"Ubili su mi i drugog brata, ali me neće ućutkati": Aktivista za borbu protiv droga iz Marseja nastavlja svoju misiju

Amin Kesaci (22) pisao je za list Le Monde dan nakon sahrane svog mlađeg brata Mehdija, čije je ubistvo prošle nedelje vlada opisala kao prekretnicu u francuskim ratovima protiv droge, prenosi BBC.

„Juče sam izgubio brata. Danas govorim,“ napisao je u svom tekstu.

„[Trgovci drogom] nas udaraju kako bi nas slomili, ukrotili, potčinili. Hoće da unište svaku otpornost, da slome svaki slobodan duh, da ubiju u jajetu svaki zametak pobune.“

Mehdi Kesaci (20) ubijen je prošle srede dok je parkirao automobil u centru Marseja. Ubistvo, prenosi medij, deluje kao upozorenje ili kazna usmerena ka njegovom starijem bratu Aminu, od strane gradskih narko-bandi.

Francuski ministri su se sastali povodom ovog pitanja u Jelisejskoj palati u utorak, a ministar unutrašnjih poslova Loran Nunez rekao je:

„Svi smo se saglasili da je ovo plansko ubistvo nešto potpuno novo. Jasno je da je to zločin zastrašivanja. To je novi nivo nasilja.“

Mehdi je bio drugi Kesacijev brat koji je ubijen od strane kriminalaca povezanih sa drogom. Godine 2020. telo Brahima Kesacija (tada 22) pronađeno je u zapaljenom automobilu.

To ubistvo podstaklo je Amina da osnuje svoju organizaciju "Conscience" koja ima za cilj da razotkrije štetu koju bande nanose radničkim zajednicama.

Marsej je poznat po pogoršavanju ratova zbog droge, a Amin Kesaci je nedavno napisao knjigu pod nazivom „Marsej, obriši suze – Život i smrt u zemlji droge“.

U svom članku za Le Monde Amin je otkrio da ga je policija nedavno upozorila da napusti Marsej zbog pretnji po njegov život.

Na sahranu svog mlađeg brata došao je noseći pancirni prsluk i pod teškom policijskom zaštitom.

„Govorim jer nemam izbora, nego da se borim ako ne želim da umrem. Govorim jer znam da je tišina utočište naših neprijatelja“, napisao je, pozivajući građane na hrabrost, a vladu na akciju.

Ubistvo Mehdi Kesacija ponovo je stavilo u centar pažnje problem trgovine drogom, za koji se francuski stručnjaci i ministri slažu da dostiže gotovo neobuzdane razmere.

Prema senatoru Etijenu Blanku, autoru nedavne studije, promet u trgovini drogom u Francuskoj sada iznosi sedam milijardi evra – što je 70 odsto celokupnog budžeta Ministarstva pravde.

On je rekao da oko 250.000 ljudi živi od trgovine drogom u Francuskoj – više nego što ima ukupno policajaca i žandarma, što je 230.000.

Prema Le Mondeu, u zemlji ima 1,1 milion korisnika kokaina.

Predsednik Emanuel Makron u sredu je oštro kritikovao takve korisnike, rekavši na nedeljnom sastanku kabineta da „ponekad je gradska buržoazija u centru grada ta koja finansira trgovce“.

Makron je dan ranije sazvao poseban samit o drogama kao odgovor na Aminovo ubistvo i kako bi pregledao napredak u vezi sa novim zakonom o borbi protiv droge koji je usvojen u junu.

Zakon predviđa formiranje posebnog tužilaštva posvećenog organizovanom kriminalu – slično onom koji se bavi terorizmom – koje će na kraju imati 30 specijalizovanih sudija.

Prema zakonu, osuđenici koji se više kotiraju u lancu trgovine narkotika izdržavaće kaznu u izolaciji, u posebno prilagođenom zatvoru, gde se očekuje da će biti teže nastaviti vođenje operacija iza rešetaka.

Prema Loranu Nunezu, postoje dokazi da borba sa kriminalom vezanim za drogu daje rezultate – broj ubistava u Marseju smanjen je sa 49 u 2023. na 24 u 2024.godini.

Broj mesta za dilovanje u gradu prepolovljen je sa 160 na 80, dodao je.

„Rat nije dobijen, ali imamo rezultate", naveo je on.

Prema autoru nedavne knjige „Narkotrafik, otrov Evrope“, „Francuska je u srcu geopolitičkog pitanja droge. Sa svojim dva glavna luka, Marsejom i Le Havrom, ima idealan geografski položaj u ovoj Evropi slobodnog kretanja.“

Matju Verbud rekao je da je rast svetske proizvodnje kokaina izazvao „eksploziju ponude i potražnje. Tržište je izletelo u nebo, kao i profiti.“

Ogromno bogatstvo narkorganizacionih grupa znači da imaju moć da korumpiraju sve – od radnika u lukama do lokalnih političara, upozorio je autor, proces koji je, kako je rekao, već dobro razvijen u zemljama poput Holandije i Belgije.

Nekoliko francuskih političara reklo je da je vreme da se pozove vojska kako bi se obračunala sa trgovinom drogom i bandama koje vladaju mnogim gradskim naseljima sa velikim prisustvom imigranata.

Kristijan Estrosi, gradonačelnik Nice rekao je:

„Dilovanje narkoticima se pretvorilo u narkoterorizam. Njegov cilj sada je da teroriše, potčini i vlada. Već smo uspešno rasporedili sredstva za borbu protiv terorizma. Vreme je da se odlučno deluje protiv narkoterorizma.“

Estrosi je mislio na talas smrtonosnih džihadističkih napada sredinom 2010-ih, kada je Francuska rasporedila stotine vojnika na ulicama mnogih gradova gde i dalje patroliraju.