Moskva je u ponedeljak uveče objavila da uspostavlja lokalni prekid vatre u više ukrajinskih gradova od utorka u 8h po srednjeevropskom vremenu kako bi dozvolila evakuaciju civila preko humanitarnih koridora. Nešto ranije, u Belorusiji je završena treća runda pregovora između delegacija Rusije i Ukrajine, saopštila je ruska ambasada u Belorusiji. Počeo je i proces u Hagu, po tužbi Ukrajine, a Rusi su javili da neće učestvovati, javlja dopisnik N1 iz EU. Zvaničnici su saopštili da je najmanje osmoro ljudi ubijeno u bombardovanju Harkova. Situacija u Marijupolju očajna, ljudi 10. dan bez struje i vode, saopštio je Crveni krst. Međunarodni komitet crvenog krsta (MKCK) saopšto je da je evakuacija civila iz luke Marijupolj pod opsadom na jugoistoku Ukrajine propala zbog neprijateljstava i nedostatka preciznog dogovora o putanji. Rusija je objavila da će otvoriti nove humanitarne koridore, kako bi se omogućila evakuacija civila. Ukrajinski zvaničnici tvrde da su njihove snage ponovo zauzele istočni grad Čuhujev. Nastavljeno granatiranje Mikolajiva. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski kritikovao je zapadne čelnike zbog izostanka reakcije na pretnju Moskve da će napasti ukrajinski vojno-industrijski kompleks. Ukrajina je pozvala najviši sud Ujedinjenih nacija u Hagu da naloži Rusiji da zaustavi svoju invaziju, tvrdeći da Moskva opravdava napad na temelju pogrešnog tumačenja Konvencije o genocidu, a navodeći da je Rusija ta koja vrši genocid. Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da je ruska "posebna vojna operacija" nužna "kako bi se zaštitili ljudi koji su bili izloženi maltretiranju i genocidu" u istočnoj Ukrajini, misleći na one kojima je prvi ili jedini jezik ruski. UN navode da je od početka invazije iz Ukrajine izbeglo više od 1,7 miliona ljudi.

Sve o jučerašnjim dešavanjima možete pročitati OVDE.  Najnovije informacije pratite i na stranici RAT U UKRAJINI.

Situaciju u Ukrajini pratite iz minuta u minut:

**************

23.59 – Neispunjena očekivanja

Pregovori ruske i ukrajinske strane o rešavanju situacije u Ukrajini biće nastavljeni, iako nisu opravdali očekivanja, izjavio je šef ruske delegacije i pomoćnik predsednika Rusije Vladimir Medinski po završetku današnje treće runde pregovora.

Naša očekivanja od pregovora nisu opravdana, ali se nadamo da ćemo sledeći put moći da napravimo značajnije korake napred. Pregovori će se nastaviti, rekao je Medinski, prenosi Sputnjik.

On je dodao da su sva dokumenta koja je ruska strana donela na pregovore sa ukrajinskom delegacijom predstavnici Kijeva odneli na proučavanje.

Nastavljena je diskusija o političkim i vojnim aspektima, ali ona ne ide lako. Još je rano govoriti o nečem pozitivnom. Došli smo sa velikim brojem dokumenata, uzeli konkretne dogovore, projekte i predloge. Nadali smo se da ćemo danas makar potpisati protokol u nekim tačkama o kojima smo se već načelno dogovorili, ali ukrajinska strana je sva dokumenta odnela kući na proučavanje. Nisu mogli ništa da potpišu na licu mesta, objasnio je Medinski.

23.58 – Putin kaže da neće slati regrute i rezerviste u Ukrajinu

Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je danas da neće slati regrute ili rezerviste da se bore u Ukrajini, navodeći da ofanzivu u toj zemlji vode „profesionalci“ koji ispunjavaju „utvrdjene ciljeve“.

„Hoću da podvučem činjenicu da vojnici koji prolaze regrutaciju neće učestvovti u borbama. Takodje neće biti dodatnog regrutovanja rezervista“, rekao je Putin u govoru na televiziji povodom proslave 8. marta koji obeležava medjunarodni dan žena.

On je rekao da „zacrtane ciljeve sprovode profesionalni vojnici“.

„Siguran sam da oni na efikasan način osiguravaju mir i bezbednost za ruski narod“ rekao je Putin.

23.57 – SAD: Evropska integracija Balkana hitan zadatak, Rusija destabilišući faktor

Stejt department je saopštio da su SAD i dalje apsolutno posvećene završetku procesa evropske integracije zemalja Zapadnog Balkana, ukazujući da „neopravdan i bez povoda rat Rusije protiv Ukrajine jasno ukazuje na sve veću hitnost tog zadatka za Transatlantski savez“, prenosi Glas Amerike.

Na upit Glasa Amerike o tome koliko su SAD zabrinute zbog mogućeg prelivanja krize na Balkan, te da li planiraju da budu akivnije u regionu da bi se suprostavile narativu Moskve, portparol Stejt departmenta ocenio je da je Rusija destablizujući faktor na Zapadnom Balkanu.

23.55 – UN traže bezbednu isporuku humanitarne pomoći

Ujedinjenim nacijama su potrebni bezbedni koridori za isporuku humanitarne pomoći u zonama neprijateljstava, u Ukrajini, rekao je na sastanku Saveta bezbednosti pomoćnik generalnog sekretara UN za humanitarna pitanja Martin Grifits.

23.45 – Zelenski: Ne krijem se

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski objavio je novo video obraćanje, rekavši da ostaje u svojoj kancelariji u Kijevu.

23.19 – Kuleba spreman da razgovara sa Lavrovom

Ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba potvrdio je da planira da se sastane sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom u četvrtak, 10. marta.

Kuleba je na ukrajinskoj televiziji rekao da ako je Lavrov spreman za ozbiljan suštinski razgovor, onda je i on spreman.

Kuleba je rekao da će razgovarati sa bilo kim kako bi se uspostavio mir.

23.10 – Stano za N1: Od zemalja kandidata se očekuje da postepeno usklade politiku sa EU

„Pozdravljamo odluku Srbije da podrži rezoluciju Generalne skupštine UN kojom se najoštrije osuđuje agresija Ruske Federacije na Ukrajinu„, izjavio je za N1 portparol EU Peter Stano.

22.50 – Moskva proglasila lokalni prekid vatre zbog evakuacije civila

Rusija je objavila da uspostavlja lokalni prekid vatre u više ukrajinskih gradova od utorka u 7.00 GMT (8.00 po srednjeevropskom vremenu) kako bi dozvolila evakuaciju civila preko humanitarnih koridora.

Ukrajina tek treba da formalno pristane na predlog o prekidu vatre.

22.35 – Sukob ruskih trupa i demonstranata u Čaplinki

Meštani Čaplinke koji su protestovali su se sukobili s ruskim vojnim snagama koje su okupirale njihov grad, pokazuju video snimci, prenosi CNN.

Desetine ruskih trupa se vide na snimcima, na raskrsnici u istočnom delu Čaplinke.

Čaplinka je na južnoj strani reke Dnjepar i regiona Herson i nalazi se duboko unutar teritorije koju su Rusi okupirali, navodi CNN.

Na snimcima se takođe vide desetine demonstranata. Čuje se i kakojedni drugima viču “idite kući”, na ruskom i ukrajinskom jeziku.

Na snimku se čuju i pucnji, ali ne vidi se da je neko povređen.

22.25 – Global fokus: Ruski ciljevi u Ukrajini neostvarivi, moraće da se pomire sa tim

Države bivšeg Sovjetskog Saveza su uplašene zbog invazije Rusije na Ukrajinu, kaže novinarka N1 Aleksandra Godfroa. Bivši ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić kaže da je u Kazahstanu održan skup protiv invazije na Ukrajinu gde se moglo čuti da bi oni mogli biti sledeći. Godfroa dodaje da su slične demonstracije održane i u Kirgistanu.

21.55 – Svi strani fudbaleri iz Rusije i Ukrajine postaju slobodni igrači

Stranim fudbalerima i trenerima zaposlenim u ruskom i ukrajinskom prvenstvu ugovori će biti „suspendovani“ do kraja sezone i moći će da pronadju novi angažman, saopštila je Fifa.

Strani fudbaleri imaće pravo da „jednostrano suspenduju ugovor o radu“ do juna 2022. i moći će da pronađu novi angažman najkasnije do 7. aprila.

Fifa će maloletne igrače koji beže iz Ukrajine tretirati kao maloletne izbeglice, čime će pristupiti medjunarodnom tržištu transfera koje je obično zatvoreno za mladje od 18 godina.

Fifa, koja je zabranila Rusiji učešće na Svetskom prvenstvu 2022, ponovila je osudu upotrebe sile od strane Rusije u Ukrajini i pozvala na „brzi prekid neprijateljstva“.

21.50 – NATO: Kosovski vazdušni prostor ostaje otvoren za ruske avione

Kosovski vazdušni prostor ostaje otvoren za ruske avione, izjavio je za prištinsku televiziju Klan Kosova neimenovani zvaničnik NATO-a.

21.29 – Vlasti SAD: Isporuka oružja Ukrajini mogla bi da se zakomplikuje

Zapadne zemlje su do sada uspešno isporučivale oružje Ukrajini, ali bi ova podrška mogla da postane komplikovanija u narednim danima, upozorila je danas zamenica američkog državnog sekretara Vendi Šerman koja se nalazi u poseti Španiji.

„Međunarodna zajednica je imala brzu reakciju i pronašla je načine da ratnu opredmu dostavi Ukrajini, ali bi to moglo da postane teško u narednih nekoliko dana i moraćemo da pronadjemo druge načine“, rekla je Vendi Šerman novinarima u Madridu ali nije navela druge detalje.

Nekoliko zapadnih zemalja poslalo je oružje, municiju i drugu opremu u Ukrajinu od početka ruske invazije 24. februara.

SAD su u februaru odobrile slanje vojne opreme u vrednosti od 350 miliona dolara (321 milion evra) za pomoć ukrajinskoj vladi u borbi protiv invazije.

Lideri Evropske unije dogovorili su se da finansiraju kupovinu i isporuku naoružanja Ukrajini u iznosu od 450 miliona evra.

Kijev je zatražio od svojih zapadnih saveznika da povećaju svoju vojnu pomoć, uključujući posebno borbene avione. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zamolio je da se obezbede avione ruske proizvodnje, za koje su ukrajinski piloti obučeni.

„Važno je da ono što šaljemo bude ono što predsednik Zelenski traži, jer on zna šta je njegovoj vojsci najpotrebnije“, rekla je Vendi Šerman.

20.55 – Orban potpisao dekret o stacioniranju vojnika NATO u Mađarskoj

Mađarski premijer Viktor Orban potpisao je ukaz kojim se dozvoljava stacioniranje vojnika NATO-a na teritoriji Mađarske kao odgovor na rusku invaziju na susednu Ukrajinu.

Odluka mađarske vlade predstavlja potvrdu njene ranije odluke da neće dozvoliti transport vojnika ili naoružanja preko svoje teritorije u Ukrajinu, ali odobrava tranzit snaga NATO-a do drugih članica Alijanse.

20.27 – Zelenski pred britanskim parlamentom u utorak

Predsedavajući Donjeg doma britanskog parlamenta najavio je da će ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski govoriti pred britanskim parlamentom u utorak.

20.20 – Hiljade ljudi, hiljade priča

Sve bolne i jedinstvene. Niko od ovih ljudi nije želeo rat. A da će se uskoro desiti mir, sve je manje nade. Pogledajte prilog N1:

20.11 – Gradonačelnik Mikolajeva tvrdi da potiskuju ruske snage iz grada

Gradonačelnik južnog ukrajinskog grada Mikolajeva izjavio je da se ruska vojska povlači nakon pokušaja napada na aerodrom.

20.06 – SAD pozivaju Interpol da ukine Rusiji pristup sistemima

Ministar pravde SAD Merik Garland je sa kolegama nekoliko prijateljskih zemalja zatražio da Interpol onemogući Rusiji pristup svojim sistemima.

Zahtev su osim SAD uložile i Velika Britanija, Kanada, Australija i Novi Zeland.

19.58 – EU počinje proces razmatranja zahteva Ukrajine, Gruzije i Moldavije za članstvo

Ambasadori Evropske unije složili su se u ponedeljak da razmotre zahteve Ukrajine, Gruzije i Moldavije da postanu članice EU, piše CNN.

19.41 – Ruskoj rublji rekordno pala vrednost u odnosu na američki dolar

Rublja je dostigla rekordno nisu vrednost u odnosu na dolar dok traju razgovori o mogućim sankcijama ruskom energetskom sektoru, piše CNN.

Jedan američki dolar trenutno vredi 155 rubalja, dok je pre početka invatije na Ukrajinu dolar vredeo 70 do 80 rubalja.

Rublja he izgubila 90 odsto vrednosti u odnosu na dolar od početka godine.

19.30 – CNN: Ruske snage pojačavaju bombardovanje gradova

Vojska Rusije pojačava bombardovanje najvećih ukrajinskih gradova, uključujući Harkov, Kijev i Černjihov, kao i Mikolajev i Marijupolj, javlja CNN.

19.27 – Neuspela evakuacija iz Marijupolja

Međunarodni komitet crvenog krsta (MKCK) saopšto je da je evakuacija civila iz luke Marijupolj pod opsadom na jugoistoku Ukrajine propala zbog neprijateljstava i nedostatka preciznog dogovora o putanji.

19.25 – Blinken: SAD cene angažovanje Izraela radi okončanja invazije na Ukrajinu

Državni sekretar SAD Entoni Blinken rekao je šefu diplomatije Izraela Jairu Lapidu na sastanku u Latviji da Amerikanci „veoma cene (izraelsko) angažovanje u nastojanju da se zaustavi ruska agresija u Ukrajini“, preneli su izraelski mediji.

Blinken je to rekao povodom nedavne posete premijera Izraela Naftalija Beneta Moskvi gde je razgovarao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.

„Mi veoma cenimo napore koje bilo ko od naših bliskih partnera i saveznika može da uloži kako bi se videlo da li ima mogućnosti za okončanje rata“, rekao je Blinken izrazivši želju da sazna nešto više o nastojanjima Izraela.

19.15 – Kamion probio ogradu ambasade Rusije u Dablinu

Jedan čovek je uhapšen nakon što je kamionom probio kapije ruske ambasade u Dablinu, glavnom gradu Irske.

19.11 – SAD šalje još 500 vojnika u Evropu

Ministar odbrane SAD Lojd Ostin naredio je slanje dodatnih trupa u različite delove Evrope kako bi podržale druge članice NATO, dok Rusija nastavlja invaziju Ukrajine, javlja CNN.

18.50 – Treća runda pregovora završena

Saopštila je ambasada Rusije u Belorusiji. Mihail Podoljak iz delegacije Ukrajine objavio je na tviteru da ima manjeg pomaka u organizaciji humanitarnih koridora.

18.40 – CNN: Gotovo sve ruske snage predviđene za invaziju su ušle u Ukrajinu

Rusija je u Ukrajinu prebacila „skoro 100 odsto“ snaga koje su bile raspoređene na granici Ukrajine i u Belorusiji, javlja CNN pozivajući se na izvore iz američkog sistema odbrane.

Takođe, Rusija je lansirala više od 625 projektila na Ukrajinu, navodi CNN.

18.28 – Savet Evrope traži bezbedne humanitarne koridore u Ukrajini

Savet Evrope pozvao je na uspostavljanje „održivih humanitarnih koridora“ u Ukrajini i pozvao Moskvu da stavi tačku na „represiju bez presedana nad slobodom izražavanja“.

„Pozivam na dogovor o održivim humanitarnim koridorima, koji su neophodni da bi se omogućio bezbedan prolaz hiljadama raseljenih ljudi koji beže od smrti i razaranja“, izjavila je generalna sekretarka Saveta Evrope Marija Pejčinović Burić.

Ona je pohvalila „iskrenu solidarnost“ država članica Saveta Evrope sa 1,7 miliona ukrajinskih izbeglica.

18.25 – N1 u Lavovu: Grad pun ljudi, mnogi pobegli iz drugih delova zemlje

Ekipa N1 stigla je u ukrajinski grad Lavov, grad na zapadu zemlje, na 80 kilometar od poljske granice. Reporterka N1 Ana Mlinarić kazala je da grad prepun ljudi, što lokalnog stanovništva, ali su došli i mnogi Ukrajinci koji su pobegli iz drugih delova zemlje. Prema nezvaničnim saznanjima, u Lavovu je trenutno oko milion i po ljudi.

18.22 – Nemačka i Mađarska protiv sankcija za ruske energente

Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je da Evropa ne može da obezbedi snabdevanje energijom bez uvoza iz Rusije, javlja CNN. Takođe, mađarski ministar finansija Mihalj Varga rekao je da njegova vlada neće podržati sankcije na ruske energente.

18.11 – Kanada uvodi dodatne sankcije Rusiji

Kanadski premijer Džastin Trudo izjavio je da će njegova zemlja uvesti sankcije protiv „deset saučesnika“ ruske invazije na Ukrajinu, medju kojima su ruski visoki zvaničnici i oligarsi.

„Kanada najavljuje nove sankcije protiv deset pojedinaca saučesnika u ovoj neopravdanoj invaziji“, rekao je Trudo u Londonu na zajedničkoj konferenciji za novinare sa britanskim i holandskim kolegama Borisom Džonsonom i Markom Ruteom.

Imena tih ljudi potiču sa spiska koji je sastavio zatvoreni protivnik Kremlja Aleksej Navaljni, a na listi su „bivši i sadašnji visoki zvaničnici, oligarsi i pristalice“ ruskih vlasti, rekao je Trudo koji nije naveo imena.

Kanadske vlasti su ranije zabranile uvoz ruske sirove nafte i uvele su sankcije protiv deset predstavnika dve velike ruske energetske kompanije, Rosnjefta i Gasproma.

17.55 – Ljudi u Dnjepru čekaju šest sati na evakuaciju

Ukrajinci čekaju najmanje šest sati na železničkoj stanici da bi napustili grad Dnjepar, kojem se približavaju borbe, javlja BBC.

17.34 – Komesarijat Srbije objavio kontakte za pomoć izbeglicama iz Ukrajine

Komesarijat Srbije za izbeglice i migracije objavio je kontakt telefon i mejl adresu za izbeglice iz Ukrajine i one koji su ih primili u Srbiji.

Komesarijat je na svom sajtu naveo da je kontakt telefon 064/828 3171, a mejl adresa: [email protected]

17.26 – Ruskom dirigentu Pavelu Sorokinu otkazano učešće u Londonskoj operi

Ruskom dirigentu Pavelu Sorokinu otkazano je učešće u Kraljevskoj operi u Londonu zbog ruske invazije na Ukrajinu, saopštila je ta britanska kulturna ustanova.

„S obzirom na trenutnu situaciju u Ukrajini, u ovom trenutku nije moguće da Pavel Sorokin, dirigent Boljšoj orkestra, gostuje u Kraljevskom baletu“, navela je operska kuća.

Kraljevska opera već je krajem februara saopštila da je otkazala, iz istih razloga, nastupe čuvenog Boljšoj baleta zakazane za leto.

17.22 – Lavov nema više kapaciteta da pomogne izbeglicama, kaže gradonačelnik

Zapadni ukrajinski grad Lavov, koji se načazi blizu granice sa Poljskom, nema više kapaciteta za pomoć izbeglicama koje beže od ruske invazije, saopštile su lokalne vlasti.

Gradonačelnik Andrej Sadovij izjavio je da oko 200.000 ljudi ostaje u Lavovu, dok 50.000 prolazi kroz grad svakog dana.

„Jasno nam je da će biti još jedan talas“, rekao je on i pozvao međunarodne humanitarne organizacija da pruže više pomoći gradu.

17.16 – CNN: Amerika razmatra slanje PVO sistema članicama NATO

Sjedinjene Američke Države razmatraju slanje PVO sistema NATO članicama u istočnoj Evropi usled strahova da bi Rusija mogla da pokrene vazdušni napad na istočnom krilu alijanse, javlja CNN pozivajući se na izvore u sistemu odbrane SAD.

16.56 – UN: Više od 406 civila ubijeno u Ukrajini

Više od 406 civila je ubijeno u Ukrajini otkad je ruska invazija počela 24. februara, saopštio je OHCHR, prenosi CNN.

Povređena je 801 osoba.

OHCHR je priznao da su prave brojke verovatno “značajno više”.

Dodali su da brojke uključuju podatke prikupljane između 4h ujutru 24. februara, kada je napad počeo, do ponoći 6. marta.

16.35 – Velika Britanija najavila dodatnih 175 miliona funti pomoći za Ukrajinu

Britanski premijer Boris Džonson govorio je na konferenciji za štampu sa svojim kanadskim kolegom Džastinom Trudoom i holandskim premijerom Markom Ruteom, prenosi BBC.

Rekao je da će Ujedinjeno Kraljevstvo dati 175 miliona funti pomoći Ukrajini.

16.32 – Britanska spisateljica Džoan Rouling, svetski poznata po romanima o čarobnjaku Hariju Poteru, pozvala je na sakupljanje donacija za pomoć deci u ukrajinskim sirotištima i rekla da će sama donirati oko milion funti.

16.25 – Britanska ambasadorka napustila Ukrajinu

Britanska ambasadorka u Ukrajini napustila je zemlju zbog “ozbiljne bezbednosne situacije”, rekla je ministarka spoljnih poslova Liz Tras, prenosi BBC.

15.57 – Deripaska poziva na mir: Posle konflikta u Ukrajini svet će biti drugačiji

Ruski milijarder Oleg Deripaska pozvao je na Telegramu na uspostavljanje mira u Ukrajini „što je pre moguće“.

Reagujući na govor izraelskog istoričara Juvala Noe Hararija o ruskoj invaziji na Ukrajinu, on se složio sa Hararijem „da nam je potreban mir“.

Deripaska, osnivač nekih od navjećih ruskih industrijskih kompanija, dodao je da će „ceo svet biti drugačije, i Rusija će biti drugačija“, posle konflikta u Ukrajini.

15.34 – Počela treća runda razgovora Rusije i Ukrajine u Belorusiji

Treća runda razgovora između delegacija Rusije i Ukrajine je počela u Belorusiji, javlja ruska agencija Interfaks.

⚡️⚡️⚡️🇷🇺🇧🇾🇺🇦Russia-Ukraine talks kick off in Belarus for the third time pic.twitter.com/y9di6lvkHG

— Belarus MFA 🇧🇾 (@BelarusMFA) March 7, 2022

15.26 – Gradonačelnik: Evakuacija civila iz Irpinja protiče mirno, oko 1.000 njih napustilo grad

Gradonačelnik Irpinja, ukrajinskog grada 20 kilometara severno od Kijeva, kazao je da se evakuacija civila iz tog grada nastavlja.

Oleksandr Markušin rekao je ukrajinskim medijima da današnja evakuacija protiče mirno, kao i da je oko 1.000 ljudi uspelo da stigne na bezbedno.

On je, međutim, dodao da ruske snage nastavljaju da gađaju Irpinj, grad od 60.000 stanovnika. Naveo je da su ukrajinske snage odbile napade Rusa, koji su potisnuti do oboda grada. Savetnik ministra unutrašnjih poslova kazao je da su drugi gradovi severozapadno od Kijeva, među kojima su Buča, Hostomel i Vorzel, sada pod kontrolom ruskih snaga i da situacija ostaje kritična.

15.25 – Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel objavio je da je razgovarao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom o tragičnoj situaciji u Ukrajini i da je EU najsnažnije osudila rusku agresiju protiv Ukrajine. On je takođe izjavio da je nastavio blisku komunikaciju sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim, kao i da će u narednim danima razgovarati o molbi Ukrajine za članstvo u EU.

15.07 – Lekar iz Černjihova: Ostaću u bolnici do kraja – biću ovde sa mojim narodom

Oleg Revko je lekar u bolnici u Černjihovu, severnom ukrajinskom gradu koji je danima pod teškom paljbom ruskih snaga.

14:39 – Peskov: Obustavićemo operacije čim Ukrajina prizna Krim kao ruski

Rusija je saopštila da „ni u jednom trenutku“ ne može da obustavi operacije, sve dok UKrajina ne ispuni ruske uslove. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov kazao je da Ukrajina mora da prizna Krim kao ruski, a Donjeck i Lugansk kao nezavisne države, prenosi BBC.

14:24 – EU priprema nove sankcije

EU priprema nove sankcije Rusiji zbog „nehajnosti Kremlja prema civilima (uključujući) žene i decu“, kazala je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

13:49  – Čavušoglu: Sastanak šefova diplomatija u Turskoj

Ministri spoljnih poslova Rusije i Ukrajine sastaće se ove nedelje u blizini turskog mediteranskog grada Antalije, izjavio je ministar spoljnih poslova Turske Mevlut Čavušoglu.

13:41 – Crveni krst: Situacija u Marijupolju očajna, ljudi 10. dan bez struje i vode

U opkoljenom gradu Marijupolju na Azovskom moru na jugoistoku Ukrajine uslovi života su se strašno pogoršali i civili ne mogu da ga napuste bezbedno.

„Situacija u Marijupolju je očajna“, rekla je za CNN portparolka Međunarodnog komiteta Crvenog krsta Mirela Hodeib.

13:38 – Vučković o posledicama krize

„Čini mi se da ćemo sigurno imati ekonomske posledice, a pre svega u segmentima ekonomije poput voćarstva i ratarstva – onoga što je usmereno na izvoz u Rusku Federaciju. To će sada biti ugroženo zbog transportnih problema. Pitanje je kako će oni koji su ulagali u te sektore sada uspeti da spreče veću štetu“, istakla je Nataša Vučković, direktorka fondacije Centar za demokratiju, dodajući da će značajan uticaj imati i energetska kriza.

13:25 – Ratni reporter: Novinari Sky newsa se našli na ničijoj zemlji, greška što su ušli

Jedan od najpoznatijih ratnih reportera sa ovih područja Veljko Đurović, koji je pred kraj profesionalne karijere radio i za Sky news, rekao je za N1 da se ekipa te televizije koja je napadnuta u blizini Kijeva pre nekoliko dana našla na ničijoj zemlji. „Ukrajinci su ih upozorili da moralju da se vrate, da su ušli na ničiju zemlju, između dve zaraćene strane, gde obe strane pucaju na sve sumnjivo. Ta linija se pomera na jednu ili drugu stranu, to je bila velika greška da uđu na ničiju zemlju“, rekao je u emisiji N1 Studio Live.

13:20 – Rusija objavila spisak „neprijateljskih zemalja“, među njima i Crna Gora

Vlada Rusije odobrila je spisak država i teritorija koje, kako se navodi, „vrše neprijateljske akcije protiv Rusije, njenih kompanija i građana“, preneo je TASS. Pogledajte spisak.

13:05 – Pogledajte, u odvojenoj vesti, koliko je do sada NATO isporučio projektila Ukrajini.

12:55 – Putin uklonjen sa svih pozicija u Međunarodnoj džudo federaciji

Ruski predsednik Vladimir Putin i oligarh Arkadij Rotenberg uklonjeni su sa svih svojih pozicija u Međunarodnoj džudo federaciji, saopštilo je to sportsko telo.

Prethodno je Međunarodna džudo federacija suspendovala Putinovu funkciju počasnog predsednika zbog tekućeg konflikta u Ukrajini. „Međunarodna džudo federacija objavljuje da su Vladimir Putin i Arkadij Rotenberg uklonjeni sa svih pozicija koje su držali u Međunarodnoj džudo federaciji“, piše u saopštenju koje prenosi CNN.

Ova federacija je jedna od brojnih upravnih tela koja su Putinu oduzela počasne sportske titule od kako je započeo invaziju na Ukrajinu 24. februara. Svetska tekvodno federacija takođe je oduzela Putinu počasni crni pojas koji mu je dodeljen u novembru 2013. godine, dok je Međunarodna plivačka federacija povukla orden koji je prethodno ruskom predsedniku dodelila u oktobru 2014. Rotenberg je bio član izvršnog komiteta Međunarodne džudo federacije kao menadžer razvoja od 2013. godine.

12:51 –  UN: Iz Ukrajine je od početka ruske invazije izbeglo više od 1,7 miliona ljudi

12:49 –  Treća runda razgovora u 16h po ukrajinskom vremenu

Treća runda razgovora između Ukrajine i Rusije zakazana je za 16 časova po ukrajinskom vremenu, saopštio je na Tviteru savetnik ukrajinskog predsednika Mihailo Podoljak.

Ruska novinaska agencija TASS juče je izvestila da je ruski pregovarač Leonid Slutski takođe potvrdio da bi razgovori mogli da budu održani 7. marta, prenosi CNN. Lokacija na kojoj će pregovori biti održani nije obelodanjena. Prva runda razgovora održana je 28. februara, a druga 3. marta, obe u Belorusiji.

U međuvremenu, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i njegov ukrajinski kolega Dmitro Kuleba sasaće se u četvrtak u Antaliji u Turskoj, potvrdilo je rusko ministarstvo spoljnih poslova.

12:36 – Blinken: Branićemo svaki pedalj NATO teritorije

Američki državni sekretar Entoni Blinken, koji se nalazi u zvaničnoj poseti Litvaniji, kazao je da su SAD jačale zajedničku odbranu zemalja članica NATO, te su tako sada Vašington i saveznici spremni „da se suoče sa bilo kojom pretnjom“, i da su spremni da pošalju dodatnih 7.000 američkih vojnika u Evropu, i preraspodelu ostalih „da bi se ojačalo istočno krilo NATO“.

12:15 – Ukrajinski ministar iz podzemnog skloništa vodi digitalni rat

Iz svog podzemnog skrovišta na tajnoj lokaciji u Kijevu, najmlađi ukrajinski ministar Mihailo Fedorov vodi digitalni rat protiv Rusije. Pogledajte o čemu se rad.

11:56 – Predstavnik Ukrajine u MSP: Rusija mora biti zaustavljena

Rusija mora biti zaustavljena i sud ima ulogu u tome, poručio je ukrajinski predstavnik pred Međunarodnim sudom pravde (MSP) Anton Korinjevič (Koriynevych).

Moja poruka Rusiji je – hajde da rešimo naš spor kao civilizovane nacije, spustite oružje i iznesite dokaze, rekao je. „Ukrajina poštuje ovaj sud i pridržava se njegovih odluka, to mora da učini i Rusija. Ako Rusija ne želi sama da se vrati međunarodnom pravu, sud može da je natera. Uz poštovanje, sud ima obavezu da to učini. Rsuija se obavezala da poštuje vašu nadleženost povodom rezolucije o genocidu, sada je zloupotrebljava i krši želeći da ubija Ukrajince i uništi Ukrajinu. Rusija mora biti zaustavljena. Sud može da odigra ulogu u tom zaustavljanju, zato ljudi i Vlada i predsednik Ukrajine mole vas – da nam hitno obezbedite poštovanje naših prava“, rekao je Korinjevič.

11:08 – Crveni krst Crne Gore prikupio do sada 50.000 evra pomoći

Na namenski račun za pomoć ugroženom stanovništvu Ukrajine koji je Crveni krst Crne Gore otvorio kod Hipotekarne banke, uplaćeno je skoro 50.000 evra, izjavila je predstavnica Crvenog krsta Kristina Burzanović i dodala da se za pomoć toj organizaciji do sada obratilo 79 ukrajinskih državljana, preneo je portal RTCG.

11:38 – Predsednik Litvanije s Blinkenom: Putin se neće zaustaviti u Ukrajini

Pogoršanje bezbednosne situacije na Baltiku nas zabrinjava, kao i ceo svet, rekao je u Viljnusu predsednik Litvanije Gitanas Nauseda, na sastanku sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom.

Ruska agresija na Ukrajinu dokazuje da je Moskva pretnja evropskoj bezbednosti, izjavio je Nauseda. On je rekao da se predsednik Rusije Vladimir Putin “neće zaustaviti u Ukrajini”.

Naša je kolektivna dužnost da Ukrajincima pomognemo svim sredstvima, ukoliko želimo da izbegnemo Treći svetski rat, izjavio je Nauseda.

Blinken će iz Litvanije otputovati u Letoniju, a sutra će boraviti u Estoniji, javlja AP.

11.30 – Rusija predlaže četiri humanitarna koridora

Rusija je predložila četiri humanitarna koridora za evakuaciju ljudi koji beže od rata u Ukrajini, od kojih dva vode u Belorusiju i Rusiju, a dva na ostatak ukrajinske teritorije. Pogledajte šta su predlozi u odvojenoj vesti.

11:19 – N1 u prihvatnom centru u Poljskoj: Stiglo oko pola miliona ukrajinskih školaraca

Ekipa N1 nalazi se u prihvatnom kampu udaljenom petnaestak kilometara od poljsko-ukrajinske granice, gde su dobili informaciju da je u tu zemlju pristiglo oko pola miliona školaraca iz Ukrajine. Detaljnije u odvojenoj vesti.

11:10 – Zvaničnici: Najmanje osmoro ljudi ubijeno u bombardovanju Harkova

U poslednja 24 sata, najmanje osam ljudi je ubijeno u ruskom bombardovanju naseljenih oblasti severoistočno od Harkova, saopštila je Ukrajinska služba za hitno reagovanje.

U saopštenju se dodaje da je u bombardovanju, koje se desilo sinoć „totalno ili delimično su uništeni“ stambeni soliteri, administrativne zgrade, medicinske i obrazovne institucije, i studentski domovi, prenosi CNN.

Na meti vatre je bila i 21 zgrada u centralnom delu Harkova, navela je Služba za hitno reagovanje. Oko 200 ljudi je spaseno i evakuisano tokom trajanja bombardovanja. Vlasti još skupljaju podatke o eventualnim dodatnim žrtvama.

10.59 – Istraga protiv ruskog gimnastičara

Međunarodna gimnastička federacija (FIG) objavila je da je zatražila pokretanje disciplinskog postupka protiv ruskog gimnastičara koji je pokazao znak povezan sa ruskom invazijom u Ukrajini na pobedničkom postolju tokom Svetskog kupa u Dohi. On je nosio slovo Z koje je viđano na ruskim tenkovima.

10:50 – Danas: Mala trgovinska razmena s Moskvom i Kijevom postaće još manja

Iako smo u poslednje dve godine u Rusiju izvezli jabuke u vrednosti većoj od 94 miliona dolara, a od njih uvezli gasa vrednog više od 462 miliona dolara, trgovina sa Rusijom zauzima tek nekoliko procenata u ukupnom uvozu i izvozu naše zemlje. Svega 3,8 odsto kada se radi o izvozu i 5,4 odsto od ukupnog uvoza. Pročitajte ceo tekst.

10:26 – Poljska neće slati borbene avione ako o tome ne odluči NATO

Zvanična Varšava bez obzira na zeleno svetlo SAD da Poljska pomogne Ukrajini tako što bi joj poslala borbene avione, insistira da bi takvu odluku morao zajednički da donese ceo NATO, a da takvih namera nema potvrdili su portparol poljske vlade Pjotr Miler i šef poljskog Biroa nacionalne bezbednosti Pavel Soloh.

„Ako treba da se donese odluka o slanju aviona Ukrajini mora da postoji saglasnost u celom NATO. Ništa nisam čuo ni o kakvom zelenom svetlu NATO za takvu odluku. Odluke o potencijalnom slanju aviona Ukrajini nema“, kazao je sinoć Miler za TV Polsat povodom izjave američkog državnog sekretara Entonija Blinkena da SAD daju zeleno svetlo Poljskoj da pomogne Ukrajini i slanjem aviona.

Miler, portparol poljske vlade premijera Mateuša Moravjeckog, demantovao je ponovo vesti koje kruže da bi ukrajinski borbeni avioni mogli da poleću sa teritorije Poljske, navodeći da „ničeg takvog nema“.

Avione kao deo pomoći u isporukama oružja Ukrajini je od suseda i zemalja NATO tražio predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.

10:08 – Počeo proces u Hagu

U Hagu, pred Međunarodnim sudom pravde, počeo proces po tužbi Ukrajine protiv Rusije. Ruski ambasador u Holandiji obavestio sud da Ruska Federacija neće iznositi svoju argumentaciju i učestvovati u procesu.

09.30 – Ukrajinski portparol: Predlog Rusije o humanitarnim koridorima – „totalno nemoralan“

Ukrajina je ruski predlog da humanitarnim koridorima izbeglice budu transportovane u Belorusiju ili Rusiju ocenila kao „totalno nemoralan“.

Ukrajinskim građanima treba da bude dozvoljeno da napuste svoje domove kroz ukrajinsku teritoriju, kazao je portparol ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

„Ovo je totalno nemoralna priča. Ljudska patnja se koristi za stvaranje željene televizijske slike“, kazao je portparol u pisanoj poruci, koju prenosi agencija Rojters.

„Ovo su građani Ukrajine, oni treba da imaju pravo da se evakuišu na teritoriju Ukrajine“, dodao je portparol.

09.25 – Kina će pružiti humanitarnu pomoć Ukrajini

Kineski Crveni krst pružiće humanitarnu pomoć Ukrajini, rekao je ministar spoljnih poslova Vang Ji, ponavljajući poziv na nastavak diplomatskih pregovora.

On je istakao da je prijateljstvo Kine sa Rusijom „čvrsto kao kamen“ i da su izgledi za saradnju veoma široki.

Kineska vlada do sada nije ni osuđivala ni odobravala rat Rusije protiv Ukrajine i čak se uzdržala da ga uopšte ne nazove „invazijom“.

09.17 – Britansko ministarstvo: Rusija traži načine da Ukrajincima ograniči pristup nezavisnim vestima

Britansko ministarstvo odbrane saopštilo je da obaveštajni podaci sugerišu da Rusija traži načine da ograniči Ukrajini pristup nezavisnim vestima.

„Rusija najverovatnije gađa ukrajinsku komunikacionu infrastrukturu da bi smanjila ukrajinskim građanima pristupum verodostojnim vestima i informacijama“, navelo je britansko ministarstvo u saopštenju postavljenom na Tviteru, prenosi CNN.

U saopštenju se dodaje da je Rusija, prema izveštajima, juče pogodila TV toranj u Harkovu, obustavivši emitovanje programa. Podseća se da je ovo usledilo nakon sličnog udara na TV toranj u Kijevu 1. marta.

„Ukrajinski pristup internetu će takođe vrlo verovatno biti ometen, kao rezultat kolateralne štete proistekle od ruskih udara na infrastrukturu. Tokom prošle sedmice, prekidi interneta zabeleženi su u Marijupolju, Sumiju, Kijevu i Harkovu“, navodi se u saopštenju.

Prošle sedmice je Rusija usvojila zakon koji kriminalizuje objavljivanje vesti koje vlasti smatraju lažnim, dodatno cenzurišući rusku štampu i gušeći neistomišljenike. To je uslovilo da su mnogi strani mediji napustili Rusiju.

09.11 – Širi se spisak sankcija koje se uvode Rusiji

Širi se spisak sankcija Rusiji. Vlada Novog Zelanda najavila je zakon kojim će moći samostalno da nametne sankcije Rusiji, Južna Koreja je najavila da će zabraniti transakcije s ruskom centralnom bankom, dok Vašington razmatra zakon o zabrani uvoza ruske nafte u Sjedinjene Američke Države.

08.20 – Australijski premijer kritikuje Kinu jer nije osudila rusku agresiju

Australijski premijer Skot Morison kritikovao je Kinu što nije osudila rusku agresiju na Ukrajinu i što je povećala trgovinu ruskom pšenicom dok ostale zemlje uvode sankcije Moskvi. On je ocenio da su bliski odnosi Rusije i Kine oportunistički, a ne strateški.

Savez dve zemlje Morison je nazvao „lukom autokratije“ i rekao da bi Rusija i Kina više volele novi svetski poredak, a ne onaj koji je nastao posle Drugog svetskog rata.

Australija je prošle nedelje obećala vojnu pomoć Ukrajini vrednu 50 miliona dolara.

„Naši projektili su sada u Ukrajini“, rekao je Morison.

08.15 – Pomoć Velike Britanije

Velika Britanija će Ukrajini osigurati dodatnih 100 miliona dolara putem Svetske banke, kako bi joj pomogla da ublaži finansijske pritiske uzrokovane ruskom invazijom, saopštio je u kabinet premijera Borisa Džonsona. Najnovija finansijska pomoć, uz već obećanih 290,95 miliona dolara, mogla bi se upotrebiti za plaće radnicima u javnom sektoru u Ukrajini ili finansiranje penzija i naknada socijalnog osiguranja, objavile su britanske vlasti.

„Iako samo Putin može u potpunosti da okonča patnje u Ukrajini, nova sredstva nastaviće da pomažu onima koji se suočavaju s pogoršanom humanitarnom situacijom“, saopštio je Džonson.

08.02 – Patrijarh Porfirije: Molimo se za mir u Ukrajini, da što pre dođe do razgovora

Poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Porfirije pozvao je vernike da se u ove dane naročito mole za mir u Ukrajini, uz nadu da što pre dođe do „mirovnih razgovora umesto rata, jer mir nema cenu“.

7.50 – Granatiran Mikolajiv

Gradonačelnik Mikolajeva Oleksandar Senkevič rekao je da su od jutros nastavljena granatiranja Mikolajiva, a prema njegovim rečima ruske snage su gađale stambene objekte.

„U gradu ima mnogo granata koje nisu eksplodirale, ne prilazite im, ne podižite ih i ne pokušavajte sami da ih pomerite“, upozorio je gradonačelnik.

7.45 – Ukrajinci tvrde da su povratili Čuhujev

Ukrajinski zvaničnici tvrde da su njihove snage ponovo zauzele istočni grad Čuhujev.

Ukrajinski generalštab je naveo da su kijevske snage zauzele grad i da su nanele velike gubitke ruskim snagama tokom bitke. Ukrajinski zvaničnici takođe tvrde da su tokom bitke za grad, koji ima oko 31.000 stanovnika, poginula dva visoka ruska komandanta, preneo je BBC uz navode da ne može nezavisno da proveri ove tvrdnje.

Čuhujev se nalazi u blizini Harkova, koji je pod teškim granatiranjem ruskih snaga više od nedelju dana.

7.20 – Ukrajina i Rusija pred najvišim sudom UN

Ukrajina će danas pozvati najviši sud Ujedinjenih nacija da naloži Rusiji da zaustavi svoju invaziju, tvrdeći da Moskva opravdava napad na temelju pogrešnog tumačenja Konvencije o genocidu.

Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da je ruska „posebna vojna operacija“ nužna, „kako bi se zaštitili ljudi koji su bili izloženi maltretiranju i genocidu“ u istočnoj Ukrajini, misleći na one kojima je prvi ili jedini jezik ruski.

Kijev će na početku suđenja pozvati sudija da nalože takozvane „privremene mjre“ za zaštitu Ukrajine. Ukrajina u tužbi navodi da ruska tvrdnja o genocidu nije istinita i da Putin nema pravnog opravdanja za invaziju.

7.10 – Zelenski kritikovao Zapad, traži strože sankcije Rusiji

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski kritikovao je zapadne čelnike zbog izostanka reakcije na pretnju Moskve da će napasti ukrajinski vojno-industrijski kompleks.

„Promislite o osećaju nekažnjivosti napadača“, rekao je Zelenski u videu objavljenom na mreži Telegram.

7.00 – Rusija najavila otvaranje humanitarnih koridora u nekoliko gradova u Ukrajini

Rusija će danas otvoriti nove humanitarne koridore širom nekoliko ukrajinskih gradova, kako bi se omogućila evakuacija civila, javlja BBC.