuspešnog napada".

"Najnoviji iranski napad je bio mnogo opasniji nego onaj od 13. aprila ove godine iz prostog razloga što je Iran implementirao naučene lekcije iz tog neuspešnog napada i i identifikovao neke nedostatke izraelske protivvazduhoplovne odbrane. U veoma kratkom vremenu, Iran je lansirao oko 180 raketa čime je preopteretio izraelski sistem odbrane i omogućio da određeni broj raketa pogodi teritoriju Izraela", rekao je Lunić.

Govoreći o raketama, a prema grafikonu koji je sastavila američka Odbrambeno obaveštajna agencija, jasno je da se radi o velikom arsenalu, čiji domet raketa ide od 300 kilometara (Shahab 1), pa do 2.000 kilometara (Shahab 3). Koliko je mnogo tih 2.000 kilometara pokazuje i činjenica da ove rakete, ukoliko su lansirane iz Irana, kaže stručnjak, mogu doći čak do Srbije i to za 20 minuta.

"Teheran ne bi smeo da bude zadovoljan rezultatima"

U izveštaju Odbrambeno obaveštajne agencije se navodi i da Iran ima "najveći i najraznolikiji" arsenal balističkih raketa na Bliskom istoku. Da li Izrael zaista mogao da se odbrani u ovom slučaju?

Kako je viđeno na snimcima koji su kružili u medijima i na društvenim mrežama, poznati izraelski mehanizam protiv-vazdušne odbrane jeste "Iron Dome" ili "Gvozdena kupola" - smatra se jedinstvenom tehnološkom inovacijom koja Izraelu donosi veliku stratešku prednost i postao je glavni oslonac odbrane Izraela, što možete videti i u snimku ispod, gde je korišćen u odbrani Izraela.

Ipak, ovaj sistem odbrane je, kako kaže Lunić, koristan za obaranje i presretanje projektila i aviona na kratkim udaljenostima. Kako funkcioniše obaranje, pogledajte na grafičkom prikazu ispod. 

"Svoju protivvazduhoplovnu odbranu Izrael bazira na višeslojnoj odbrani u kojoj PVO rakete'Iron Dome' predstavljaju samo jedan segment nacionalnih PVO sposobnosti. Pored njih, izraelske oružane snage raspolažu i PVO raketama 'Arrow 3', 'Arrow 2' i 'David's Sling'. Popularan sistem Gvozdena kupola se koristi samo za presretanje projektila i aviona na kratkim udaljenostima, dok se za obaranje balističkih raketa koriste isključivo sistemi Arrow 2 i 3. Međutim, ne treba zanemariti da je održavanje, a posebno upotreba PVO nacionalnih sposobnosti takođe skupa jer je vrednost jedne Arrow rakete 3.5 miliona USD, David's Sling 1 milion USD, a Iron Dome 50.000 USD", navodi sagovornik N1.

Lunić ističe i da najefikasniji mehanizam odbrane predstavlja strateško savezništvo koje je Izrael izgradio sa SAD - ova država je upravo pomogla u obaranju iranskih raketa.

Podseća i da su u aprilskom napadu Irana učesvovali i Jordan i Saudijska Arabija u obaranju raketa lansiranih na Izrael. "To ukazuje da se geopolitička slika Bliskog istoka drastično menja, a Iran ostaje najdestruktivniji faktor destabilizacije regiona", dodaje Lunić.

Naš sagovornik navodi da, i pored velikog napada i utrošenih sredstava, Iran nije bio baš uspešan u nameri da Izraelu nanese štetu.

"Efikasnost je upitna. Iran u svom arsenalu poseduje značajne raketne sposobnosti, posebno onih sa suborbitalnom balističkom trajektorijom leta. Ono što je zanimljivo je da je cena tih raketa od tri do osam miliona američkih dolara zavisno od tipa, pa tako možemo zaključiti da je za ovaj napad Iran utrošio okvirno oko 900 miliona američkih dolara. Ukoliko pokušamo da analiziramo isključivo vojni kontekst odnosa cene i efikasnosti, Teheran ne bi smeo da bude zadovoljan rezultatima ovog svog čina", istakao je on.

Da je efikasnost upitna, potvrdilo je i pisanje Vašington posta, u kome se navodi da je oko 20 od oko 180 raketa koje je Iran ispalio na Izrael u utorak, probilo  protivvazdušnu  odbranu. Vazduhoplovne snage Izraela kažu da su uspešno sprečile takvu štetu i velike žrtve.

Šta pomaže u održanju raketnih sposobnosti Irana?

Jedno od pitanja koje se može postaviti je i odakle dolaze iranske rakete - da li se radi o "domaćoj proizvodnji" ili se, u celini ili u delu, uvoze iz drugih zemalja. Nikola Lunić kaže da ovaj proces nije u potpunosti transparentan.

"Iran odavno ima sposobnosti neophodne da proizvodi balističke rakete, a od ove godine je bar deklarativno najavio početak proizvodnje i poluprovodnika odnosno mikročipova. U savremenoj odbrambenoj proizvodnji, poluprovodnici predstavljaju neophodnu komponentu svih borbenih sistema, a posebno balističkih raketa. Problem je što izvoz tih proizvoda nije potpuno transparentan, jer mikročipovi ne predstavljaju naoružanje i vojnu opremu već robu dvostruke namene", ističe sagovornik portala N1. 

Samim tim,  kako kaže, netransparentan i masovan izvoz takvih proizvoda predstavlja održavanje raketnih sposobnosti Irana, ali i faktor produženja rata u Ukrajini.

"Iako je logično da kao jedan od najvećih izvoznika poluprovodnika u svetu, Kina opskrbljuje i Iran i Rusiju, ne treba se iznenaditi ukoliko se u komponentama raketa pronađu i delovi iz proizvodnje sa Zapada. Jednostavno, nije moguće potpuno kontrolisati cirkulaciju takve vrste proizvoda kada nam je profit postao norma uspešnosti poslovanja", smatra on.

"Ako Izrael napadne nuklearna postrojenja - eskalacija i radijacija"

Postavljalo se i pitanje o mogućnosti napada na iranska nuklearna postrojenja, a američki predsednik Džozef Bajden je rekao da neće podržati izraelski napad na iranska nuklearna postrojenja, pošto je Izrael najavio odgovor na iranski raketni napad u utorak. Lunić navodi da bi ovakva vrsta napada dovela do eskalacije sukoba, ali i radijacije.

"Nema sumnje da iranska nuklearna postrojenja predstavljaju najveću pretnju po Izrael. Međutim, pokušaj njihovog direktnog uništenja bi mogao da dovede do brze eskalacije sukoba i moguće radijacije sa katastrofalnim posledicama. Zbog toga ne treba očekivati izraelsko uništenje reaktora, ali isto tako ne treba isključiti ciljeve koji bi mogli biti značajni za razvoj iranskog nuklearnog programa", zaključio je naš sagovornik.