Kako navodi švedska državna televizija SVT, Danska i Švedska su uputile pismo Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija zbog negativnog uticaja koji curenje gasa može imati na životnu sredinu i klimu. Curenje iz gasovoda Severni tok 1 i Severni tok 2 u Baltičko more ekvivalentno je nekoliko stotina kilograma eksploziva.
Pročitajte još:
Danska i Švedska su u pismu Savetu bezbednosti izrazile zabrinutost da je curenje gasa jednako nekoliko stotina kilograma eksploziva.
Savet bezbednosti UN će, na zahtev Rusije, održati sednicu u petak kako bi se razgovaralo o curenju u gasovodima Severni tok 1 i Severni tok 2.
Danske i švedske vlasti tvrde da su zabeležena četiri curenja na gasovodima Severni tok 1 i 2.
Gasovod Severni tok 1 prostire se u dužini od 1.200 kilometara ispod površine Baltičkog mora, od ruske obale kod Sankt Peterbsurga do severoistočne Nemačke. Otvoren je 2011. godine, a maksimalni kapacitet ovog gasovoda je 170 miliona kubnih metara gasa, koji se šalje iz Rusije za Nemačku.
Severni tok 2, takođe, u ruskom vlasništvu proteže se paralelno sa prvim gasovodom. Izgrađen je u septembru 2021. godine, ali nije pušten u rad jer ga Nemačka nije odobrila. Projekat je u potpunosti zaustavljen samo nekoliko dana pre početka ruske agresije na Ukrajinu 24. februara.
