Dirljive spasilačke priče iz Turske i Sirije: Čudotvorci koji nikad ne gube nadu

Spasilačke ekipe stižu sa svih strana sveta ali im probleme izazivaju hladnoća, nestašica hrane i vode.

Na stadionima i porušenim gradskim centrima podižu se redovi šatora, a letnja odmarališta na Mediteranu i Egeju van zone zemljotresa otvaraju hotelske sobe za evakuisane. Među beskućnicima je mnogo izbeglica iz Sirije.
"Videli smo mnogo užasa, bitke, tenkove... i nismo se uplašili, pobegli smo u planine, pa došli ovde. A sad? Na koja vrata da zakucamo", pita se Bahjat Selo, izbeglica iz Sirije.

Zbrinjavanje beskućnika je sledeća stepenica. Sad se osluškuje svaki zvuk koji dolazi iz dubine ruševina.

Jedna tinejdžerka izvučena nakon što je 107 sati bila zarobljena ispod ruševina. Ona može da komunicira i pomera ruke, a reporteri iz Turske ocenjuju da je reč o čudu.

Dvadesetsedmogodišnja Rabija Ofkeli izvučena je svesna posle 110 sati u mraku ruševine. Imala je snage i da se zahvali spasiocima.

Ako može gore od pakala posle zemljotresa onda je to gore u Siriji.

"Mogućnost da se ljudi izvuku ispod ruševina mala, ali se nadamo da ćemo spasiti ljude koji su živi. Nažalost, do sada smo izvlačili samo mrtva tela", kaže oficir jermenskog spasilačkog tima u Siriji Melik Aslijan.

Jedan petogodišnji Sirijac je npr. u zemljotresu izgubio celu porodicu.

Iz Turske, s druge strane, i dalje stižu ohrabrujuće vesti. Dvoje dece i njihovu majku spasli su španski vojnici. Prvo je izašla majka. Dečak i devojčica su preživeli četiri dana ispod srušene zgrade u Nurdagiju

Nemački spasioci izvukli su živu ženu iz ruševina posle 104 sata. "Svima nam je laknulo. Tako nam je laknulo. Žena se izvukla, nije odustala", izjavila je članica spasilačkog tima Tamara Rajher.

Ali priča sa srećnim krajem sve je manje, a broj mrtvih koje spasioci izvlače iz ruševina sve je veći. Ipak nada još ima.