Odlazak Dika Čejnija - jastreb čvrste ruke kojeg su se mnogi plašili

Čejni je rođen u Linkolnu, u Nebraski, a odrastao je u Vajomingu. Pohađao je Univerzitet Jejl, ali je od njega odustao, da bi kasnije stekao diplomu osnovnih i master studija političkih nauka na Univerzitetu u Vajomingu. Nije na Jejlu sve bilo uzaludno, pošto je upravo tu krenula klica njegove politike, oblikovana kroz stavove uglednog profesora međunarodnih odnosa Holta Vesterfilda, koji je verovao da Sjedinjene Države treba da budu odlučne u svojoj ulozi lidera slobodnog sveta. Profesor je svoje “jastrebske” spoljnopolitičke stavove kasnije ublažio, pa je spoljnu politiku Bušove administracije ocenio kao “pogrešnu”. Učenik je, pokazaće vreme, ostao stavovima veran i rigidno dosledan.

Odluka da ne bude deo vijetnamskog rata ispostavila se kao ispravna. Rovovi jesu bili za njega, ali ne blatnjavi, već oni politički, koji su često i blatnjaviji. Nakon što je u 21. godini uhapšen zbog vožnje u alkoholisanom stanju, brzo se, ne samo figurativno, otreznio, i oženio dve godine kasnije.

Zanat

Godine 1969. počinje da kali politički zanat, kojim je ovladao kao malo ko u američkoj politici. Prošao je Niksonovu administraciju, bio pomoćnik Donaldu Ramsfeldu u uticajnom ekonomskom forumu, asistent u Beloj kući, zamenik pomoćnika predsednika Džeralda Forda (bio i jedan od njegovih glavnih ljudi od poverenja u predsedničkoj kampanji 1976. godine) od 1974. do 1975. godine. Funkcije su se ređale kao na traci, kontakti umnožavali, uticaj rastao. Kada je Ramsfeld imenovan za ministra odbrane, Čejni je postao šef kabineta Bele kuće, nasledivši ga.

Čejni je brzo razumeo unutrašnje funkcionisanje Kongresa i izvršne vlasti, omogućavajući administraciji da efikasno upravlja zakonodavnim i političkim procesima. Kalio se u Predstavničkom domu kao predstavnik Vajominga, a njegovo zalaganje kroz vreme su prepoznali i republikanci, pa je desetak godina kasnije izabran za predsednika Republikanske konferencije u Predstavničkom domu.

Nije se libio da bude glasan. Protivio se prazniku u čast Martina Lutera Kinga, ali se zalagao da dobije svoj dan. Usprotivio se Reganovim sankcijama Južnoj Africi, rekavši da sankcije uvek pogađaju isključivo narod. Gde je bio tokom rata u Jugoslaviji…

Ministar odbrane i preuzimanje odgovornosti

Čvrsta ruka i drčnost prepoznata je i 1989. godine kada ga je Džordž Buš stariji imenovao za ministra odbrane (danas rata, u Hegsetovoj vojsci). On, Pit Vilijams i Pol Volfovic imali su pune ruke posla. Smanjivanje vojnog budžeta, intervencije širom Bliskog istoka, iračka invazija na Kuvajt, slanje trupa u Somaliju, eskalacija u Bosni (predvideo je rasparčavanje istočnoevropskih zemalja kao i sumornu dinamiku bliskoistočne slagalice), ubeđivanje Saudijaca da Amerikancima dozvole da postave svoje baze.

Nakon intervencije u Iraku kroz operaciju “Pustinjska oluja”, u kojoj je 147 američkih vojnika poginulo u borbi, a još 236 umrlo od posledica nesreća, glavno pitanje u javnosti bilo je da li su trupe Irak napustile prerano i da li je trebalo ići do Bagdada? Čejni je decidirano rekao ne. Nije hteo da čekić udari do kraja, već koliko je bilo potrebno, da parafraziram čuvenog političkog teoretičara Džona Miršajmera.

Pre dolaska Klintonove administracije bio je uticajan u Savetu za spoljne odnose, a bavio se i privatnim biznisom, sve do naredne političke ponude, najveće u njegovoj karijeri. Taj biznis kasnije je postao i više nego sporan. Kompanija za energetske usluge Halibarton u kojoj je bio izvršni direktor kasnije je dobila značajne vladine ugovore tokom rata u Iraku, što je dovelo od strane kritičara do optužbi za korupciju i favorizovanje. Za nas klasika, za Ameriku tada - skandal.

Potpredsednik(2001-2009). Kako je zavredeo Bušovo poverenje?

Čejni je bio na čelu Komiteta za izbor potpredsednika guvernera Teksasa Džordža W. Buša. Ta saradnja samo je učvrstila Bušovu veru u Čejnija, prvenstveno zbog njegovog ogromnog iskustva, dubokog razumevanja Vašingtona i nacionalne bezbednosti, kao i njihove zajedničke konzervativne ideologije, koja je usvojena nedugo nakon dolaska na vlast, nakon napada 11. septembra. Prihvatio je kandidaturu, postavši drugi čovek. Dugo je provejavalo mišljenje da je nekada delovalo da je prvi, pa ga je tako i Vašington post prozvao “predsednikom iz senke”.

On i Buš usaglasili su se kroz zajednički, tvrdokorni pristup borbi protiv terorizma i nacionalne bezbednosti. Ovo poverenje je dovelo do toga da Buš delegira značajna ovlašćenja Čejniju, posebno u pitanjima spoljne politike i nacionalne bezbednosti. 

Buš mlađi, koji je došao na dužnost sa manje iskustva u spoljnoj politici i sferi nacionalne  bezbednosti, cenio je Čejnijeve iskusne savete, pa je i sam rekao da će od tih saveta i zemlja imati koristi. Buš je maltene Čejniju dao kart blanš, pristup skoro svakom sastanku i procesu donošenja odluka.

Što bi Čejni izgovorio imalo je težinu Bušovih reči, što je za današnju nomenklaturu moći u američkoj administraciji nezamislivo, imajući u vidu Trampov manir vođenja politike. 

Krajem juna 2002. godine, Čejni je čak obavljao funkciju vršioca dužnosti predsednika od 7:09 do 9:24, prema ustavnim odredbama, dok je Buš bio podvrgnut kolonoskopiji. Tu funkciju imao je 21. jula 2007,  od 7:16 do 9:21, nakon što je Buš morao da bude sediran prilikom jedne rutinske intervencije.

Rat protiv terorizma na lažima - jedna je Sadamovo "oružje za masovno uništenje"

Čejni je bio jedan od kreatora rata protiv terorizma, huškajući javnost o navodnom oružju za masovno uništenje (dokazana laž) koje je Sadam Husein sakrio, njegovim vezama sa Al-Kaidom uprkos brifingu koji je Buš dobio od obaveštajaca 21. septembra 2001. godine da takve veze ne postoje.

Nakon američke invazije na Irak, Čejni je ostao nepokolebljiv u svojoj podršci ratu, navodeći da će to da bude „ogromna priča o uspehu“. Odlazeći često u Irak umeo je da protivnike rata naziva “oportunistima” i “cinicima”.

Kontroverze i skandali

Velika moć, donela je i veliku odgovornost, i pozornost. Oktobra 2005. godine, Vašington post je objavio da je kancelarija potpredsednika bila u središtu skandala sa curenjem informacija agencije CIA o Valeri Plejm, tajnoj agentkinji specijalizovanoj za neširenje nuklearnog oružja. Ispostavilo se da su informacije puštane u javnost od strane zvaničnika Bušove administracije (Čejnijev bivši šef kabineta, Luis „Skuter“ Libi) u pokušaju da se diskredituje njen tadašnji muž, koji je bio diplomata.

Njegova želja da posećuje zemlje u koje je slao vojnike mogla je da ga košta glave. Februara 2007. godine, bombaš samoubica je ubio 23 osobe i ranio još 20 ispred aerodroma Bagram u Avganistanu tokom njegove posete. Talibani su preuzeli odgovornost za napad, izjavivši da je Čejni bio njihova meta, kao i da je Osama bin Laden nadgledao operaciju.

Atentatu je godinu dana pre prethodio i bizaran incident, kada je Čejni slučajno pucao i ranio svog prijatelja, advokata Harija Vitingtona, tokom lova na prepelice u Teksasu. Kontroverzu je pojačala činjenica da se dva dana čekalo sa objavljivanjem informacije.

Najveća kontroverza koja ga je pratila bila je njegovo zalaganje za pojačane tehnike ispitivanja. Nakon napada 11. septembra, Čejni je bil zagovornik surovih tehnika ispitivanja, i onog najzloglasnijeg “voterbordinga” u kojoj je osumnjičena osoba vezana glavom nadole za kosinu, sa pokrivenim ustima i nosom, dok joj se voda poliva po licu, uzrokujući osećaj sličan davljenju. Ovu tehniku je CIA koristila kao „poboljšanu tehniku ispitivanja“ osumnjičenih operativaca Al Kaide u tajnim zatvorima (crnim lokacijama) u raznim zemljama, uključujući Tajland i Poljsku, nakon napada 11. septembra. Ova praksa je zvanično zabranjena izvršnom naredbom 2009. godine, kada je direktor CIA Leon Paneta izjavio pred obaveštajnim odborima Senata i Predstavničkog doma da je ta agencija osam godina krila informacije o tajnom antiterorističkom programu po direktnom naređenju Čejnija. Obaveštajni i kongresni zvaničnici rekli su da neidentifikovani program nije uključivao program ispitivanja CIA-e i da nije uključivao aktivnosti domaće obaveštajne službe. Vol strit žurnal je izvestio, pozivajući se na bivše obaveštajne zvaničnike upoznate sa materijom, da je program bio pokušaj sprovođenja predsedničkog ovlašćenja iz 2001. godine za hvatanje ili ubijanje operativaca Al-Kaide.

Nakon završetka drugog mandata, daleko manje turbulentnog, Čejni je kupio kuću u Vašingtonu u kojem je, kao i u Vajomingu živeo. Finansijski je podržao kandidaturu Mita Romnija sa četiri miliona dolara, da bi podršku, doduše samo verbalnu dao i Trampu 2016. godine, koja je došla i kao posledica višegodišnje averzije prema politici Baraka Obame koga je nazvao “slabim predsednikom”. Fascinacija Trampom bila je kratkog daha, pošto je na poslednjim predsedničkim izborima podržao Kamalu Heris.

Sa ženom Lin imao je dve ćerke i sedam unučadi.