Diktatori: Mugabe i autokratija u nehajnim svilenim odelima

Robert Mugabe rođen je 1924. godine u siromašnoj Šona familiji (bantu etnička grupa u južnoj Africi), u selu Kutama. Sin seoskog stolara, Mugabe je bio obučen za učitelja u rimokatoličkoj misionarskoj školi, pa je od 1952-1959 predavao u školama u Južnoj i Severnoj Rodeziji, i Gani.

Sa nacionalističkom politikom upoznao se još kao student na Univerzitetskom koledžu u Fort Hareu u Južnoj Africi, a to iskustvo opisao je kao prekretnicu u svom životu. Iako se marksizam navodio kao izvor najvećeg uticaja, u kasnijim intervjuima koje je davao naveo je aktivizam Mahatme Gandija tokom indijskog pokreta za nezavisnost kao presudan u oblikovanju njegove političke misli.

Mugabe se vratio u Rodeziju 1960. godine, a 1963. pomogao je prečasnom Ndabaningiju Sitoleu da formira Afričku nacionalnu uniju Zimbabvea (ZANU) koja se otcepila od Afričke narodne unije Zimbabvea, koju je vodio Džošua Nkoma. Godinu dana kasnije uhapšen je zbog "subverzivnog govora" zbog kojeg je proveo narednih deset godina u zatvoru. Pre nego što je sam dodatno razvio, i sam je uspeo autokratiju da spozna.

Nastavlja školovanje u zatvoru i stiče univerzitetske diplome iz ekonomije, administracije i prava na Univerzitetu u Londonu. Još u zatvoru, predvodio je državni udar 1974. svrgavši Sitolea sa čelne pozicije ZANU.

Nakon izlaska iz zatvora preuzeo je vođstvo ovog gerilskog pokreta je Zanu iz Mozambika, da bi ubrzo postao i predsednik istog, ujedno i vrhovni komandant snaga afričke oslobodilačke armije ZANLA.

Preplitanje vojnih i političkih funkcija kulminira nakon izbora 1980. godine kada postaje prvi premijer Zimbabvea, ujedno formirajući Republiku Zimbabve koja se oslobodila od britanske vladavine Rodezijom. Nakon sedam godina na vlasti, nacionalna skupština ga ponovo bira na period od četiri godine uz standardnu diktatorsku shemu, upakovanu kroz rupe u zakonima, rotiranje predsedničkih i premijerskih ovlašćenja, u zavisnosti ko se na toj poziciji nalazi.

Godine 1990. ponovo je izabran voljom većine, nakon nove ustavne revizije na period od šest godina. Njegov mandat je obeležila pretnja proterivanjem belih zemljoposednika koji su se protivili Zakonu o otkupu zemljišta iz 1992. koji je dozvoljavao vladi da ih preraspodeljuje crnim Zimbabveancima. Nakon isteka mandata, ponovo je izabran, kao jedini kandidat, nakon što su svi drugi protivkandidati odustali nekoliko dana pre izbora. Autokratije je već tada bila doktorirana.

Dvehiljadite i raskol sa starim saveznicima

Mugabe počinje da naređuje belim farmerima da predaju svoju zemlju, pa oko 4.000 farmera gubi svoju zemlju. U momentima opadanja poljoprivredne proizvodnje, Mugabe najavljuje prelazak na ekonomiju socijalističkog stila širom zemlje nakon 12 godina tržišne ekonomije, uz ingeniozni plan preraspodele zemlje po rasnim osnovama, uprkos najvećoj gladi u zemlji u poslednjih 60 godina. Takođe, povlači Zimbabve iz Komonvelta, pedesetčetvoročlane organizacije Velike Britanije i njenih bivših kolonija.

Nekada glađen, sada se našao na meti onih koji su ga nekada promovisali, olako date počasti, još lakše su počele da se povlače i oduzimaju. Evropska unija i Sjedinjene Države uvode ciljane sankcije Mugabeu i nekim visokim članovima stranke ZANU-PF nakon široko rasprostranjenih izveštaja o kršenju ljudskih prava.
Nove međunardone relacije nisu ga nimalo demoralisale politički, pa je reizabran na još jedan šestogodišnji predsednički mandat 2002. godine, tada pod velom optužbi za prevare i državno sponzorisani terorizam.

Pritisak za Zapada postaje sve veći, posebno nakon optužbi organizacije Human Rights Watch da se gladovanje koristi kao sredstvo podrške režimu među građanima Zimbabvea. Dok je poljoprivredna proizvodnja naglo počela da opada otkako je Mugabe započeo politiku otimanja zemlje, Univerzitet u Edinburgu povlači počasnu diplomu koju je dodelio Mugabeu 1984. za njegove zasluge u obrazovanju u Africi kao vid podrške narodu Zimbabvea. Ironija.

Preko Atlantika slična priča, Odbor staratelja Univerziteta u Masačusetsu opoziva počasnu diplomu prava koju je Mugabeu dodelio 1986, a "sankcijama počasti" priključuje se i britanska kraljica Elizabeta II koja Mugabeu oduzima vitešku titulu koju je 1994. dodelio bivši premijer Džon Mejdžor.

Dok guta gorke diplomatske pilule, na unutrašnjem planu ne popušta. Usred izborne prevare, nasilja i hapšenja usmerenih na stranku i pristalice opozicionog kandidata Morgana Cvengiraija, koji biva prinuđen da se povuče iz predsedničke trke, je da ispada iz trke, pa Mugabe pobeđuje u drugom krugu izbora, usred kontroverzi koje su dobile svetske razmere. Kao jedini kandidat polaže zakletvu za svoj šesti mandat predsednika Zimbabvea.

Pritisak opozicije ipak biva sve jači, pa Mugabe potpisuje sporazum o podeli vlasti sa političkim rivalom Cvengiraijem, kako bi pacifikovao višemesečne nemire. Ostaje predsednik, dok Cvengirai preuzima mesto premijera i koordinatora vladinih poslova 2009. godine.

Proslava rođendana i odlazak kod pape Franje

Za to vreme Mugabe okružen isključivo poslušnicima biva potpuno besvestan situacije u kojoj se nalazi. Svoj 85. rođendan proslavlja raskošnom zabavom, koja je koštala oko 250.000 dolara, uprkos činjenici da je Zimbabve tada zahvaćen ogromnom ekonomskom i zdravstvenom krizom, najvišom zvaničnom stopom inflacije na svetu, glađu, epidemijom kolere koja je samo avgusta te godine ubila skoro 4.000 ljudi. „Još uvek imam kontrolu i izvršnu vlast, tako da se ništa mnogo nije promenilo“, rekao je tada Mugabe okupljenim zvanicama (njih 2.000).

Rođendanski špalir je je prilično poneo, pa je pojačao i retoriku prema Zapadu zapretivši da će "zapleniti sve investicije u vlasništvu Zapada u Zimbabveu ukoliko njihove vlade ne uklone ciljane sankcije nametnute njemu i visokim članovima njegove stranke".

Unifikovani front međunarodne zajednice protiv Mugabea razbija niko drugi nega rimski papa. Mugabe stiže u Italiju na inauguraciju pape Franje 2013. godine uprkos zabrani putovanja u EU koja mu je nametnuta. Dolazak mu je odobren na verskim osnovama. A 89-godišnji Mugabe i njegova supruga Grejs kasnije su snimljeni i fotografisani kako pozdravljaju nasmejanog novog pontifa u Vatikanu.

Jedan britanski borac za ljudska prava izjavio je tada da je papa „napravio ogromnu grešku u proceni“ i „trebavši da izbegava Mugabea, kao vid javnog ukor aza njegove zločine i kao znak solidarnosti sa njegovim žrtvama“. Evropska unija takođe je bila konsternirana, da je neko kome je pre bilo mesto na optuženičkoj klupi Međunarodnog krivičnog suda, uživao u Vatikanu, uz amin italijanske vlade.

Po povratku kući, kreće paranoja i nepoverenje prema saradnicima, po uhodanoj matrici "svi drugi su krivi osim mene". Godine 2014. otpušta svoju zamenicu Džojs Mudžuru, nekoliko sati nakon što je ona odbacila optužbe da je planirala atentat na Mugabea. Glavni sekretar kabineta Zimbabvea Mišek Sibanda izjavio je tada je je Mugabe otpustio i osam ministara, nešto kasnije i potpredsednika Emersona Mnangagvu, potencijalno otvarajući put njegovoj supruzi Grejs Mugabe (tada je imala 52 godine) da ga nasledi.

Država, to sam ja.

Njegova žena na čelu države? To je i do tada trpeljivoj vojsci, i narodu, koji se nalazio u njegovim čvrstim mengelama, ipak bilo previše. Novembra 2017. godine vojni lideri Zimbabvea preuzimaju kontrolu, stavljajući Mugabea u kućni pritvor. Brojna oklopna vozila bila su raspoređena na ulicama glavnog grada Hararea, dok je Mugabe podnosio ostavku na mesto predsednika Zimbabvea, posle 37 godina autokratske vladavine.

Taj dan obeležila je neobična tišina u Harareu, redovi ispred banaka, uz brojne vojne punktove, gde su proveravane lične karte. Ono najvažnije, zgrade vlade, sudovi, međunarodni aerodrom bili su pod punom vojnom opsadom. Tako se završila još jedna neslavna diktatorska epopeja, a ona životna Mugabeova, okončana je 2019. godine, kada je preminuo u 95. godini.

Njegova dugovečnost vezivala se za spartanske navije, vojničko buđenje između četiri i pet. Jednom prilikom je izjavio:  „Mnogo sam puta umro, tu pobedio Hrista - on je jednom umro i jednom vaskrsao". Voleo je kriket, i mrzeo da gubi. Još za vreme nastavničkog perioda, kada bi igrao tenis, nakon poraza bi revoltiran bacao teniski reket i pognute glave napuštao teren, nikome se ne javljajući.

Pokojni zimbabveanski političar Edgar Tekere rekao je jednom prilikom za Bi-Bi-Si da je prilikom organizovanja proslave nezavisnosti 1980. godine, Mugabe izričito zabranio nastup Boba Marlija, dok mu je britanska pop zvezda Klif Ričard mnogo više bio po ukusu. Njegov stil obeležila su ekstravagantna odela, svilene kravate i marame. Njegovo treće dete iz braka sa drugom ženom Grejs Marufu, njegovom bivšom sekretaricom rođeno je 1997. godine, godinu dana nakon što su se venčali.