Da li Švajcarska želi da postane još neutralnija?

U malom lokalnom pabu „Derbi“ u Ženevi, četvorica muškaraca uživaju u pivu posle posla. Beni, jedan od njih, pokreće goruću temu:

„Veoma je važno imati ovu neutralnost. Ne kao sada, kada je Švajcarska zbog Rusije stala na jednu stranu.“

U švajcarskom ustavu je zapisana obaveza neutralnosti. Uprkos tome, Švajcarska se, nakon izvesnog oklevanja, pridružila ekonomskim sankcijama zapada protiv Rusije, koja je napala Ukrajinu. To nije bila dobra odluka, smatra on, piše Dojče vele.

I prolaznica Hajdi, koja se zatekla u blizini, izražava skeptičnost: „Princip neutralnosti kod nas je dobra stvar. U budućnosti bi trebalo striktno da se držimo svoje neutralnosti.“

Narodna inicijativa za strože shvatanje neutralnosti

Slično zahteva i čovek koji u Švajcarskoj zapravo već važi za „političkog penzionera“. Kristof Bloher (85): pre nekoliko decenija bio je ikona desnokonzervativne Švajcarske narodne partije (SVP), nekadašnji poslanik u parlamentu, a jedno vreme čak i član švajcarske vlade.

Ovih dana ponovo se oglasio – kao vatreni zagovornik takozvane „Inicijative za neutralnost“, koju su pokrenuli krugovi iz njegove stranke.

Kako navodi Bloher, povratak tradicionalnoj neutralnosti 1938. je spasao Švajcarsku od uvlačenja u Drugi svetski rat. I to neutralnosti koja je išla daleko izvan principa vojnog nemešanja:

„Stručnjaci to nazivaju integralnom neutralnošću. To znači: apsolutna. To znači: neutralni smo i kada je reč o nemilitarnim kaznenim merama.“

Traži se odustajanje od sankcija

Nemilitarne kaznene mere – Bloher u jednom videu objašnjava šta tačno pod tim podrazumeva. Ovaj borbeni 85-godišnjak u neutralnost ne ubraja samo princip vojnog nemešanja, već i „ekonomske ili diplomatske sankcije“. Jer, prema njegovim rečima, „ko to radi, već je strana u sukobu“.

To znači da Švajcarska ubuduće ne bi smela da učestvuje u ekonomskim ili diplomatskim sankcijama, osim ako ne postoji odgovarajuća odluka Ujedinjenih nacija.

Tako stoji u nacrtu narodne inicijative „Za očuvanje švajcarske neutralnosti“.

I upravo to je najosetljivija tačka: na početku ruskog rata protiv Ukrajine, Švajcarska se – nakon kratke i kontroverzne debate – pridružila zapadnim sankcijama protiv Ruske Federacije. To je bila greška, kaže Bloher.

Ministar upozorava na izolaciju Švajcarske

To nije bila greška, poručuje, na primer, Inacio Kasis, švajcarski ministar spoljnih poslova iz liberalne Slobodne demokratske partije (FDP). Ne sme se ni zamisliti šta bi se dogodilo ako bi Bloherove zamisli o „integralnoj neutralnosti“ postale važeći zakon.

„Protiv država koje vode rat više ne bi mogle da se uvode nikakve sankcije“, kaže Kasis. „Današnje sankcije protiv Rusije, na primer, više ne bi bile moguće jer ih nije izglasao UN. To bi moglo da ima teške spoljnopolitičke posledice.“

Kasis strahuje da bi se u tom slučaju Švajcarska odsekla od zapadne zajednice država. Slično razmišlja i većina političara iz svih ostalih partija zastupljenih u parlamentu u Bernu – sa izuzetkom Bloherovog SVP-a.

Ta stranka ima ubedljivo najviše poslanika (62) u Nacionalnom veću, donjem domu švajcarskog parlamenta sa ukupno 200 mandata.

Pojam neutralnosti je fleksibilan

Činjenica je da pojam „neutralnost“ stoji u švajcarskom ustavu. Kako bi on konkretno trebalo da se primenjuje, tamo međutim ne piše.

Ministar spoljnih poslova Inacio Kasis stoga smatra da dosadašnji princip „fleksibilne primene“ ima smisla.

„Fleksibilno oblikovanje neutralnosti sačuvalo je Švajcarsku neozleđenom kroz geopolitičke potrese i ratove. Tako bi trebalo da ostane i u budućnosti.“

To bi u budućnosti trebalo da se promeni, uzvraća Kristof Bloher. O tome da li će on i njegov SVP proći sa ovom inicijativom za neutralnost, odlučiće se na narednom referendumu 27. septembra.