Dečji dodatak u EU: Negde ga isplaćuju i nakon punoletstva, a u jednoj zemlji je čak 638 evra

Ko ima pravo na dečji dodatak?

Većina država ima univerzalan sistem za određivanje dečjeg dodatka: Austrija, Belgija, Estonija, Finska, Nemačka, Mađarska, Irska, Latvija, Luksemburg, Rumunija, Slovačka i Švedska.

Takođe, dečji dodatak za svu decu imaju i Danska, Italija, Holandija, Litva i Malta samo što iznos dodatka zavisi od prihoda porodicei.

U Francuskoj dečji dodatak takođe zavisi o porodičnih prihoda, i isplaćuje od rođenja drugog deteta.
U Hrvatskoj, Bugarskoj, Kipru, Češkoj, Grčkoj, Poljskoj, Portugalu, Sloveniji i Španiji dječji dodaci se isplaćuju na osnovu cenzusa porodičnih primanja.

U Sloveniji su iznosi određeni na osnovu dohodka porodice ali najbogatiji nemaju pravo na isti. Za materijalno najugroženije, odnosno, ako je prosečni mesečni dohodak po članu porodice do 221,46 evra, Slovenija za prvo dete isplaćuje dodatak 135,44 evra, za drugo 148,97 evra, za treće 162,53 evra.

U Italiji, takođe, sva deca imaju pravo na dodatak i on zavisi od visine prihoda, imovine i sastava porodice kućanstva.

U Nemačkoj dodatak za svako dete iznosi 250 evra, u Irskoj 140 evra. U Austriji pravo na dodatak imaju sva deca, samo što se on razlikuje od uzrasta deteta.

U Belgiji sva deca, takođe, imaju pravo na dečiji dodatak a on zavisi od toga u kojem delu zemlje žive.

U Luksemburgu sva deca primaju 299,86 evra, koji se uvećava za 22,67 eura za decu starosti od šest do 12 godina, te za 56,57 eura za decu stariju od 12 godina.

Holanđani takođe isplaćuju dodatak za svu decu nezavisno od toga koliki su prihodi porodice.

Neke zemlje deci isplaćuju dečiji dodatak i posle punoletstva, na primer u toku studiranja. Neki daju više najmlađoj deci, a neke starijoj, piše Večernji list.

Različito uređeni sistemi

I Mađarska isplaćuje svoj deci dodatak iako su iznosi skromniji nego u zapadnim i severnim zemljama EU-a.

Bugari isplaćuju dodatak samo najsiromašnijim porodicama, odnosno ako su mesečni prihodi po članu domaćinstva manji ili 261 evro. Česi isplaćuju doplatak samo za decu materijalno najugroženijih.

Grčka, takođe, ima cenzus kod isplate dečijeg dodatka koji zavisi od godišnjeg prihoda porodice i broja dece.

U Portugalu se dodatak zasniva na osnovu cenzusa, odnosno, mesečnom dohotku porodice i zavisi od broja i uzrasta dece.

U Španiji je u porodicama sa godišnjim prihodom do 31.100 evra maksimalni dodatak za decu 100 evra i najveći je za decu uzrasta do tri godine.

Francuska dečiji dodatak isplaćuje od drugog deteta i to 142,70 evra za drugo dete, 325,53 evra za treće, 182,83 za četvoro i više dece. Ali se dodatak umanjuje ako prosečni godišnji prihod porodice premašuje 70.074 evra u porodici sa dvoje dece, 75.913 evra u porodici sa troje djece, i 81.752 evra u porodici sa četvoro.

Univerzalni dečji dodatak u Skandinaviji

Očekivano, i u skandinavskim zemljama postoji univerzalni dečji dodatak.

U Danskoj ga primaju sva deca, ali ako je godišnji dohodak roditelja veći od 114.651 eura iznosi se umanjuju za 2 odsto razlike između godišnjeg dohotka i gornje granice. Danci za decu do 2 godine isplaćuju dodatak od 638 evra, zatim 505 evra za decu od tri do šest godina, 397 evra za decu od sedam do 14 godina i 132 evra za decu od 15 do 17 godina.

U Finskoj dečji dodatak za jedno dete u porodici iznosi 94,98 evra, za drugo 104,84 evra, za treće 133,79 evra, za četvrto 164,24 evra, a za petoro i više dece 182,69 eura.

U Švedskoj svako dete ima pravo na 117 evra dodatka koji se uvećava za drugo dijete za 14 evra, za treće dodatnih 54 evra, za četvrto za 95 evra, za peto 117 evra.

U Estoniji prvo i drugo dete primaju 80 evra dodatka, a troje i više dece 100 evra.

U Latviji prvo dete prima 25 evra, drugo 100 evra, treće 225 evra, a četvrto i svako sledeće 100 evra.

Litva izdvaja 85,75 evra za svako dijete, s tim da se porodicama sa niskim dohotkom isplaćuje još dodatak od 50,47 evra po detetu.