Dopisnica sa Bliskog istoka za N1: Glavni cilj Izraela je promena režima u Iranu, do nje će teško doći bez kopnene intervencije

Povodom navoda da CIA očekuje da bi kurdska pobuna u Iranu mogla da izazove lavinu događaja i dovede do promene režima, ona navodi da takva očekivanja jasno pokazuju cilj koji je od početka rata bio prikriven.

"Kada je počeo rat, svi su govorili da nema jasnog cilja, izbegavali su da kažu da je cilj promena režima, ali su odbijali da šalju trupe na tlo Irana. Iran je pet puta veći nego Irak, planinska je geografija i na terenu je mnogo teže boriti se sa njim. Međutim, da bi došlo do pobede i da bi doveli svoje ljude na vlast, ne bi bilo dobro da promena režima dođe od strane Izraela ili Vašingtona. Procurela je vest da je Tramp uspostavio vezu sa Kurdima koji žive u Iranu“, navodi Kumer i objašnjava da su se Kurdi i pre rata borili za autonomiju unutar Irana.

"Kurda ima preko deset miliona, oni su dobro organizovani i naoružani, mada su sve političke partije izvan zemlje. Analitičari iz kurdske dijaspore kažu da su se oni oduvek borili za autonomiju u okviru Irana. Iskustvo koje imaju je veliko, iako su često bili na strani Vašingtona u ratovima na Bliskom istoku, od Iraka, gde je Sadamu Huseinu bilo dozvoljeno da protiv njih upotrebi hemijsko oružje, jer se tamo nalaze velika nalazišta nafte, do Sirije gde su Kurdi držali deo severa zemlje, braneći naftna polja“, objašnjava ona.

Kumer navodi da je njihova rasprostranjenost u inostranstvu jedan od problema zbog kojih se sumnja u njihovu uspešnost unutar Irana.

"Poenta je u tome da bi Kurdi mogli da se bore, ali postoji skepsa među njihovim rukovodstvom u inostranstvu. Oni su dobro organizovani i naoružani od strane Amerikanaca, a među borcima u dijaspori ima i mnogo žena. Ipak, Kurdi su jedan tragičan narod koji živi u više zemalja Bliskog istoka“, dodaje ona.

"Naravno da je režim u Iranu brutalan prema svojim građanima, odgovoran za mnoge napade u svetu, ali imaju pravo da se brane"

Ona se osvrnula i na prirodu trenutnog režima u Iranu.

"Naravno da je to represivan režim, brutalan prema sopstvenom stanovništvu i odgovoran za mnoge napade u svetu. Najpoznatija je eksplozija u Bejrutu u kojoj je poginuo veliki broj američkih vojnika. Oni su odgovorni i za bombu bačenu na ambasadu Izraela u Buenos Ajresu. Treba da razbijemo iluzije o prirodi tog režima. Ali, prema međunarodnom pravu, to je zemlja koja je napadnuta i ima pravo da se brani", navodi dopisnica sa Bliskog istoka.

Kumer ističe da je ovaj rat od samog početka više važan za Izrael nego za SAD.

"To je prvenstveno rat Izraela. On ima opravdan strah da bi mogao da se nađe u ratu sa zemljom koja ima nuklearno oružje. Niko od nas nema prave informacije, ali ako je Tramp u junu prošle godine gađao tri nuklearna postrojenja u Iranu i rekao da su uništena, zašto se sada vodi novi rat? Bivši izraelski premijer Benet rekao je da su morali da otpočnu rat jer su dobili informacije da Iranci sklanjaju nuklearna postrojenja i da su ona duboko zakopana ispod planina“, navodi nekadašnja dopisnica sa Bliskog istoka.

Kumer objašnjava da su za Izrael trenutno mnogo veći problem balističke rakete, koje je teže oboriti i koje imaju veliki domet, iako ne mogu da dosegnu do Amerike.

Na pitanje da li je iznenađenje što je Iran gađao zemlje Zaliva, ona kaže:

"Oni su rekli da će izvršiti odmazdu prema svima koji imaju američke interese u regionu. Međutim, počeli su da gađaju civilnu infrastrukturu, a sada su napadnuta i naftna postrojenja i objekti za proizvodnju gasa u Kataru. Katar ima veoma specifičan odnos i sa Iranom i sa Izraelom. Tamo se nalazi i najveća američka vojna baza sa oko 10.000 američkih vojnika, a Katar i Iran dele najveće gasno polje na svetu, zbog čega je politika Katara prema Iranu uvek bila pragmatična“, navodi dopisnica sa Bliskog istoka.

"U Turskoj nalaze atomske bombe namenjene odbrani Evrope“

Na pitanje kakva je pozicija Turske, Kumer navodi da je u ovom ratu izuzetno značajna upravo pozicija te zemlje, koja je jedina članica NATO-a u regionu.

"Turski ministar spoljnih poslova očigledno je bio u direktnim kontaktima sa Irancima. Turska je nearapska zemlja i jedina članica NATO-a u regionu, a u njoj se nalazi i velika vojna baza. Postojale su tvrdnje da je Iran pokušao da pogodi i Tursku. Na konferenciji za medije sa američkom ministru odbrane Hegsetu je pri tom postavljeno šta bi se dogodilo ukoliko bi Turska bila napadnuta, jer kao članica NATO-a može da se pozove na član 5, koji se aktivira kada je napadnuta neka članica NATO-a. Američki ministar odbrane odbio je da odgovori na to pitanje, uz tvrdnju da je dron presretnut pre nego što je stigao do Turske. Dodatna opasnost je i to što se u Turskoj nalaze atomske bombe namenjene odbrani Evrope“, objašnjava ona.

"Mora postojati neka vrsta intervencije na terenu"

Kako ističe Kumer, posledice eventualnog zatvaranja Ormuskog moreuza najviše bi osetila Evropa.

Na pitanje da li bi sukob mogao da eskalira u kopnenu intervenciju, ona kaže:

"Vojni stratezi su svesni da, ako žele promenu režima, a to je glavni cilj, mora postojati neka vrsta intervencije na terenu. To ne mogu da urade samo Kurdi, jer su oni manjina u Iranu. Iran ima milione naoružanih pripadnika milicija i Revolucionarnu gardu. Iranski ministar je već razgovarao sa svojim partnerom u Iraku, jer je ta granica otvorena, i zatražio od iračke vlade da spreči Kurde da prelaze granicu", ističe Kumer.

Ona navodi i da Iran nije očekivao vojnu podršku Rusije.

"Mislim da su oni dovoljno realni i da nisu očekivali da će se Rusija vojno uključiti. Ona će delovati kroz Ujedinjene nacije, što je već i učinila“, zaključuje ona.