Pristalice bišeg predsednika Brazila Žaira Bolsonara upale su u centre državne moći u Braziliji, tražeći pomoć vojske i policije u spasavanju Brazila. U Peruu je posle smene predsednika više od 50 ljudi izgubilo život. U Kolumbiji je na vlasti levičarski predsednik koji kritikuje američku borbu protiv droge i približava se Venecueli. Gosti Global fokusa na N1 slažu se da na sve ove događaje širom kontinenta utiče i Vašington, ali se postavilo pitanje da li ovaj put tako što se nije umešao.

Pristalice bivšeg brazilskog predsednika Žaira Bolsonara upale su 8. januara u državne institucije u Braziliji, tražeći od policije i vojske da im pomognu da spasu zemlju od novog predsednika Lusa Injasija Lule da Silve.

Profesorka Lidija Kos Stanišić sa Fakulteta političkih znanosti u Zagrebu rekla je za N1 u Global fokusu da je nemoguće ne uporediti to sa upadom pristalica Donalda Trampa u američki Kongres. Međutim, ono što razlikuje ta dva događaja, prema njenim rečima, je to što su SAD razvijena i stabilna demokratija, za razliku od Brazila, i što policija i vojska nisu imale simpatije za takva dešavanja.

Petar Čolić iz Centra za studije Latinske Amerike na Fakultetu političkih nauka u Beogradu ocenjuje da se može reći da je to na neki način bio pokušaj puča, ali da on nije uspeo jer vojska nije stala na stranu onih koji su nezadovoljni izbornim rezultatima.

Dejan Mihajlović, profesor na Univerzitetu Monterej iz Meksika, ističe da se u Brazilu radilo o klasičnom pokušaju državnog udara i da to vrlo podseća na već viđeno u Hondurasu 2009. godine, Paragvaju 2012, Boliviji 2019. i nedavno svrgavanje Pedra Kastiljesa u Peruu.

Kako kaže, takav udar je osmišljen spolja, a trebalo je da bude izveden iznutra. On dodaje da su bolsonaristi dovezeni u Braziliju autobusima, državni organi nisu odmah reagovali, a pokušaj državnog udara je trebalo da izazove nemire i u ostatku Brazila i dovede do svrgavanja aktuelnog predsednika Lula da Silve.

Govoreći o mekim državnim udarima u Latinskoj Americi, Mihajlović kaže da postoji direktna umešanost SAD u skoro svim događajima u svim južnoameričkim državama i da treba dobro proučiti šta će se dešavati narednih meseci.

„Po prvi put u novijoj istoriji Latinske Amerike tri najveće ekonomije – Meksiko, Brazil i Argentina su u rukama levice koja je antiliberalna i antineoimperijalna i to ne pogoduje Vašingtonu u najnovijoj preraspodeli svetske moći“, napominje sagovornik Global fokusa iz Meksika.

Profesorka Kos Stanišić, s druge strane, veruje da Sjedinjene Države po prvi put nemaju vremena da se bave Latinskom Amerikom i da sada tolerišu stvari koje inače ne bi.

Tako se, prema njenom mišljenju, u Kolumbiji toleriše prvi levičarski predsednik koji promoviše mir s Farksom, dovodi u pitnaje američku politiku borbe protiv droga i otopljava odnose sa Venecuelom.

„SAD su trenutno mnogo manje opasnije i ne upliću se u dešavanja u Latinskoj Americi jer ih najviše interesuje granica sa Meksikom i sprečavanje imigracija. Bitna im je Ukrajina, Tajvan i šta se dešava na indopacifiku“, rekla je profesorka Kos Stanišić.

Petar Čolić sa FPN dodaje da je Latinska Amerika trusno političko područje, sklono prelasku iz demokratije u diktaturu, a da će se trend mešanja Amerike nastaviti, ali je pitanje u koliko j meri.

Govoreći o slučaju Perua, gde je predsednik Kastiljo opozvan i uhapšen, posle čega su izbili neredi u kojima je više od 50 osoba izgubilo život, profesor Mihajlović kaže da je u pitanju zloupotreba zakonskih procedura kako vi se stvorio privid legalnosti i da bi se jedan legalno izabran predsednik sa određenom dozom podrške svrgao sa vlasti.

„Biće veoma teško i u Čileu, i u Kolumbiji i u Brazilu. Sada smo u situaciji da ponovo vidimo da Latinska Amerika već sedam ili osam godina nije isključivo na radaru spoljne politike Vašingtona. Ali i dalje je SAD-u stalo da kontrolišu novoizabrane predsedike. Sada je čitava Latinska Amerika, osim Urugvaja i Ekvadora, pod uticajem ružičatog talasa i vlasti koje nisu prisne i ne izvršavaju naređenja Vašingtona“, rekao je Mihajlović.

Kos Stanišić smatra da se u Peruu nije desio nikakav državni udar, već da je u pitanju nestabilna demokratija i da se SAD u ta dešavanja nisu preterano uplitale.

Dodaje da u Peruu postoji neka vrsta klasne borbe između bogatijih belih delova stanovništva i autohnotnog stanovništva koje je levo orijentisano.