"Da li ste ikada platili za seks ili imali gej susret": Kako se traga za "prljavim vešom" potpredsedničkih kandidata SAD

Kako piše BBC, potencijalne kolege koje će se pridružiti Kamali Haris na listi demokrata za novembarske predsedničke izbore u SAD, moraće da odgovore na 200 pitanja, pre nego uopšte počnu ozbiljno da budu razmatrani.
Ispitivači - zvaničnici kampanje i pravnici koji volonterski učestvuju u tome radi prestiža, obično imaju mesec da iskopaju svako zrnce "prljavštine" koje mogu da pronađu.

Tim za kampanju Kamale Haris ima svega nekoliko dana da izabere potpredsedničkog kandidata demokrata, dok se rok za papirologiju bliži.

I sama sadašnja potpredsednica Haris morala je pre četiri godine da prođe isti proces, a trenutno procenjuje oko desetak kandidata, među kojima su guverner Džoš Šapiro i senator Mark Keli.

Pit Butidžidž, za koga se takođe pričalo da je jedan od potencijalnih izbora, upitan je ove sedmice da li su mogući kandidati svesni da ih proveravaju, na šta je sa osmehom rekao "da".

Ono što celi poduhvat čini posebno izazvonim je, što za razliku od predsedničkih kandidata, FBI ne proverava potpredsednike.

Proveravaju se poreske prijave, istorija bolesti, društvene mreže

Ispitivači će proveravati poreske prijave i istoriju bolesti potpredsedničkih kandidata. Mogu se logovati na njihove privatne naloge na društvenim mrežama. Pretraživaće medijske objave na društvenim mrežama njihove dece. I unuka, takođe.

Najmanji nagoveštaj bračnog neverstva, ili bilo koji drugi "kostur u ormanu", iskopaće.

Proveriće svaki zapis svake reči koju je potencijalni kandidat ikad izgovorio ili napisao.

Džim Hamilton, advokat iz redova demokrata, koji je procenjivao potencijalne potpredsednike za Džona Kerija, Baraka Obamu i Hilari Klinton, rekao je da se beleške napravljene u procesu uništavaju kasnije, kako bi se očuvao "strogi, strogi veo poverljivosti".

On je nadgledao više od 200 kandidata koji su preispitivali potpredsednika Hilari Klinton (ona je izabrala senatora iz Virdžinije Tima Kejna).

"Svi imaju nešto u svojoj prošlosti o čemu kasnije ne žele da pričaju. Ali, iznenadićete se, kad jednom ljudi uđu u proces, koliko su iskreni u svojim odgovorima", ispričao je Hamilton.

Obama: Ako nešto nismo otkrili o tebi, bolje sad kaži, ionako će isplivati

Even Baj, koji je bio u finalu da postane potpredsednik Baraka Obame u trci 2008, priseća se procedure koja je trajala skoro tri meseca i bila je kao "da imate kolonoskopski pregled teleskopom".

"Ceo tim se bavio mnome: računovođa, pravnik, lekar, znate. Razgovarali su s mojom ženom, sa mojim ocem", seća se bivši senator iz Indijane i guverner.

Ubrzo su pred njegovom kućom u Vašington D.C. počele da kampuju televizijske ekipe, a on se šokirao jednog jutra dok je doručkovao sa upaljenim televizorom i kada je čuo na MSNBC opasku da senatorova činija jogurta i granole "sigurno izgledaju ukusno".

Šef ispitivačkog tima pozvao ga je jednog dana zbog lažne internet glasine da je svojevremeno imao psihijatrijski tretman.

"I rekao sam da to nije istina. Ali, ako vi momci ne požurite i ne donesete odluku, moglo bi da postane istina", seća se svoje šale.

Na kraju je na listi ostalo 20 imena. Na kraju su ostali on i Džozef Bajden, tada delaverski senator.

Priseća se kako je "u velikoj tajnosti" prevezen avionom u Sent Luis u Misuriju u avgustu te godine da se sastane sa budućim predsednikom u njegovoj hotelskoj sobi. Razgovarali su oko tri sata.

"Tamo je bila skoro metar visoka gomila materijala, na koju je Obama samo pokazao i rekao: 'Prošao sam sve izveštaje o tebi, i ništa mi tu nije sporno'", priča Baj.

Obama je, međutim, dodao da ako ima nešto što njihov tim nije otkrio, da bih trebalo to da kažem, jer će svejedno isplivati, seća se Baj.

"I ja sam odgovorio, 'pa, vaši ljudi su odradili temeljan posao. Ali, ima verovatno dve ili tri stvari koje bi trebalo da vam pomenem'. I jesam", ispričao je Baj.

Obama ga je onda pogledao i pitao: "Je l' to to?"

"Ja sam rekao, 'da, to je to'. A on je kazao, 'dobro, nisi baš imao neki život, zar ne'", navodi Baj.

Baj nije želeo da otkrije šta je to pomenuo Obami u hotelskoj sobi, osim što je kazao da su u pitanju bile porodične stvari.

Na kraju je Bajden postao Obamin potpredsednički kandidat, a vođa kampanje Dejvid Pluf kasnije je citirao Obamu koji je kazao da je o izboru između njih dvojice odlučilo "bacanje novčića".

Nekad je proces provere bio uglavnom neformalan

Ponekad ispitivač može da postavi pitanje na koje niko nije pomislio, podižući potencijalnu "crvenu zastavu", čak i ako to ne znači kvalifikaciju.

Geri Ginzberg, koji je radio za kampanju Bila Klintona 1992, rekao je za BBC da se seća da je Al Gor ostao bez reči kada su ga tokom procesa proveravanja pitali da li ima prijatelje.

Uzdržani senator iz Tenesija se nakostrešio. Međutim, kada je pritisnut, nije mogao da imenuje ijednog, osim svog zeta i dvojice kongresmena. To što Al Gor nije imao društveni krug brinulo je glavne zvaničnike u kampanji.

Međutim, sa liste od 50 imena on je ipak izabran za potpredsedničkog kandidata. Ali, Gor se ipak borio da prevaziđe to što baš nije bio omiljen.

Proces provere je nekad bio uglavnom neformalan i mnogo manje invazivan, jer se smatralo nepristojnim da senatora ili guvernera pitate o njihovim ličnim stvarima.

Međutim, dve katastrofe u izboru potpredsednika promenile su sve zauvek.

Predsednički kandidat demokrata Džordž Megavern 1972. otpustio je svog potpredsednika posle samo 18 dana. On je izabrao senatora iz Misurija Tomasa Igltona, na osnovu dvominutnog telefonskog razgovora i bez ikakve provere njegove prošlosti.

Odmah je u medijima isplivalo da je Iglton dobijao terapiju elektrošokovima u bolnici za kliničku depresiju deceniju pre toga.

Saradnici Niksona počeli su da pitaju ispitivače: "Kako bi se Megavernu moglo verovati kad je na listu stavio ludaka?"

Na tadašnjim novembarskim izborima, republikanski kandidat za predsednika je ubedljivo porazio svog demokratskog kolegu Megaverna.

Ubrzo su ispitivači počeli da šire svoje mreže, da podrobnije proveravaju članove porodica potencijalnih potpredsedničkih kandidata, nakon je još jedna sramota prekinula trku u Beloj kući 1984.

Demokratskom kandidatu Volteru Mondejlu bila je potrebna promena u igri protiv Ronalda Regana te godine, pa je odabrao Džeraldin Feraro, prvu ženu potpredsedničku kandidatkinju ikada na nacionalnoj listi glavne partije.

Međutim, kampanja je bila obogaljena otkrićima o finansijskim ugovorima njenog muža koji se bavio nekretninama.

Predsednik Regan je pobedio u 49 saveznih država na ubedljivom reizboru.

Strah od svetala pozornice

Ponekad su potencijalni potpredsednici blistali na audiciji, ali bi bili neuspešni na političkoj pozornici.

Tim za kampanju republikanskog predsedničkog kandidata Džona Mekejna 2008. imao je samo 72 sata da ispita Saru Pejlin.

Saradnici su tada 44-godišnju guvernerku Aljaske pitali kako bi reagovala u krizi nacionalne bezbednosti u kojoj bi predsednik privremeno bio onesposobljen operacijom.

Prema tom scenariju, direktor nacionalne obaveštajne službe dolazi kod vršioca dužnosti predsednika Pejlinove i kaže joj da su otkrili Osamu bin Ladena.

Avion je iznad, spreman da ubije lidera Al Kaide. Ali, biće mnogo civilnih žrtava.

"Da li ćete pucati?", upitao je ispitivač Pejlinovu.

"Da, pucala bih jer sam predsednik SAD, ovo je naš najveći neprijatelj koji je odneo živote više od 3.000 Amerikanaca. A onda bih pala na kolena i molila za oproštaj zbog nevinih duša čije ću živote oduzeti", kazala je tada Pejlin.

Ispitivači su veoma bili impresionirani ovim odgovorom.

Međutim, kasnije kada je izabrana za potpredsedničku kandidatkinju, pokazalo se da Pejlin nije sposobna da odgovori na bazična pitanja novinara o tome koje novine čita. Uskoro se pokazala kao sklona gafovima i nespremna za političke duele.

Čak i kad se provere sprovode mnogo rigoroznije, konačna odluka je uvek na predsedničkom kandidatu.

Džordž Buš Stariji, jedan od 15 američkih potpredsednika koji su postali predsednici, oslonio se na intuiciju kada je izabrao malo poznatog senatora iz Indijane Dena Kvejla da bude njegov potpredsednik 1988.

Mada su pobedili, Kvejl (41) je više viđen kao obaveza nego kao dobitak za listu, kao što je opisano u knjizi "Prvi u redu" (First in Line) Kejt Andersen Brauer.

Novinari su potpredsedničkog kandidata pitali tokom kampanje 1988: "Koja vam je omiljena knjiga koju ste pročitali?"

Kvejl se okrenuo ka svojoj ženi Merilin i pitao je: "Koja mi je omiljena knjiga koju sam pročitao?"

Njegovi politički saradnici bili su zaprepašćeni.

Dakle, kad se sve zbroji, ni "teleskopska kolonoskopija" nije garant da je izabran kandidat bez mrlje, koji će moći da odgovori na sve izazove sa kojima će se suočiti tokom mandata. Ali, i predsednički kandidat može da pogreši, i samom sebi oteža eventualni boravak u Beloj kući.