Pred izbore u Nemačkoj, favorit je demohrišćanin Fridrih Merc. Ali njegovu oštru izbegličku politiku kritikuju i dve velike crkve. No, kad se malo zagrebe, vidi se da ni crkve u tome nisu jedinstvene, piše DW.

Dve velike crkve – katolička i protestantska – u Nemačkoj godinama su oblikovale razvoj i istoriju stranaka Unije, piše Dojče vele. 

Tu se misli na Hrišćansko-demokratsku unije (CDU) i njenu bavarsku sestru Hrišćansko-socijalnu uniju (CSU). Te dve partije sa hrišćanskim predznakom su na saveznom nivou u večitoj koaliciji.

Prisne veze sa crkvom traju do danas, iako su se u proteklim godinama javljale razlike.

Novi izvor napetosti iskrsnuo je prošle sedmice zbog saopštenja dve crkve o raspravi o migrantskoj politici u Bundestagu.

Naime, predstavnici Evangelističke crkve u Nemačkoj i Katoličke nemačke biskupske konferencije u Berlinu objavili su zajednički dokument o „Zakonu o ograničenju priliva stranaca“ u kojem su se nedvosmisleno distancirali od Unije.

Njihov zaključak glasi: „Iz perspektive crkava, nacrt zakona (…) nije prikladan za rešavanje aktuelnih migrantskih pitanja.“

U parlamentu je naime, na ideju kancelarkog kandidata Unije Fridriha Merca, ova stranka iznela radikalne predloge poput zabrane spajanje porodica za izbeglice i zatvaranja nemačkih granica. Za te predloge glasali su zajedno sa poslanicima desničarske Alternative za Nemačku (AfD). I to sve neposredno pred prevremene izbore 23. februara.

Zbunjenost, čuđenje i ljutnja

Crkveno saopštenje, zbog nedvosmislenosti i jasne poruke, izazvalo je ne samo zbunjenost u redovima CDU-a i CSU-a, već i unutar samih crkava, gde su reakcije bile podeljene.

Tako, kako kaže Beate Giles, glavna sekretarka Biskupske konferencije, njena objava nije bila usklađena između berlinske kancelarije i biskupa. Biskupska konferencija zapravo je želela da se drži podalje od predizborne kampanje.

Dvojica biskupa čak su se javno usprotivila dokumentu iz Berlina. Takođe, i unutar protestantske crkve došlo je do „rasprava“.

Crkva posebno kritikuje tačku predloga Unije koja predviđa vraćanje svih neregularnih migranata s nemačke granice, pa i onih koji u Nemačkoj traže zaštitu od progona, što se smatra nehrišćanskim principom.

Trenutno izjave o ovoj temi ne daju ni rukovodioci crkvenih predstavništava u Berlinu, prelati Ane Gideon i Karl Jisten, niti predsednik Nemačke biskupske konferencije, biskup Georg Bacing, kao ni predsednica Evangelističke crkve Nemačke (EKD) Ana-Nikole Hajnrih.

Hajnrih je jedino objavila fotografije na svom Instagram profilu, na kojima je viđena u prvom redu protesta na kojima građani poslednjih dana izražavaju negodovanje zbog skretanja Unije udesno i otvaranja prema AfD-u.

Napetost i nejedinstvo

S druge strane, Irme Šteter-Karp, predsednica Centralnog odbora nemačkih katolika (ZdK), i dalje brani crkveno saopštenje navodeći da je bilo potrebno izneti „jasan stav“.

Međutim, taj stav očigledno je sporan i unutar ZdK-a. Bivša predsednica CDU Anegret Kramp-Karenbauer početkom nedelje dala je ostavku na članstvo u ZdK-u iz ljutnje prema Šteter-Karp. Do tada je bila portparolka Odeljenja za „Održivi razvoj i globalnu odgovornost“.

Posebno su u neprijatnoj poziciji poslanici CDU Anja Karliček i Tomas Rahel. Karliček je takođe članica ZdK-a i predsednica Katoličke nemačke ženske asocijacije, dok je Rahel član Veća EKD-a.

Njih dvoje su u Bundestagu glasali za predloge svog poslaničkog kluba i time protiv stava crkvenog dokumenta.

Stoga ne čudi što je Rahel nazvao vreme objavljivanja saopštenja „krajnje nepovoljnim“. Karliček, pak, naglašava kako će u narednim nedeljama pokušati da „razgovara i reši nesporazume koji su nastali između moje stranke i dela crkve“.

Kancelar kao politički dobitnik

Posebno je problematično za Uniju to što je kancelar iz redova SPD-a politički iskoristio crkvenu izjavu. Olaf Šolc, iako nije naročito blizak crkvi, u Bundestagu je s vidnim zadovoljstvom prebacio CDU-ovom vođi Fridrihu Mercu: „Katolička i evangelistička crkva su u hitnom pismu upozorile na Vaše predloge, gospodine Merc!“

Hoće li ova situacija biti početak češćeg distanciranja crkava od Unije, ostaje nejasno.

Biskupkinja Kirsten Fers, predsednica Veća EKD-a, nastoji da umanji političku oštrinu ovog sukoba. „Bez obzira na to ko citira crkve, pa čak i ako je to kancelar, ključno je da EKD ne vodi politiku“, izjavila je za SWR, dodajući kako crkve moraju uvek „unositi hrišćanske perspektive u društvene rasprave“. Jer, kako kaže, „to je naš zadatak.“

Šta povezuje – šta razdvaja?

Rasprava o izjavi berlinskih kancelarija Biskupske konferencije i EKD-a verovatno će još dugo zaokupljati javnost. Jer, ne samo da ponovo rasplamsava raspravu o značenju i aktuelnosti „hrišćanskog“ u nazivima stranaka Unije, već i jasno pokazuje koliko se CDU/CSU i crkve, ali i katolici i protestanti, često razlikuju u svojim stavovima.

To važi za migrantsku politiku, u kojoj evangelistička crkva već dugo pokazuje bliskost s levim političkim spektrom, ali i za rasprave o abortusu i potpomognutom suicidu.