Demostat: Ima li evropske bezbednosti bez ukrajinske bezbednosti?

Svet 18. jun 202409:33 5 komentara
Michael Buholzer/Keystone via AP/Tanjug

Po prvi put, od početka rata u Ukrajini, okupio se veliki broj lidera iz najuticajnijih i najrazvijenijih zemalja sa svih kontinenata na Međunarodnoj mirovnoj konferenciji o miru o Ukrajini. Usvojili su zajednički dokument koji se odnosi na poštovanje Povelje UN o teritorijalnom integritetu, ali i tri ključne tačke za pregovore: nuklearnu bezbednost, zarobljenike i bezbednost hrane. Ovaj događaj može se tumačiti kao jačanje podrške Ukrajini, ali i pokušaj pritiska na Rusiju da sedne za pregovarački sto, piše danas Demostat.

Preko sto država i međunarodnih organizacija učestvovalo je na Međunarodnoj mirovnoj konferenciji o Ukrajini u švajcarskom gradu Lucernu. Među učesnicima konferencije bilo je 57 šefova država i vlada, fransuski predsednik Emanuel Makron, nemački kancelar Olaf Šolc, italijanska premijerka Đorđa Meloni, potpredsednica SAD Kamala Haris, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, Savet Evrope, Evropski savet, kao i posmatrači Vaseljenski patrijarh Vartolomej i Ujedinjene nacije. Srbiju je predstavljao ministar spoljnih poslova Marko Đurić, prenosi Demostat.

Švajcarska je bila domaćin konferencije u saradnji sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim. Iako Moskva nije pozvana, cilj konferencije je da otvori put budućem mirovnom procesu uz učešće Rusije.

Nakon drugog dana usvojen je dokument u kome se poziva na poštovanje teritorijalnog integriteta Ukraijne i poštovanje Povelje UN. “Ponovo potvrđujemo našu posvećenost principima suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalnog integriteta svih država, uključujući Ukrajinu, unutar njihovih međunarodno priznatih granica”, navodi se u dokumentu.

Osamdeset zemalja složilo se da bi to trebalo da bude osnova bilo kakvog mirovnog sporazuma za okončanje rata. Saglasili su se da su tri ključne tačke prioritet. Prva: nuklearna bezbenost (posebno se odnosi na nuklearnu elektranu Zaporožje); druga: bezbednost hrane koja ne sme biti korišćena kao oružje, napadi na trgovačke brodove u lukama i duž cele rute, kao i na civilnu lučku infrastrukturu su neprihvatljivi; treća: svi ratni zarobljenici moraju biti oslobođeni potpunom razmenom, sva deportovana i protivpravno raseljena ukrajinska deca, kao i svi ostali ukrajinski civili koji su protivpravno pritvoreni, moraju biti vraćeni u Ukrajinu.

Među onima koji su potpisali završni dokument su i Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija.

“Uspostavili smo okvir oko kojeg bi trebalo da se vode dalje diskusije”, navela je predsednica Švajcarske Viola Amherd u svom završnom obraćanju. Dodala je i da šefovi vlada “nisu govorili o oružju ili ratu, već o miru. Prvi put smo na najvišem nivou govorili o miru u Ukrajini.” Prema njenim rečima Švajcarska je spremna da nastavi da igra aktivnu ulogu u ovom procesu dijaloga i da je put ka miru u Ukrajini međunarodno pravo, posebno Povelja Ujedinjenih nacija.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da podrška zapadnih i drugih lidera pokazuje da se vladavina međunarodnog prava može obnoviti. “Dokazaćemo svima u svetu da Povelja UN može biti vraćena u punu efikasnost.” Izjavio je i da bi prisustvo Rusije na drugom mirovnom samitu o Ukrajini, pokazalo njihovu volju za mirom i njihovu želju da stave tačku na rat.

Dan pre otvaranja konferencije ruski predsednik Vladimir Putin pozvao je Kijev da odustane od svojih NATO ambicija i da preda četiri oblasti za koje tvrdi da Moskva na njih polaže pravo. Kijev ovu izjavu tumači kao Putinovu odlučnost da nastavi sukob.

Nakon više od dve godine Ukrajina se nalazi u veoma teškoj situaciji kada je u pitanju održavanje svakodnevnog života. Uništen je deo vitalne infrastrukture, poljopriverednog zemljišta, stambenih zgrada, škola, bolnica. Telekomunikaciona mreža je oštećena, a trećina zemlje je zasuta minama ili neeksplodiranim ubojitim sredstvima.

Potpredsednica SAD, Kamala Haris, najavila je u Lucernu, pomoć Ukrajini vrednu vise od 1,5 milijardi dolara za energetski sektor, humanitarnu pomoć i bezbednost civila u Ukrajini. “Ta sredstva će dozvoliti popravku energetske infrastrukture oštećene u ratu, povećanje energetske proizvodnje i ohrabrenje investicija u privatni sektor, kao i zaštitu energetske infrastrukture“, rekla je Haris u saopštenju. Sredstva su namenjena da odgovore na hitne potrebe izbeglica, interno raseljenih lica i zajednica pogođenih „brutalnom ruskom agresijom protiv ukrajinskog naroda“, piše u saopštenju.

Da li je ova konferencija ispunila očekivanja organizatora?

Iz dobro obaveštenih diplomatskih izvora Demostat saznaje da iako Moskva negira značaj konferencije u Lucernu, ipak je reagovala na samit, čak je pominjala i pregovore “pod svojim uslovima”. “Da je ova konferencija potpuno beznačajna, Moskva, ne bi organizovala ozbiljne diplomatke pritiske na određene zemlje da otkažu svoje prisustvo ili da pošalju predstavnike “nižeg” nivoa, navodi naš izvor. Kada sagledamo potvrdu savezništva koje je dobila Ukrajina i reakcije Rusije, moguće je da je ovo korak ka početku pregovora. Iako nije došlo do direktnog susreta poslate su poruke sa obe strane.

Za Evropu je sastanak bio povod da pokaže svoju konsolidovanu poziciju i izrazi podršku Ukrajini kao državi koju smatra delom svoje evropske porodice. Pored centralne teme poštovanja teritorijalnog integriteta u okviru Povelje UN, bila je i tema obnove Ukrajine.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare