Milić: U Vašingtonu primećuju da je uticaj Rusije oslabio u našem regionu

Dan uoči izbora, Donald Tramp je posetio tri države, a Kamala Haris je u Pensilvaniji.

S obzirom na to da u SAD ne postoji koncept izborne tišine, kampanje se vode i tokom samog izbornog dana, podseća Dimitrije Milić, politički komentator iz Novi treći put.

"Izbor svake države je važan, s obzirom da su mnogi analitičari već naveli sedam država oko kojih se najveća trka vodi, zbog izborne pobede u elektorskom sistemu, jer trenutno, kao što možemo da vidimo, najviše je naglašena Pensilvanija, koja nosi na ovim izborima 19. elektora i to je država gde je najviše i resursa usmereno. Tako da možemo očekivati sigurno da će tu najviše biti pažnje posvećeno i što se tiče timova kandidata, ali i što se tiče, verovatno, i protesta koji dolaze nakon izbora", objasnio je u Vašingtonu.
Kamala Haris se dan pre u Mičigenu obratila pre svega muslimanskoj zajednici, sa kojom ima generalno problem zbog rata u Gazi.

"Kamala Haris ima vrlo težak zadatak, kao i demokrate generalno, kada se radi o Gazi, s obzirom na to da za demokratsku stranku u nekim prethodnim izbornim ciklusima glasa natpolovično jevrejska zajednica u Americi, ali natpolovično i ljudi islamske veroispovesti. I kada se dođe do pitanja koje deli tu bazu, onda je teško komunicirati tako da se sačuva i jedna i druga grupa. Iz tog razloga ona pokušava da poruči ljudima koji su islamske veroispovesti da bi, u slučaju dobijanja predsedničkog mesta, bila dosta obazrivija kada se radi o bezrezervnoj podršci Izraelu. S druge strane ne sme da pretera, jer značajan deo starije populacije, čak i starih demokrata, ali i jevrejska zajednica takođe glasa za demokrate". kazao je Milić.

Republikance to manje brine, objašnjava on, jer oni očekuju jake proizraelske poruke, kako su najveći deo glasačke baze republikanaca protestanti i evangelisti kojima je to vrlo važno pitanje.

"Trampu ovaj vid polarizacije možda i pomogne, jer će jedan broj muslimana glasati za kandidatkinju treće stranke Džil Stein", dodao je.

Na pitanje šta se može očekivati do Donalda Trampa nakon sutrašnjeg glasanja, on podseća da je Tramp uneo visok nivo nepoverenja u institucije, još otkako se kandidovao prvi put.

"Njegova politička retorika je bazirana na antielitizmu, gde iz njegovog ugla postoje neke elite građana, pa je samim tim on jedini predstavnik tih etničkih građana. I on od 2016. tada govori da će ga tada pokrasti i da će tada biti organizovana duboka država i ostali da mu uzmu pobedu. Međutim, kada je pobedio, odustao je od toga. Pa je opet iskoristio tu politiku u 2020, videli smo šta je sve bilo sa upadom u Kapitol. Ove godine manje-više koristi istu retoriku, spominje da je krađa u toku i opet ulazi u diskreditaciju celog političkog procesa. Tako da je on u tom smislu nepredvidiv, ali jeste predvidiv u onom delu koji se tiče generalnog negiranja institucija i izbornog procesa", kazao je on.

Upitan kako će se ovi izbori odraziti na Srbiju, kaže da je veoma važno pitanje odnosa u regionu, ali i uticaja velikih sila u regionu.

"Prvenstveno se misli na rastući uticaj Kine u ekonomskoj sferi. Može se reći da se i u Vašingtonu primećuje da je uticaj Rusije na okolnosti u Zapadnom Balkanu dosta manji nego ranije i da na neki način sa ratom u Ukrajini opada, ali ipak postoji jedan vid želje da se na neki način održi dugotrajna stabilnost u našem regionu i da regionalni odnosi ostanu na vrlo visokom nivou", odgovorio je.
I demokrate, i republikanci to žele, ali pristup im je drugačiji.

"Demokrate uvek više teže institucionalnom pristupu, saradnji sa Evropskom Unijom i multilateralizmu. Kod republikanaca se primeti direktniji pristup koji manje-više pokušava da zaobiđe Brisel, naročito Berlin i Nemačku", kazao je.

Na pitanje da baš to vlastima u Srbiji odgovara, Milić kaže da se oni verovatno više nadaju Republikanskoj partiji.

"U Republikanskoj partiji sa Donaldom Trampom postoji jedan diskontinuitet odnosno ono što je republikanski establišment i sve manje republikanskog establišmenta u Trampovim krugovima. Tako da to jeste neki prazan list papira, a sa tim novim Trampovim krugovima postoje neki izgrađeni odnosi sa vlastima u Srbiji. Ali ako bi se nastavila demokratska administracija sa hipotetičkom pobedom Kamale Haris, verovatno možemo očekivati kontinuitet slične politike, ali sa drugim licima. Kamala Haris u nekom smislu takođe predstavlja jedan prazan list papira u odnosu na Srbiju, jer se nije mnogo oglašavala oko Srbije i Zapadnog Balkana, a sa druge strane nije osoba koja je vezana za 1990-e i celo to nasleđe koje prožima domaću javnost", rekao je on.