Đukić: Rusija uvek sledila samo svoje interese, a vlast u Srbiji za nju vezana pupčanom vrpcom

Svet 22. feb 202415:58 > 16:02 227 komentara

Posle dve godine rata u Ukrajini svedočimo porazu Rusije u prvobitno najavljenom blickrigu, gubitke na Krimu i Crnom moru, tome da je Evropa konačno shvatila da je ovo evropski rat, ali i da je vlast u Srbiji za Rusiju vezana pupčanom vrpcom, iako je Rusija uvek svoje interese stavljala ispred srpskih, rekao je Srećko Đukić, nekadašnji ambasador u Belorusiji.

Gostujući u emisiji Studio Live, on je podsetio da kada je pre dve godine počela ruska invazija, Rusi su sejali optimizam da je to blickrig.

„Govorili su da će Kijev pasti za tri dana, Ukrajina za nedelju, da će izbiti na granicu sa Poljskom i da će glavni Putinovi ciljevi biti izvršeni – demilitarizacija i denacionalizacija Ukrajine“, rekao je on.

Posle dve godine Ukrajina ima više oružja nego ikad, a od nacizma ne vidimo ni traga, ni glasa.

N1

„Bilo je nekih tragova nacizma ranije, ali danas ne. Tako da ciljevi ruskog rata nisu ostvareni, štaviše Rusija je doživela poraz u blickrigu, u ukrajinskoj ofanzivi na harkovsku oblast. Rusija praktično doživljava poraz na Krimu i Crnom moru. U prvoj godini rata uništena je ruska krstarica, kraljica ratne mornarice. Potopljena je ukrajinskim oružjem“, tvrdi on.

U 2023. godini uništeno je oko 25 odsto kapaciteta ruske crnomorske mornarice, dodao je, kao i štab crnomorske flote na Krimu.

„Posle Bahmuta, Avdejevka je pala posle 10 godina sada. Kažu da tamo vise zastave Donalda Trampa. Zahvaljujući Donaldu Trampu Avdejevka je pala, jer nije bilo slanja oružja i ukrajinska vojska je morala da se povuče“, rekao je Đukić.

Mišljenja je da će Ukrajinci uspeti da stabilizuju front na novim linijama.

Evropski rat

„Amerika poslednja tri meseca nije glavni liferant oružja i municije Ukrajini. Evropa se prestrojila pod uticajem zemalja koji u perspektivi ruske eventualne invazije. To su pre svega pribaltičke zemlje Poljska, Češka, Slovačka, pa i Mađarska i Rumunija. Shvatile su i glavne evropske zemlje da je ovo evropski rat i da se moraju angažovati“, kazao je.

Anatolii STEPANOV / AFP

Đukić dodaje da je objavljeno da će evropske NATO zemlje ove godine izdvojiti 386 milijardi evra za naoružanje.

„To prevazilazi ruska izdvajanja za ovu godinu od 220 milijardi. NATO zemlje u proseku izdvajaju već više od dva odsto BDP. Ruska izdvajanja su već više od trećine BDP-a, to su ogromna izdvajanja i pitanje je koliko će ekonomija još moći da ih izdrži“, rekao je bivši ambasador.

„Vrtoglava trka u naoružanju“

Počela je vrtoglava trka u naoružanju sveta, podvukao je on.

„Mislim da Evropa do pre nekoliko meseci nije shvatala i nije izašla iz ideje Evrope mira, stabilnosti i odsustva rata. Ponovo smo u Hladnom ratu. Onaj prvi je odlikovala trka u naoružanju, nažalost ovaj odlukuje i rat na tlu Evrope“, izdvaja on.

„Nepoverenje u ruske pozive na mir“

Đukić kaže da je Putin sam sebi dao autogol jer nije hteo NATO na svojim granicama, a sada je Finska postala, a Švedska postaje članica Alijanse.

Povezane vesti

„To je poraz ruske politike i nesagledavanje dubine problema. Rusija je došla u poziciju da joj niko ne veruje, pa ni njenom pozivu na mir. Šta ona nudi – mir da se prizna okupacija tih teritorija ili nešto drugo? Kako joj verovati, ako je Rusija mogla da pogazi Budimpeštanski memorandum, koji je garantovao mir Ukrajini i zbog kog je ona predala Rusiji ili uništila svoje nuklearno naoružanje? Sigurno da je Rusija nikada ne bi napala da je ostavila sve to naoružanje“, istakao je on.

Rusija na raznim nivoima mir, ali ne precizira detalje, ponovio je.

AFP/ Aris Messinis

„Ona traži Krim, Zaporožje, Herson, dve Donjecke oblasti da se pripoje Rusiji. Ko bi pristao na kapitulaciju dela zemlje? Ali i da se to desi, ko bi verovao Rusiji da neće tražiti još četiri oblasti, pa onda i celu Ukrajinu? Ako druge zemlje strahuju od Rusije, pitanje povratka poverenja u rusku politiku je najvažnije. Ne vidim iskrenu želju za pravednim mirom. Ne može biti zadovoljna Ukrajina da izgubi toliku teritoriju, niti Rusija može očekivati da će ona biti ta koja diktira pravila mira“, kazao je Đukić.

„Duga priprema za rat, ali zalihe se troše“

Potpuno je sada jasno da se Rusija za ovaj rat spremala dugo, smatra.

„Ona se dobro spremila što se tiče finansija, tehnike, oružja… Smatra se da ima još manje od polovine predviđenih sredstava, ali ta se sredstva ubrzano troše“, rekao je.

Povezane vesti

Sankcije su ogromne, ali Rusiju posebno pogađa uvođenje sekundarnih sankcija, dodao je.

„Rusija je dosada uspevala da trguje preko Kine, Kazahstana, Turske, Jermenije… Amerikanci sada uvode sankcije bankama preko kojih se trguje u interesu Rusije. To jako pogađa rusku privredu i finansije“, opisao je.

Ne možemo, dodaje, proceniti kada će biti kraj rata.

„Vidimo da Rusija nema snage da pobedi Ukrajinu, s druge strane Ukrajina sada vrši duboku reorganizaciju svog vojnog kapaciteta i podiže svoju vojnu industriju, uz celu Evropu koja će je snabdevati naoružanjem i opremom. Moguće da ćemo nešto više o kraju rata znati krajem ove godine“, mišljenja je.

„Rusija je svaki put svoje interese stavila ispred srpskih“

To će se možda poklopiti sa američkim izborima, podseća.

„Mnogi se vezuju za Trampa i pitaju kako će se on ponašati. Mada, iz Amerike stižu glasovi da njegova politika prema Ukrajini njemu ne diže rejtin, već ga obara“, tvrdi Đukić.

REUTERS/Rebecca Cook

Posle dve godine rata Srbija nije uvela sankcije Rusiji, a Đukić smatra da vlast u Srbiji to neće uraditi ni pod kojim uslovima, dok možda neke sankcije ne budu uvedene Srbiji.

„Vlast u Srbiji je pupčanom vrcom vezana za Rusiju i ne namerava da to da otkloni. Mada, ne mogu iz toga da vidim šta Srbija dobija. Da li je to što narod misli da će nam Rusija spasiti Kosovo. Istorija nam to ne govori. Godine 1999, ranije i kasnije Rusija se vrlo pragmatično odnosila. Uvek se vodila svojim interesom, a ne interesom Srbije. Kada su joj trebale pare od MMF-a, ona je uvek u Savetu bezbednosti bila na strani većine, ne Srbije ili SRJ“, podsetio je on.

Sve i da se sutra zavšri rat, Rusija će imati „milion problema“, istakao je.

„Treba to urediti sa Zapadom, a Srbija će biti potkusurna moneta kao što je uvek bila. Rusija će u Savetu bezbednosti glasati za to da Kosovo prođe, ako bude u pitanju njen interes. Nemate načina da osigurate obećanja koje vam daje velika sila. Ja u to obećanje ne verujem. Govorili su nam i da će napraviti Južni tok mnogo veći nego što jeste, a napravili su mali naftovod koji ide preko Bugarske i Srbije, sa vrlo neizvesnom sudbinom“, zaključio je on.

Povezane vesti

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare