Dok traju više ili manje iskreni diplomatski napori da se ratni sukob na istoku Ukrajine izbegne, Ukrajinci i Rusi strahuju od novog talasa nasilja. Ipak i vojnici i civili su više od političara ubeđeni da rata neće biti.
Na samoj liniji fronta, gde se još povremeno puca, ukrajinski vojnici sa strepnjom i nadom prate pregovore Rusije i SAD.
„Svi smo ovde zabrinuti zbog situacije. Svi evakuišu ambasade, svoje građane… Siguran sam da se ništa neće desiti“, rekao je jedan ukrajinski oficir.
Ukrajina je u isčekivanju ruskog napada otpočela mobilizaciju rezervnog sastava vojske.
POVEZANE VESTI:
„Većina nas je odslužila obvezni vojni rok. Mnogi su bili i u borbam na istoku. Ali ima puno ljudi koji nemaju takvo iskustvo. Potrebna im je obuka“, kaže gradonačelnik Lavova Andrij Sadovji.
„Naša zemlja je u ratu već osam godina, tako da vežbe moraju da budu redovne“, dodaje ratni veteran Volodimir.
Ukrajinci su svesni da o njihovoj sudbini odlučuju sada velike sile i da nemaju mnogo izbora.
„Šanse za invaziju su male. Verujem da je ovo samo informacioni rat koji ima za cilj da se ljudi uplaše i da se stvori panika“, smatra ukrajinski vojnik.
Ipak najteže je na liniji prekida vatre. Sa druge strane fronta, gde je takođe Ukrajina, ali žive pretežno etnički Rusi, zabrinutost nije manja. I civili i vojnici u otcepljenim regijama Donjeck i Luganjsk nisu sigurni šta se sprema.
„Tako loše živimo. Vode nema. Hvala vojsci dali su mi drva. Vidiš li kako mi ovde živimo?“, poručuje radnik ministarstva za vanredne situacije.
Strah od sukoba je opipljiv. Niko ne želi rat.
„Sada ste na prvoj liniji fronta. Niko ne zna što se događa noću. Razbiće nas i to je sve. Kuda da idemo? Ovde živimo. Ovde smo rođeni“, dodaje radnik.
Stanovnici Donjecka i separatistički borci koje podržava Rusija obeležili su sedmu godišnjicu smrtonosnog granatiranja trolejbuske stanice, za koju se međusobno optužuju obe strane.
„Što se mene tiče stanovnici Donjecka i Luganska su deo naroda Rusije. Moramo da živimo zajedno. Želimo mir i zaštitu, želimo stabilnost“, rekla je Jekatarina, stanovnica Donjecka.
Dok se na granicama Rusije i njenih suseda iz NATO gomilaju vojske i stižu zapaljive izjave o neizbežnosti rata, ukrajinski građani i Rusi i Ukrajinci strepe da bi oružje svarno moglo da progovori, kao da se i ova neizvesnost, koja traje osam godina, može nazvati mirom.
Komentari ()
Vidi sve komentare